"Pre tri godine, prema svim sondažama, podrška za evroatlantske procese je bila oko 95 posto. Sada imamo pad, i to je zbog politike koju proklamira sadašnja vlast, koja je ove procese na neki način konzervirala. To je negativno, jer ta politika ne može biti kompatibilna sa evropskim integracijama. Izgleda da se sve više naturalizira mišljenje da mi možemo i bez Evrope”, kaže politikolog Mersel Biljali.
Slično razmišlja i direktor Instituta za demokratiju Vladimir Misev. On kaže da je blagi pad podrške građana za integraciju Makedonije u evroatlanskim strukturama rezultat toga što EU i NATO nisu ostali prioritet broj jedan vladajuće garniture:
“Nekoliko puta do sada smo slušali od vicepremijera i drugih ministara da EU integracije ostaju prioritet Vlade, ali de facto, ekonomske reforme u ovom trenutku su u prvom planu. Ja ne vidim evrointegraciju kao prioritet broj jedan u poslednjih nekoliko godina vladavine VMRO DPMNE. Ostaje da vreme pokaže sa kakvim intenzitetom će se raditi, ali ostaje utisak da to nije kao što se očekivalo posle dobijanja kandidatskog statusa."
Konsolidacija političkog sistema u državi i ostvarivanje svih kriterijuma koji su bili nametnuti od Evropske komisije, odnosno poboljšavanje dijaloga između vlasti i opozicije, kao i između političkih partija iz različitih etničkih kampusa, su samo deo preporuka eksperata o tome kako povećati poverenje i podršku građana za ulazak Makedonije u Evropsku uniju i NATO. Biljali i Misev kažu:
“Krajnje je vreme da se oni koji nose političke odluke posvete državi i ljudima. U protivnom, vrlo brzo će shvatiti da čine krucijalnu grešku.”
“Neophodna je kohabitacija između različitih grana vlasti, pre svega u okviru izvršne vlasti, između predsednika države i Vlade. I da se konačno postigne stepen nezavisnog sudstva, kako bi se povećalo poverenje u celokupan politički sistem.”