"Međutim, problem je u tome što se politički deo sporazuma sa Evropskom unijom ne potpisuje sa Evropskom unijom kao zajednicom država, kao jednim entitetom, već se on potpisuje sa svim zemljama članicama Evropske unije. Tako će 21 država članica Evropske unije tumačiti sadašnji status Kosova i Metohije prema članu 135., kako je napisan u nepromenjenom obliku, da su Kosovo i Metohija nezavisna država. Kada se pristane na to, kada se takav sporazum parafira pod tim uslovima, to praktično znači implicitno priznanje nezavisnosti Kosova od strane Srbije, bez obzira na sve reči koje se izgovaraju – da nikada nećemo priznati nezavisno Kosovo."
Istovremeno, Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju Evropskoj uniji, po mišljenju šefice poslaničkog kluba "Za evropsku Srbiju" Nade Kolundžije, od izuzetnog je političkog i ekonomskog značaja za Srbiju i današnji dan i dan kada bude ratifikovan Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom su "istorijski":
"Verujem da je to datum kada za Srbiju počinje jedno novo odbrojavanje vremena. Taj sporazum, iako je preko 50 odsto tog sporazuma vezano za ekonomiju i trgovinu, ima i ogroman politički značaj. To znači da je Srbija time pokazala spremnost da se razvija kao demokratsko društvo."
Tomislav Nikolić kaže i da su Radikali za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, ali samo pod uslovima pod kojima u Evropsku uniju ulaze i druge države:
"Ukoliko vlast iskreno misli da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije i da tako treba da bude zauvek, onda je dovoljno da prihati naš amandman na Zakon o ratifikaciji sporazuma, u kojem se interpretira tumačenje da su Kosovo i Metohija sastavni deo Srbije - tada bismo i mi, takođe, glasali za taj sporazum. Tada bi i njihova snaga u Briselu bila veća nego što je sada, kada ne mogu sa sigurnošću da kažu šta o tome misli polovina poslanika, ili polovina Srbije."
Šef poslaničke grupe Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović ističe da će ta stranka glasati za ratifikaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, dodajući kako podeljena Srbija ne može ići u Evropu. Ne može pola Srbije živeti u Evropskoj uniji, a druga u Ruskoj Federaciji, istakao je Jovanović na sednici Skupštine Srbije, kritkujući vlast što oko pitanja evropskih integracija sa najvećim opozicionim strankama, Srpskom radikalnom strankom i Demokratskom strankom Srbije, nije postigla minimum dogovora:
"Mi ćemo svaki dogovor koji smanjuje razlike u procesu evropskih integracija podržati. Ponavljam još jednom, naš odnos prema Kosovu više ne sme biti prepreka za obavljanje onih poslova koji presudno menjaju karakter ovog društva, a to su samo poslovi evropskih integracija. Nas pre svega interesuje razvoj demokratije, afirmisanje institucija, vladavina ljudskih prava, mnogo više od onih ekonomskih aspekata koji se formalno nalaze u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju."
S obzirom na to da je nova, proevropska, Vlada učinila preokret u saradnji sa Hagom i pružila čvrst dokaz rešenosti da Srbiju integriše u Evropsku uniju, za spoljno-političkog analitičara dnevnika Politika Boška Jakšića, realno je očekivati da Srbija 2009. godine obezbedi mesto kandidata u Evropskoj uniji:
"Naravno stvari treba odvojiti na jednu stranu jer on koliko je težak toliko je i lakši zato što se radi samo o jednom cilju. Sve druge preostale obaveze u ovom trenutku nam izgledaju lakše, ali plašim se da mogu da budu teške zato što se kasni. Onog trenutka kada Brisel bude dao zeleno svetlo, mislim da će se Beograd tek tada suočiti i shvatiti da postoji mnogo drugih vrlo ozbiljnih obaveza koje treba ispuniti pre kretanja. To može biti jedan veliki impuls, kako bi se ostvario cilj do 2009. godine, ali se plašim da te stvari neće moći da budu tako brzo odrađene."