Nakon izvesnog vremena izbegavanja medija i nedavanja izjava, srbijanski predsednik Boris Tadić pojavio se nedavno pred domaćim i stranim novinarima odgovarajući na čitav niz pitanja, potencirajući u svojim odgovorima da je Srbija jednako posvećena i očuvanju Kosova i svom putu ka Evropskoj uniji. Ipak, nekoliko izjava pokazuje da predsednik Srbije iznova pojačava svoju retoriku u vezi sa Kosovom. On je poručio međunarodnoj javnosti da Srbija neće prihvatiti ucene i odustati od Kosova zbog ulaska u Evropsku uniju.
Dragan Bujošević, politički analitičar, kaže za RSE da je Tadićeva retorika jednako upućena kako domaćoj tako i stranoj javnosti:
"Naravno da je ta izjava upućena kako inostranoj tako i domaćoj javnosti. Tadić i ovima ovde želi da kaže da demonstriraju bez veze i da on nije čovek koji hoće da proda Kosovo, da to nikada nije ni rekao. Tako je istovremeno odgovorio, pre svega, Koštunici i Nikoliću, pošto je Vojislav Koštunica celu kampanju vodio po principu da je Boris Tadić izdajnik i da će prodati Kosovo. Dakle, na taj način je odgovorio Koštunici, a i Tomislavu Nikoliću, da je njegova cela kampanja obuhvatala i Kosovo i Evropu. To nekim ljudima izgleda kao oksimoron, kao dve nespojive stvari, ali ja nisam siguran da je to baš toliko nespojivo. Naprotiv, mislim da to jeste spojivo i da će se kad-tad naći neko rešenje koje će spojiti ove dve stvari – Kosovo i Evropu."
Ali, politički analitičar Milan Nikolić, kaže za RSE da u izjavama Borisa Tadića nema nikakvog zaoštravanja stavova po pitanju Kosova:
"Ne bih rekao da je to neko zaoštravanje, ali bih rekao da je upućeno, pre svega, domaćoj političkoj javnosti i jednom delu opozicije, koji čine Srpska radikalna stranka i Demokratska stranka Srbije, koja je javnim neredima želela da iskaže svoje, rekao bih, očajanje zbog gubitka vlasti na republičkom nivou, a vrlo verovatno i na nivou grada Beograda. Dakle, Tadić je pokušao da im kaže da neće menjati svoje stanovište u vezi Kosova, ali i da i dalje misli da je jedan od najznačajnijih prioriteta približavanje Evropskoj uniji. Za razliku od Demokratske stranke Srbije i Srpske radikalne stranke, koji neće da idu ka Evropskoj uniji jer se osećaju uvređeni njenim ponašanjem, Tadić kaže da će nastaviti borbu za Kosovo, ali i da će nastaviti da ide ka Evropskoj uniji."
Ipak, za sociološkinju Zagorku Golubović ovakvi Tadićevi stavovi nisu iznenađenje. Ona za RSE kaže da je Boris Tadić i ranije iznosio slične stavove u vezi sa Kosovom i da ih sada samo reciklira:
"Rekla bih da je to jedna prinuđena politika. Druga stvar je da li je to njegovo uverenje, ali on smatra da ne može odstupiti od tog obećanja."
Na pitanje našega radija, zašto se ta retorika zaoštrava baš sad kada se odnosi između Srbije i Evropske unije polako normalizuju, Zagorka Golubović kaže:
"Najverovatnije zato što misli da nacionalistima, ako treba i takvim izjavama, treba zapušiti usta. Ali, po mom mišljenju, bolje bi bilo da se ne bave time već da rade one stvari za koje su zaduženi da rade kao proevropska koalicija."
Neki eksperti smatraju da je poruka Borisa Tadića međunarodnoj zajednici, zapravo, odgovor na kritike upućene Srbiji zbog njene inicijative da od Međunarodnog suda pravde zatraži savetodavno mišljenje o legalnosti priznavanja Kosova. Nekim stranim diplomatama u Beogradu takvi potezi smetaju. Britanski ambasador Stiven Vordsvort ocenio je to kao “izazivanje Evropke unije”.
Ali, Milan Nikolić smatra da nije srbijanski predsednik taj koji arogantno baca rukavicu u lice Evropskoj uniji, već suprotno:
"Mislim da bi njihovi diplomatski predstavnici ovde, koji dovoljno dobro poznaju našu situaciju, morali da shvate da je njegov govor zapravo bio savršeno uravnotežen i umeren govor. Sa jedne strane je morao da utiša nacionalističke strasti koje mogu dovesti i do gorih izgreda od ovih koje smo videli na ulicama Beograda, ali i da, sa druge strane, pokaže da je Srbija i dalje okrenuta ka Evropi."
Ovakve izjave ne treba da čude, jer one predstavljaju deo jedne državne strategije, čiji je manevarski prostor, kako zbog složenih političkih odnosa u zemlji tako i zbog problema na međunarodnom polju, veoma sužen, tvrdi Dragan Bujošević:
"Najnormalnije je da Srbija kaže da je to deo njene teritorije i da hoće da ga sačuva, da želi ponovo da pregovara o tome jer ono ni nisu bili pregovori. Dakle, to je nešto sasvim normalno i o tome će morati da vodi računa i Evropska unija i Srbija, ali i Priština."