Iako se misija EULEKS-a uspostavlja uz posmatranje i dogovor postignut u Ujedinim nacijama, čime se ispunjava uslov da se politika svetskih faktora prema Kosovu sprovodi isključivo instrumentima međunarodne organizacije, na čemu Beograd neprekidno insistira, premijer Mirko Cvetković navodi razloge zbog kojih on nije zadovoljan aktuelnim razvojem situacije:
“Stavovi Vlade vezani za EULEX su poznati. Vlada smatra da je EULEX počeo bez učešća Srbije i da ne bi trebalo da se tako završi. Mi insistiramo na tome da budemo deo tog projekta i da se rešenja usvoje u Skupštini. Ovo što oni sada potpisuju mi ne smatramo da je deo onoga na čemu insistiramo.”
Podsetimo, potpisivanje tehničkog sporazuma UNMIK-a sa EULEX-om deo je rekonfiguracije UN misije na Kosovu, koju je odobrio generalni sekretar Ban Ki-mun, ali bez potrebne rezolucije Saveta bezbednosti, čemu se protive Beograd i Moskva. Beograd nije odustao od svojih protesta ni nakon što je UNMIK počeo da redukuje broj svojih službenika, uz istovremeno formiranje i uvećavanje misije EULEX. Povodom najavljenog memoranduma ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić je rekao po povratku iz Njujorka da je zvaničnicima UN preneo stav Beograda da je odluka o rekonfiguraciji greška:
“Izneli smo očekivanje da neće doći do završetka tog procesa bez pune participacije Srbije i eksplicitne podrške u Savetu bezbednosti. Mi ćemo nastaviti naš dijalog i naše pregovore sa UNMIK-om o modalitetima međunarodnog civilnog prisustva. Ja očekujem da u narednim danima i narednim nedeljama dođe do nastavka tih pregovora koji su otpočeti posetom gospodina Zanijera Beogradu i da će taj proces na kraju dovesti do sporazuma koji će biti eksplicitno potvrđen u Savetu bezbednosti.”
Čuju se, međutim, i drugačiji glasovi. Potpisivnje Memoranduma o razumevanju između UNMIK-a i EULEX-a trebalo bi shvatiti kao tehničko pitanje pre svega zbog toga što je protekle dve godine takva mogućnost najavljivana, pa i priželjkivana, ocenio je direktor Balkanskog fonda za razvoj demokratije Ivan Vejvoda. On važi za bliskog vladajućoj Demokratskoj stranci, a svojevremeno je figurirao i kao ozbiljni kandidat za funkciju šefa diplomatije. Vejvoda je podvukao da se za rasplet situacije kakav se upravo događa u mnogome zalagala i vlast u Beogradu:
“Beograd je već u nekoliko navrata, i u vreme prethodne i sadašnje Vlade, rekao da nema ništa protiv misije EULEX-a, nego da je problem taj što ne postoji međunarodno pravni okvir odluke Ujedinjenih nacija. Prema tome u izvesnom smislu realnost je već prihaćena. Ti ljudi su tamo, misija će da broji blizu 2.000 ljudi i to sudija, policajaca, tužilaca, carinskih službenika. Ništa to ne može da promeni. Ono što je važno jeste da misija dobije tu vrstu okvira koji će biti prihvatljiv za sve strane.”
Ivan Vejvoda takođe napominje da je tehnička misija EU prisutna na Kosovu od aprila 2006. godine. Stoga bi sada, uveren je on, trebalo sve učiniti kako bi pitanje dobilo verifikaciju pred Skupštinom UN-a:
“Na Generalnoj skupštini UN-a da dođe do nove rezolucije koja će stvoriti pravni okvir za misiju Evropske unije. A ne zaboravimo da EU, poreski obveznici EU, plaćaju najveći račun, podnose sve troškove tog zapravo i dalje protektorata iako je proglašena nezavisnost.”