Kriza u Južnoj Osetiji i sukobi ruske i gruzijske vojske poljuljali su međusobne odnose i produbili nesuglasice između Rusije i Zapada. S druge strane, strateški cilj Srbije je EU uz održavanje prijateljskih odnosa sa Rusijom i jačanje privredne saradnje. Da li će se poslednji događaji na međunarodnoj sceni reflektovati na kurs srpske spoljne politike?
Većina analitičara i poznavalaca političkih prilika smatra da se sukob u Južnoj Osetiji i pogoršavanje odnosa Rusije sa zemljama zapada neće bitnije reflektovati na domaću političku scenu i međunarodnu poziciju Srbije. Ovaj stav, bivši ministar inostranih poslova i predsednik Radnog stola i Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Goran Svilanović gradi na pretpostavci da “velika ruska pobeda u malom gruzijskom ratu” neće tako dramatično uticati na odnose između SAD, Rusije i Evropske unije.
"Ja prvo mislim da je ovo nešto što je okončano, što će imati ozbiljne geostrateške posledice, ali kao deo jednog procesa koji je davno počeo i koji je obeležen padom, značajnim padom uticaja SAD, odlikuje se dalje time da je Rusija u velikom naletu, i diplomatskom i ekonomskom, i odlikuje se time da je Evropska unija duboko podeljena – prvo Ustav neuspeo, pa Lisabon pod znakom pitanja i, naravno sama sobom zabavljena, i otuda je ova velika ruska pobeda u malom gruzijskom ratu samo deo jedne scene koja traje, već, nekoliko godina unazad i koja će trajati još neko vreme.”
Upravo zbog toga, neće doći do bitnijih promena međunarodnih odnosa, jer je – kako kaže Svilanović – “ovo što se događa očekivano i od strane Zapada prihvaćeno”:
“Ako to tako razumete onda je moj odgovor na vaše pitanje ustvari vrlo jednostavan – Ne! Ovo neće Srbiju dovesti do situacije da se opredeljuje između Rusije i bilo koga drugog!”
Kako trenutnu poziciju Srbije u odnosu na Rusiju i zemlje zapada vidi Miljenko Dereta, direktor Građanskih inicijativa?
"Očigledno da se Srbija u određenom političkom smislu našla između čekića i nakovnja. Ne znam koj čekić, a ko nakovanj. Potpuno je svejedno.”
Dereta, ipak, smatra da se od formiranja nove Vlade u Srbiji nametnuo prioritet Evrope, što se vidi i kroz, kako kaže, razna preispitivanja ekonomskih odnosa i ugovora sa Rusijom. Dereta veruje da će, u ovoj situaciji, Srbija nastaviti politiku ćutanja:
“Ovo je pitanje o kojem je, naravno, teško ćutati, ali ako žele da se nastavi politika u kojoj se još uvek zagovara neka vrsta kontrole Srbije nad Kosovom, onda je to jedina opcija koja nam ostaje. Znači, da se pravimo kao da se sve to nas ne tiče, nego da se to događa tamo nekim drugima. Iskreno rečeno, mislim da je ponašanje Rusije u ovom trenutku, najblaže rečeno, arogantno i neće izaći na dobro. Neće se dobro odraziti na odnose sa Evropskom unijom.”
Slično mišljenje deli i Vesna Pešić, visoka funcionerka opozicionog LDP-a i bivša ambasadorka u Meksiku. Ona kaže da Srbija ne bi trebalo da se meša u takve sukobe i da ona tu zauzima bilo kakvu stranu:
“Zato što ona i nema kapacitet da zauzeme bilo koju stranu, tako da mislim, da ona jedino što može da izjavi to je da se prekine, svakako, nasilje i da to nije dopušteno, ali da ona sad zauzima jednu ili drugu poziciju, mislim da ona nije uopšte nadležna za to. Niti je to sukob u njenom komšiluku, regionu, niti nju, uopšte, neko nešto pita povodom toga. Prema tome, ne vidim što bi se Srbija izjašnjavala uopšte o tom sukobu, kao nekakav faktor koji se tu nešto meša!”
S druge strane predstavnici Srpske radikalne stranke, koji u Rusiji, neskriveno, vide najvećeg strateškog partnera Srbije, zameraju ovdašnjim vlastima na odsustvu intersovanja u vezi sa krizom u Južnoj Osetiji. Milodar Mirčić:
"Za razliku od mnogih zemalja, mnogih rukovodstava, rukovodstvo Srbije je živelo van vremena i prostora na taj način što je pratilo Olimpijske igre. Njih su intersovale Olimpijske igre, a najmanje ih je interesovalo kako i na koji način će taj strateški partner koji se nalazi u Rusiji da u svemu ovome postupa i kako će i na koji način Rusija iz svega ovog da izađe, bitna za Srbiju iz ekonomskih, političkih i strateških razloga.”
Mirčić smatra da se ništa bitno neće promeniti na svetskoj političkoj sceni zbog Južne Osetije, ali napominje da će Rusija na taj način da istakne svoju ulogu, ne samo na prostoru Kavkaza, već da će ozbiljnije da zaigra i na prostoru Balkana:
“Što je Rusija sad i ovom prilikom iskoristila i u Ujedinjenim i nacijama i na drugim mestima da spočitava Americi, sve ono što je, protivno međunarodnim normama, Amerika preduzela protiv Kosova i Metohije.”
U vladajućoj Demokratskoj stranci napominju da je teško predvideti na koji način će se događaji u Južnoj Osetiji reflektovati na međunarodnu poziciju Srbije, ali, kako nam objašnjava portparolka Jelena Trivan - to je dokaz tvrdnji ovdašnje vlasti – da jednom uspostavljeni presedan postaje pravilo u međunarodnom pravu. Ona kaže da će to ojačati poziciju Srbije pred Ujedinjenim nacijama i Međunarodnim sudom pravde:
“U svakom slučaju će ovo što dogodilo u Južnoj Osetiji izazvati kod međunarodne zajednice i u međunarodnim institucijama još jedno razmišljanje o stavovima koji su doneti, još jedno razmišljanje o načinu na koji se odnosimo prema međunarodnom pravu i na izvestan način ojačavanje pozicije Srbije pred odluku u Ujedinjenim nacijama.”
Šta bi Srbija trebalo da učini u ovom trenutku?
“Ono što je važno, to je da Srbija prema ovom konfliktu zauzme jedan principijelan stav, a to je da mi nismo zemlja velikih ekonomskih, ljudskih i drugih kapaciteta, da bismo mogli da arbitriramo u međunarodnim sukobima, ali smo, svakako, zemlja koja držanjem principijelne pozicije može da ostvaruje svoje ciljeve.”