Saradnja: Aida Đugum, Enis Zebić, Radovan Borović, Esad Krcić, Gezim Baxhaku, Blagoja Kuzmanovski)
Hrvatsko članstvo u NATO čeka još samo ratifikaciju u parlamentima država članica, a pregovori o članstvu u Europskoj uniji trebali bi - po najavama hrvatskih političara, ali i iz Bruxellesa, ako Hrvatska obavi svoj dio posla, završiti do kraja 2009. godine. Što se Europske unije tiče, najozbiljniji problemi pred Hrvatskom su: reforma pravosuđa, borba protiv korupcije i privatizacija brodogradilišta, koja osim tržišne, ima i vrlo osjetljivu socijalnu notu.
Mađarski veleposlanik u Hrvatskoj, Peter Gyoerkoes, izvijestio je ovoga tjedna predsjednika Hrvatskog sabora, Luku Bebića, kako je Mađarska kao prva država članica NATO-a konsenzusom u svom parlamentu ratificirala Protokol o pristupanju Hrvatske NATO savezu.
Hrvatske vlasti vjeruju da će i ostale države članice NATO ratificirati ovaj protokol, pa će Hrvatska moći kao punopravna članica sudjelovati na summitu na vrhu NATO-a u proljeće 2009. godine.
I dok je posao oko članstva u NATO-u obavljen, za onaj drugi hrvatski vanjskopolitički cilj - članstvo u Europskoj uniji - treba uložiti još napora. Od 33 poglavlja, o kojima se pregovara, Hrvatska je predala pregovaračka stajališta u njih 29, a sljedeći tjedan će se u Nacionalnom odboru za praćenje pregovora sa Europskom unijom raspraviti i pregovaračko stajalište o ribarstvu, koje će potom biti proslijeđeno u Bruxelles, kaže donedavna predsjednica Hrvatske narodne stranke i predsjednica Odbora, Vesna Pusić:
"Do sada smo otvorili pregovore o 21 poglavlju, ostaje nam još 12 poglavlja za otvoriti i 30 poglavlja koja treba zatvoriti. Uglavnom su preduvjeti za zatvaranje tih poglavlja opipljivi znakovi da stvarno provodimo vlastite zakone koje smo već donijeli u svim tim područjima. Brojčano gledano, to je velika zadaća, ali nije nesavladiva."
Ako Hrvatska želi u studenom dobiti ciljani datum završetka pregovora, do tada mora hitno dovršiti pripreme za privatizaciju brodogradilišta, ujednačiti uvjete na tržištu duhanskih prerađevina i dokazati efikasnost u suđenjima za ratne zločine i borbi protiv korupcije - to je bio dio paketa ispunjavanja mjerila za otvaranje preostalih poglavlja, u čemu hrvatske vlasti kasne, upozorio je ovoga tjedna predsjednik Europske komisije, Jose Barroso:
"Čestitao sam Sanaderu i njegovoj Vladi na velikom napretku posljednjih mjeseci, ali naravno još ima mnogo posla u dva ključna poglavlja - u pravosuđu i temeljnim pravima, te u tržišnoj utakmici."
O hrvatskom uspjehu u ta dva segmenta ovisi i sadržaj izvješća o napretku Hrvatske u pregovorima, koje će u Bruxellesu biti objavljeno u studenom. Premijer Ivo Sanader kazao je u utorak u Bruxellesu da je uvjeren u uspjeh:
"Obavit ćemo našu domaću zadaću ispunjavanja svih kriterija. Ispuniti ćemo sve što treba da zatvorimo pregovore još u mandatu ove komisije."
Za gospođu Pusić, pravosuđe je 60 posto ukupnih pregovora:
"Pravosuđe je za nas ključno zato što je funkcioniranje ili nefunkcioniranje pravosuđa u temelju većine naših problema. Kada bi imali funkcionirajuće pravosuđe, problemi koje imamo i u borbi protiv korupcije i u funkcioniranju javne uprave i u funkcioniranju fer tržišne utakmice, bi u velikoj mjeri bili riješeni ili bitno umanjeni."
Koliko je optimizam hrvatskih političara na mjestu? Profesor zagrebačkog Fakulteta političkih znanosti, Branko Caratan, procjenjuje da će Hrvatska najvjerojatnije uspjeti napisati svoju "domaću zadaću" jer je to interes, ne samo Hrvatske, nego i Europske unije, koja želi da Hrvatska bude primjer za regiju Jugoistoka Europe:
"Zaoštravanje odnosa između Zapada i Rusije tu djeluje kao faktor koji potiče i Zapad u cjelini i Europsku uniju da ove zemlje koje su danas vjerojatni i budući članovi Europske unije dođu u integraciju što prije. Moglo bi se dogoditi da Hrvatska bude i potaknuta da što prije dovrši svoje pregovore."
Naravno, ako bi se radilo o grubom nefunkcioniranju pravosuđa, neuspjehu u borbi protiv korupcije ili oklijevanju u privatizaciji brodograđevne industrije, proces i ne mora teći tako glatko, upozorava profesor Caratan.
Srbija na korak od statusa za kandidata za članstvo?
Srbija je, kako tvrde njeni čelnici, na korak od statusa za kandidata za članstvo u Evropskoj uniji jer je do sada napredovala, u svim domenima: u ekonomiji, politici, administraciji, pravosuđu i bezbednosti, ali je i dalje pitanje saradnje sa Hagom najveća prepreka. To se najbolje videlo početkom sedmice u Briselu, kada evropska dvadesetsedmorica, nisu postigla konsenzus oko odmrzavanja trgovinskog sporazuma sa Srbijom i to zbog protivljenja Holandije i Belgije.
Projekt ulaska Srbije u Evropsku uniju ostvarljiv je u roku od četiri do šest godina, ukoliko državne vlasti i čitavo društvo budu efikasno radili na ostvarenju tog cilja, opšte je mišljenje srpske političke javnosti. Zvaničnici poslednjih nedelja najavljuju da bi Srbija uskoro, možda u korak sa Hrvatskom, mogla da postane članica Evropske unije, ukoliko do sredine 2009. godine dobije status kandidata. Koliko je potrebno učiniti da bi se ispoljeni optimizam pretvorio u realnost?
Šef srpskog pregovaračkog tima, Božidar Ðelić:
"Uvek me građani pitaju kada. Volim da dajem rokove, ali kao što smo videli u Briselu, proces evropskih integracija je složen proces. Ne pregovara se samo sa jednom zemljom, nego sa 27 zemalja, kao i Komisijom, koja je skup raznih elemenata. To je jedna velika birokratija. Iskustva su raznolika u procesu pridruživanja raznih zemalja. Ne treba se ni na koji način obeshrabriti."
Dakle, tehnički Srbija je ostvarila najveći deo obaveze, ali među onima koje do sada usporavaju put Srbije ka Uniji je saradnja sa Sudom u Hagu. To se najbolje pokazalo početkom nedelje kada su Holandija i Belgija, nasuprot dvadesetpetorice u Uniji, blokirale odmrzavanje prelaznog trgovinskog sporazuma.
Politikolog Jovan Teokorević:
"Formalno gledano, Holandija ima pravo jer je postupila u skladu sa mnogo puta ponavljanim odlukama Evropske unije da će Srbija ići dalje u evropsku integraciju samo ako završi saradnju sa Haškim tribunalom. Mi to nismo uradili. Čini mi se da je u Briselu učinjena greška i doneta jedna kratkovidna i loša odluka. Čini mi se da je nakon što je Srbija isporučila Karadžića i ratifikovala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Evropska unija mogla da ponudi još jedan potez dobre volje i da na taj način pomogne, ne samo evropsku integraciju Srbije, nego i evropski deo političkog spektra u Srbiji."
Više od dve trećine građana Srbije u ovom trenutku podržava ulazak u Evropsku uniju, pokazuju poslednji podatci vladine Kancelarije za evropske integracije. Direktorka kancelarije, Tanja Miščević:
"Prevashodno visok procent i pristanak građana da prihvate proces evropskih integracija jeste činjenica njihove osnovne svesti da je to dobro pojedinačno, za porodicu, pa time i za državu."
Šta građani Srbije dobijaju ulaskom u Evropsku uniju i da li su zadovoljni ostvarenom dinamikom:
"Nas jedan čovek uslovljava da ne idemo u Evropsku uniju, a to je najveća greška jer mi nemamo alternativu - moramo biti u Evropskoj uniji i nigde više."
"To ne zavisi od nas. To je stvar dogovora velikih."
"Neće ništa izmeniti sam taj ulazak, ali u svakom slučaju bez Evrope ne možemo."
U timu za sprovođenje Akcionog plana za usklađivanje propisa Republike Srbije sa propisima Evropske unije, kažu da je Srbija je u 2008. godini napredovala u svim domenima ekonomije, politike, administracije, pravosuđa i bezbednosti, ali će morati da reši čitav niz problema ako želi da ubrza napredak u procesu evropske integracije.
Srbija je, kao svoj korak bliže Uniji, potvrdila i u Nacionalnom parlamentu, prihvatajući Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali je u Briselu izostao konsenzus oko odmrzavanja privremenog sporazuma, zbog nepotpune saradnje sa Sudom u Hagu.
Jednostrana nezavisnost Kosova, koju Beograd pokušava da dovede u pitanje preko Međunarodnog suda pravde, može takođe biti deo zaustavnog puta ka bržem uključivanju Srbije Evropskoj uniji, jer su 21 zemlje Unije priznale nezavisnost Kosova.
BiH: Nema napretka u primjeni SSP-a
Iako je prošlo više od tri mjeseca otkada je Bosna i Hercegovina potpisala Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, ne može se reći da je učinjen napredak u primjeni ovog sporazuma. Bosansko-hercegovačkim zvaničnicima je u posljednjoj posjeti Briselu rečeno da se trebaju prevazići trenutne paralize u institucijama, te da je ključni prioritet za zemlju napredak u provođenju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Predsjedavajući Doma naroda parlamenta Bosne i Hercegovine i potpredsjednik Parlamentarne skupštine Vijeća Evrope, Mladen Ivanić, smatra da ne postoje krupni problemi koji koče Bosnu i Hercegovinu u euro-atlantskim integracijama. Ivanić dodaje da bi se političari trebali pozabaviti rješavanjem obaveza iz dokumenta evropskog partnerstva:
"Evropski put Bosne i Hercegovine može biti brži, ali je napravljeno mnogo iskoraka. Sama činjenica da imamo potpisan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je počeo da se primjenjuje, dovoljno govori. Čeka nas sljedeća faza koju bi trebalo brzo završiti i sve ove stvari iz tog sporazuma maksimalno ubrzati, pogotovo dio koji se odnosi na evropsko partnerstvo, i nastojati da za dvije-tri godine pokušamo aplicirati za status kandidata. Ako bi smo to uspjeli, mi bi smo onda održali ubrzan tempo. Zavisi mnogo više od nas, nego od bilo koga drugog. Osim potrebe da se brže i iskrenije porazgovara o nekoliko problema koji postoje u evropskom partnerstvu, tu je i pitanje imovine, državne imovine i nekih drugih stvari, ali vjerujem da to možemo završiti onog trenutka kada se time počnemo baviti. Na žalost, ključne političke ličnosti time se još uvijek ne bave."
Ono što Bosni i Hercegovini trenutno nedostaje je jasan i konkretan cilj kako bi ispoštovala sve obaveze - naglašava poslanik u Predstavničkom domu parlamenta Bosne i Hercegovine, Martin Raguž:
"Mislim da je krajnje vrijeme da se Bosna i Hercegovina jasno odredi kada vidi sebe kao zemlju koja će dobiti status kandidata za punopravno članstvo. Krajem 2009. godine moramo sebi postaviti jasnije i konkretnije rokove koji u ovom trenutku nisu dovoljno fokusirani, ni od Vijeća ministara, Predsjedništva ili Parlamenta, koje bi javnost morala akceptirati kao kriterije i deadline. Imamo pomake u odnosima sa NATO u programima koji su sada na snazi. Sigurno je da ta šansa postoji, ali sada smo u kritičnoj godini izbora. Nakon lokalnih izbora, u narednih godinu dana, ova otvorena pitanja, vezana za ustavnu strukturu funkcionalizacije u zemlji i odlučivanja, moramo riješiti, kako bi ove rokove mogli pratiti."
Emir Hadžikadunić, analitičar Internacionalnog univerziteta Sarajeva, smatra ako bosansko-hercegovački političari nastave ovim tempom raditi i ispunjavati obaveze za pristup Evropskoj uniji, proći će i 2010. godina, a Bosna i Hercegovina neće dobiti mjesto kandidata:
"Strah me je od nedostatka političke volje, strah me je izborne godine, koja je sada preokupacija političara. Strah me je i priče o ustavnim promjenama, koja može odvući pažnju od konkretnih stvari, a implementacija Sporazuma je konkretna stvar. Ustavne promjene su na žalost još uvijek nekakva fikcija i tabu tema, te odvlači pažnju političara i skreće ih sa kolosijeka evropskih integracija...
"Strah me je od nedostatka političke volje, strah me je izborne godine, koja je sada preokupacija političara. Strah me je i priče o ustavnim promjenama, koja može odvući pažnju od konkretnih stvari, a implementacija Sporazuma je konkretna stvar. Ustavne promjene su na žalost još uvijek nekakva fikcija i tabu tema, te odvlači pažnju političara i skreće ih sa kolosijeka evropskih integracija. Ustavne promjene jesu važne, ali po meni, kratkoročni prioritet jeste Sporazum i implementacija obaveza iz Sporazuma."
Većina anketiranih građana smatra da je Evropa za Bosnu i Hercegovinu još uvijek daleko, te da se uslovi koji su pred bosansko-hercegovačke političare postavljeni sporo ispunjavaju:
"Obzirom na političku situaciju kod nas, mislim da smo vrlo daleko. Šansu treba dati samo mladima jer su se ovi stariji pokazali kao loši."
"Mislim da smo još uvijek prilično daleko ali na dobrom putu. Ne ovisi o nama, nego je to uvijek političko pitanje. Mislim da smo dovoljno sposobni i da imamo dovoljno resursa da pređemo taj težak put."
"Vrlo daleko smo i sa ovakvim političarima ne možemo u Evropu."
"Čini mi se da ipak ide naprijed i da će to biti u redu."
"Još dugo nećemo dok se situacija u zemlji ne sredi. Dok se ovo previranje stranaka, borba za moć i za prevlast ne usaglasi i ne nađe se jedan zajednički motiv za narod, da budemo svi složni, nećemo u Evropu."
Po svemu sudeći, moglo se mnogo više uraditi kako Bosna i Hercegovina ne bi zaostajala za zemljama Zapadnog Balkana. Pa ipak, izvještaj Evropske komisije o napretku trebao bi 5. novembra dati objektivnu ocjenu onoga što je Bosna i Hercegovina uradila na putu ka Evropskoj uniji.
Crna Gora u očekivanju važnih događaja
Crnu Goru očekuju važni događaji u daljem napredovanju ka evropskim i euroatlantskih integracijama. Do kraja godine uputit će se prijava za punopravno članstvo u Evropskoj uniji, a na proljeće se očekuje status kandidata za punopravno članstvo u NATO. Ipak, napredak u ovim, odvojenim procesima, u domaćoj javnosti se ocjenjuje različito.
Napredak Crne Gore u procesima euro-atlantskih integracija nije moguće zajednički ocijeniti jer je po ocjeni poznavalaca ove materije kretanje ka Evropskoj uniji moglo biti brže, dok se NATO integracija Crne Gore odvija brzinom koja je i veća od predviđene. Član Centra za euroatlantsku politiku, Dragiša Janjušević, kaže da u vezi procesa integracije Crne Gore u Evropsku uniju nema mnogo razloga za zadovoljstvo:
"Nema nikakvih zavidnih pomaka. To možemo vidjeti po mnoštvu zakona koji nemaju svoju implementaciju, po institucijama koje nemaju težinu koja im je Ustavom predviđena. Zbog toga za sada nemamo nekih pravih pokazatelja koji kažu da Crna Gora ide ubrzanim putem ka Evropskoj uniji."
Crna Gora je na samitu NATO u Bukureštu, aprila ove godine, dobila poziv za intenzivirani dijalog. Iako se u domaćoj javnosti spekulisalo mogućnošću dosezanja mnogo većeg cilja, integracija Crne Gore u Sjeverno-atlantsku alijansu, prema riječima crnogorskog ambasadora pri NATO, Veselina Šukovića, se od strane pojedinih članica ove vojno-političke organizacije ocjenjuje kao prebrza:
"Postojalo je raznih opcija i mišljenja da Crna Gora treba ići brže, čak i nekih neutemeljenih iskazivanja i interesa od pojedinih segmenata našeg društva da taj intenzivirani dijalog nije optimalno postignuće koje Crna Gora u tom momentu može da postigne. Mislim da je to bilo pogrešno i nije bilo zasnovano na činjenicama i na raspoloženju 26 članica NATO. Odluka o tome se donosi konsenzusom i sa pozitivnim odnosom svih članica, tako da mislim da je Crna Gora u tom momentu ostvarila optimum, da smo dobili intenzivirani dijalog. Bilo je i nekih razmišljanja da se Crnoj Gori u tom momentu ne da taj status jer idemo previše brzo."
Još od 2007. godine se najavljivalo da će se zahtjev za punopravno članstvo u Evropskoj uniji Crnoj Gori uputiti za vrijeme slovenačkog predsjedavanja u prvoj polovini ove godine. Ipak, to se nije desilo, a objašnjenja su uglavnom bila da je to sugerisano iz same Evropske unije zbog unutrašnjih problema, odnosno irskog NE na referendumu o Lisabonskom sporazumu. Paralelno sa tim objašnjenjem u domaćoj javnosti su se čule optužbe na račun vlasti da namjerno odlaže aplikaciju jer sticanjem statusa kandidata za punopravnog člana Evropske unije znači mnogo strožiju kontrolu sprovođenja reformi, implementaciju evropskog zakonodavstva i standarda i ukupnih društvenih procesa.
"Po onome što sada možemo vidjeti, pogotovo u najavljenoj Rezoluciji na cetinjskoj skupštini, zakazanoj za 3. oktobar, mogli bi reći da će aplikacija uslijediti u mandatu francuskog predsjedavanja Evropskom unijom. To možemo vidjeti po ovoj Rezoluciji, koja po svom sadržaju predviđa ubrzaniju dinamiku ka euroatlantskim integracijama."
Sljedeći korak u procesu učlanjenja u NATO savez, Crna Gora će vjerovatno napraviti tokom narednog samita NATO, koji će se u zajedničkoj njemačko-francuskoj organizaciji održati u aprilu 2009. godine u Kelnu i Strazburu.
Ambasador Crne Gore pri NATO, Veselin Šuković:
"Naša očekivanja su da do tada ispunimo sve faze i međukorake koji se odvijaju u okviru intenziviranog dijaloga i da sa punim pravom očekujemo i zahtijevamo da nam NATO članice daju status kandidata punopravnog člana."
Spor s Grčkom usporava približavanje Uniji
U očekivanju izveštaja Evropske komisije o tome kako napreduje Makedonija na putu ka Evropskoj uniji, koji će biti objavljen početkom novembra, ovih dana je registrovana razmena oštrih replika između makedonske vlade i ambasadora Unije u Skopju, Ermana Fuerea. Neimenovani predstavnik kabineta premijera Grujevskog, na brifingu je izrazio nezadovoljstvo zbog poslednjeg nastupa Fuerea, kada je rekao da se Vlada ne treba pozivati na to da samo zbog spora sa Grčom o imenu u jesenjem izveštaju iz Brisela nećemo dobiti datum za početak pregovora za članstvo. Evro-ambasador je podsetio i na probleme kod kuće, odnosno na loše provedene parlamentarne izbore u junu, odsustvo političkog dijaloga i nefunkcioniranje institucija:
"Nama je od vitalnog značaja da Vlada primi izveštaj, sve što on sadrži, napredak koji je registrovan i nedostatci koji će biti identifikovani. Važno je da Vlada fokusira svu svoju energiju na sadržaj izveštaja."
Vicepremijer zadužen za evro-integracije, Ivica Bocevski, u pokušaju da malo spusti loptu, rekao je da će izveštaj predstavljati realnu sliku o tome šta se događalo u protekloj godini, sa svim pozitivnim i negativnim elementima. Ipak, ostao je na tome da je problem sa Grčkom najveća prepreka. Bocevski je u poslednje vreme, pa i u nedavnom susretu u Briselu sa predstavnicima Evropske komisije, nekoliko puta ponovio da je spor sa Grčkom glavni problem i da je Makedonija do sada ispunila 75 posto, od osam kriterija koje je dobila od evro-vlade, sa realnim izgledima da se sve ispuni do početka oktobra.
U međuvremenu su predsednik Makedonije, Branko Crvenkovski, opozicione partije i neke nevladine organizacije pozvale Vladu da ne koristi spor sa Grčkom kao alibi za neprovedene reforme.
Univerzitetski profesor, Dimitar Mirčev, kaže da poslednja prepucavanja neće uticati na dobre odnose sa Evropskom unijom:
"Na sve ovo gledam kao na trenutni problem koji ništa ne menja u našim odnosima sa Unijom. Oni ostaju uređeni i pravno i politički. Kritike Fuerea ne treba shvatati negativno. Reakcija naše Vlade je posljedica nervoze domaćih političara."
Sa suprotnim stavom je analitičar Ramadani. On ističe da je ovakva retorika Vlade rizična za naše odnose sa Unijom:
"Kao građanin sam iznenađen zbog tolike bezosećajnosti od strane Vlade oko posledica svega toga. Izjava Fuerea iskazuje stav cele Evrope prema nama, a to potvrđuje i prisustvo ambasadora zemlje perdsedavajuće Unijom, Francuske, u trenutku kada su te kritike upućene. Mislim da se Vlada, uslovno rečeno, nediplomatski ponaša prema međunarodnoj javnosti, a naročito prema Evropskoj uniji."
Da li je spor o imenu jedino ili glavno pitanje - to je tema za raspravu. Činjenica je da je u Uniji samom premijeru dato k znanju da nisu zadovoljni politikom Vlade.
Gde je zaista Makedonija na tom putu ka Briselu, znaće se početkom novembra.
Put Kosova ka EU specifičan
Približavanje Kosova Europskoj uniji u regionalnim je okvirima po mnogo čemu specifično. Prije svega zbog činjenice da šest država te iste Unije još uvek nije priznalo novu kosovsku državu, a ni proces međunarodnog priznanja na globalnom planu očito ne ide ritmom kakvim su priželjkivale vlasti u Prištini. Uz to, napredak Kosova u procesu evropske integracije zavisi od uspešnog sprovođenja niza političkih i ekonomskih preduslova.
Kosovo je opredeleno za integraciju u evro-atlantske institucije i to je, posle nezavisnost, prvi korak Kosova, kažu u institucijama nove države. Da bi se došlo do toga, potrebno je da zemlja bude priznata od strane svih članica Evropske unije i NATO-a, što sada nije slučaj i treba ispuniti izuzetno zahtevne kriterije koje je za članstvo u njoj utvrdila Evropska unija, kažu predstavnici institucija, stručnjaci međunarodnog prava i građani Kosova.
Savetnik ministra spoljnih poslova Kosova, Burim Breznica, kaže da su evroatlantske integracije prioritet Kosova u spoljnoj politici:
"Naša Vlada ima za agendu integraciju u Evropsku uniju i NATO. Od 2003. godine Kosovo je deo procesa koji se zove Prateći mehanizam stabilizacije i asocijacije. Zbog nedostatka statusa tada nije moglo postati delom samog procesa stabilizacije i asocijacije."
Istovremeno, prema Breznici, Vlada Kosova je u julu ove godine usvojila program delovanja u evropskim integracijama, u kojem su predviđene mere i aktivnosti koje Kosovo treba da ostvari:
"Predviđene su mere kao što je dobra vladavina, jačanje institucija i druge konkretne aktivnosti."
Profesorica međunarodnog prava na Pravnom fakultetu Univerziteta u Prištini, Iliriana Ismlami, kaže da je Kosovo u ovom trenutku u veoma osetljivoj situaciji što se tiče puta ka integraciji u Evropsku uniju:
"Evropska unija na Kosovu ima svoju misiju iz oblasti vladavine zakona i policije. Glavni standard, odnosno uslov za prijem u Evropsku uniju ostaje reforma sudskog sistema i poštovanje ljudskih prava i prava manjina. Zavisno od toga koliko Evropa proceni da smo ispunili ove standarde, mi smo bliži Evropi."
Kosovo se susreće sa problemom koji nemaju druge zemlja Zapadnog Balkana. Naime, Kosovo nije priznato od šest zemalja članica Evropske unije, dok je preduslov za proces stabilizacije i asocijacije i za članstvo saglasnost svih njenih članica.
Profesorica Islami kaže da je to glavni problem u ovom procesu:
"To je suština problema, odmah nakon uspostavljanja, EULEX treba da radi na rešavanju ovog tereta, odnosno problema - kako postići standarde koji su uspostavljani od strane Evropske unije kako bi se ubedile zemlje koje se i dalje dvoume da priznaju nezavisnost Kosova."
Prema profesorici Islami, upravo EULEX treba da daje jasne argumente da je Kosovo napredovalo u segmentima i standardima koji se trebaju ispuniti na putu prema Evropskoj uniji.
Ona ističe da je Kosovu, kada je u pitanju usaglašavanje zakonodavstva za zakonodavstvom Evropske unije, dosta učinilo, pošto su svi zakoni koji su do sada usvojeni zasnovani na principima zakonodavstva Evropske unije. Međutim, problem ostaje koliko se tako dobro sročeni i usvojeni zakoni primenjuju.
I savetnik ministra spoljnih poslova, Breznica, kaže kako je trenutno problem upravo činjenica da Kosovo treba da bude priznato od strane svih članica, ali izražava i ubeđenje da će i ostale zemlje članice Evropske unije priznati Kosovo u određenom vremenskom periodu:
"To će sigurno otežati proces, ali se nadamo i verujemo da ćemo našim radom, ali i podrškom naših međunarodnih prijatelja, to vremenom prevazići. Priznanje od strane šest zemalja Evropske unije, koje do sada nisu priznale Kosovo, pomogle bi tom proces."
I Breznica kaže kako je zakonodavstvo na Kosovu rađeno prema najvišim standardima Evropske unije, ali problemi nastaju kada se radi o njihovoj primeni, o čemu, prema njemu, Vlada ima konkretan program:
"Naredni zadatak, ne samo u zakonodavstvu, već i u drugim oblastima, je opredeljenje Vlada da se bori protiv negativnih pojava - korupcije, organizovanog kriminala, zloupotrebe državnih fondova i drugo."
Istovremeno, u okviru plana evropskih integrativnih procesa, Vlada je predvidela da istovremeno sa borbom protiv organizovanog kriminala ide i jačanje demokratskih institucija, posebno u oblasti vladavine prava, čime će se preduprediti i vremenom onemogućiti negativne pojave u društvu.
Profesorica Islami kaže kako učlanjenju u Evropsku uniju treba da prethodi članstvo u Savetu Evrope, koji predstavlja ulaznicu za dalje aktivnosti u procesu učlanjenja u Uniji evropskih demokratskih država.
Naši sagovornici smatraju da Srbija nikako ne može da utiče i bude razlog da Kosovo ne bude primljeno u Evropsku uniju. Oni ocenjuju da će u najgorem slučaju Kosovo i Srbija istovremeno biti primljene u Evropsku uniju.