Milivojević: Kod nas u Kruševcu vlast su trenutno formirali Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka Srbije i Socijalistička partija Srbije i nadam se da će to trajati kratko. To je jedan šamar demokratiji u gradu Kruševcu jer Kruševac i građani Kruševca nisu zaslužili ni jednim svojim gestom, ni jednim svojim postupkom takvo poniženje kakvom su izloženi ovoga trenutka od strane vrha Srpske radikalne stranke.
RSE: Protesti protiv hapšenja Radovana Karadžića, koji su održani u Beogradu, završili su neslavno, lomljenjem i potpunim neuspehom.
Milivojević: Kao pripadnik Narodnog pokreta otpora sam učestvovao u stotinama opozicionih okupljanja i demonstracija. Bio sam jedan od osnivača pokreta Otpor. Pre toga sam učestvovao u mnogobrojnim protestima i demonstracijama, čak i u studenskim protestima '91,'92,'95,'96,'97 godine, iako sam tada već uveliko bio diplomirani inženjer poljoprivrede.
Kada god su protestovali mladi ljudi, to su pre svega bili intelektualci. Intelektualna elita ove zemlje je izašla jednoga trenutka na protest. Mladost Srbije je izašla na proteste i ti protesti su bili duhoviti, civilizacijski, odmereni, usmereni direktno protiv koga i treba da budu usmereni. Nikada nije bilo vandalizma, rušenja i paljenja, ako izuzmemo eskalaciju narodnog nezadovoljstva 5. oktobra kada je zapaljena Savezna Skupština, ali je zaista pitanje ko je to uradio.
Mi smo imali proteste na kojima nikada niko nije nastradao od strane učesnika protesta. Mi smo bili žrtve policije, brutalnog premlaćivanja stotine i stotine nevinih i nedužnih ljudi i novinara. Bili smo svedoci raznih brutalnosti.
Sada ponovo imamo jednu situaciju da neki mladi ljudi izlaze na proteste, ali su pre toga ti mladi ljudi bili instruisani i indoktrinirani od strane Srpske radikalne stranke. Bivaju pozivani na najekstremnije nasilje koje je ikada viđeno. Ne razumem kakav je to patriotizam koji se ovoga trenutka demonstrira na takav način što se uništava glavni grad, što se nasrće na imovinu ljudi, što se nasrće na sigurnost i na integritet građana ove zemlje.
Ne razumem taj patriotizam gde se ratni zločinac, čovek sumnjive prošlosti, promoviše u heroja i junaka. Kakav je to junak koji ima takvu biografiju, kakvu je imao taj čovek dok se nije počeo baviti politikom? Nemam nameru da ikoga osuđujem pre nego to uradi zvanična sudska instanca bilo koje zemlje u svetu, ali zaista ne mogu da dozvolim da neko na takav način, a taj neko se zove čelnik Srpske radikalne stranke i narodni poslanici Srpske radikalne stranke, instruišu te mlade ljude da primene tako ekstremno nasilje.
Razumem frustraciju zbog višestrukog izbornog poraza. Njihov slogan na poslednjim izborima je bio - Svim srcem - i zaista to srce nije u stanju da se suoči sa izbornim porazima i izbornim debaklima.
Sada se pribegava jednom ekstremnom nasilju usred frustriranosti zbog debakla koji su doživeli na izborima - i to ne prvi put. Tomislav Nikolić je četiri puta izgubio. Pred penziju, kada četiri puta izgubite, onda je možda vreme, da se taj koji je izgubio izbore, odmara malo od svojih poraza, a i da se građani Srbije odmore od njegovih poraza jer su njegovi politički porazi bili porazi čitave Srbije u jednom trenutku kada je vodio politiku ove zemlje. Kada su to postali lični porazi, onda su prešli u neke druge ekstreme.
Ekstremno nasilje, kojeg smo bili svedoci na ulicama, je za svaku osudu. To nasilje je direktan produkt politike i retorike Srpske radikalne stranke. Direktno su ti mladi ljudi usmereni da se ponašaju na takav način. To državni organi moraju da sankcionišu.
Ne želim da građani Beograda strepe od svakog narodnog okupljanja opozicije. Policija mora energičnije da deluje. Mi u Ustavu i Zakonu imamo uporište da sankcionišemo takvo ponašanje. Neću da živim u zemlji u kojoj svako može da nasrne na svakoga i da demonstrira snagu nagomilane bahatosti i primitivizma.
Mi moramo jezik argumenata i činjenica, ali i jezik zakona, da suprotstavimo jeziku primitivizma i nagomilane bahatosti, da kažemo da Srbijom neće upravljati onaj koji ima jače mišiće, poganiji jezik i bolji snajper, već onaj koji ume da jezik argumenata i činjenica suprotstavi tom jeziku, koji ume, kada treba, da iskoristi ustavna ovlašćenja da se suprotstavi takvom nasilju.
RSE: Karadžić je isporučen Hagu. Da li vas je iznenadilo sve to što smo čitali, što smo čuli o njemu, njegova slika sa bradom, sa drugačijom kosom, njegovo bavljenje nekim alternativnim načinima lečenja, njegov ljubavni život?
Milivojević: Nije me to mnogo iznenadilo. Iznenadili su me detalji njegove hazarderske hrabrosti da se slika pred kamerama kao učesnik tribina. Način na koji je on živeo me nije iznenadio.
RSE: Tretirate ga kao kockara?
Milivojević: Da, tretiram ga kao čoveka koji ispoljava jedan svoj porok iz mladosti, pa i iz vremena kada je bio predsednik Republike Srpske. On se kockao životima ljudi i teritorijem. Igrao je na sve ili ništa i na kraju je dobio ništa.
U ovom periodu života, kada je živeo kao doktor Dabić, mislim da je bio instruiran i potpomognut od određenih krugova bliskih nekadašnjim tajnim službama. Mislim da su oni čak i razmišljali u svojim glavama da će Tomislav Nikolić da pobedi na izborima, da će neka nevidljiva ruka nepravde da pusti Legiju iz zatvora i da će on da bude proglašen za nacionalnog heroja, ili junaka, kako oni vole da kažu, i da će mu biti napravljen spomenik u Srbiji.
Činjenica je da je on optužen, činjenica je da Sud u Hagu oslobađa neke zločince koji su itekako okrvavili svoje ruke nad nedužnim srpskim žrtvama, činjenica je da nema puno pravde na tom Sudu, ali je i činjenica da je taj Sud rezultat politike koju je vodila ova zemlja. To ljudi u ovoj zemlji moraju da shvate. Taj Sud nije formiran jer neko mrzi Srbe, jer ako nas mrze, što ga nisu formirali 1988. godine ili 1991. godine, već je taj Sud formiran onoga trenutka kada se u ovoj zemlji poveo rat.
Javno, za govornicom sam, kao poslanik DS-a, obećao da će Srbija savladati sve prepreke koje joj stoje na putu ka Evropskoj uniji. Mi ćemo odlučno i energično sprovoditi opredeljenje i većinsku volju građana Srbije da žive kao sav normalan svet u Evropskoj uniji. Ko god stajao na ovom putu kao prepreka, neće biti uklonjen fizički, jer mi nemamo pravo da to radimo, ali će svaka prepreka biti savladana.
Ako je prepreka na tom putu bio Radovan Karadžić, mi smo tu prepreku otklonili. Ako je prepreka Ratko Mladić, učinićemo maksimalne napore da i tu prepreku uklonimo. Ako je ta prepreka Goran Hadžić, on može sebi slobodno da rezerviše sobu u Haškom tribunalu. Mi moramo pokazati da se ne plašimo tih ljudi i njihove retorike, da im kažemo da se nikada više točak istorije neće vratiti unazad. Ta politička grupacija, koju čini Srpska radikalna stranka, koja promoviše takav sistem vrednosti, ne želi samo da se vrati na vlast, već da vrati točak istorije unazad i da uspostavi tragični sistem vrednosti koji nas je i doveo u poziciju da se sada sudi nekim našim sunarodnicima u Haškom tribunalu. Mi to ne možemo da dozvolimo.
Ako neko kaže da je Radovan Karadžić heroj, da je Ratko Mladić heroj - kakvu on poruku šalje u svet o nama? Ako kažem da su oni heroji, automatski kažem da su oni malo ljudi pobili u Srebrenici i kada dođemo na vlast mi ćemo ih pobiti još više. Neću takvu sliku Srbije. Mislim da je i jedan ubijeni Srbin u Bratuncu, i jedan ubijeni Bošnjak u Srebrenici mnogo, a kamoli hiljade i hiljade ljudi koji su na zverski način pobijeni. Mi sada hoćemo da kažemo da su ti ljudi junaci.
Moj heroj je Zoran Đinđić. To je čovek koji je imao viziju i koji je ovu zemlju vodio napred. Mislim da to poigravanje sa terminom heroj i pojmom junak kod nas u Srbiji poprima prilično opasan karakter.
RSE: Kako je na vas delovala izjava Verice Radete da će Boris Tadić da se provede isto kao i Zoran Đinđić i da će stići kletva sedam njegovih pokolenja?
Milivojević: Sedim u Republičkom parlamentu kao poslanik DS-a i pratim jedno iživljavanje predstavnika Srpske radikalne stranke koje pokušavam da sprečim kada god sam prisutan i kada god sam u sali, pogotovo kada je reč o Zoranu Đinđiću.
To je isto kada grupa razbojnika krene da presretne karavan na putu. Opljačkaju putnike, kočijaša ubiju, uđu u kočiju i počnu da je voze. Onako boreći se krvavim rukama da podele plen, ne primete provaliju i sunovrate se u nju. Iz te provalije, ležeći na leđima, pogledaju gore u zvezdano nebo. U tim zvezdama prepoznaju oči čoveka kojega su ubili. Onda krenu iz tog ponora da pljuju na te zvezde. Njihova krvava pljuvačka pada na njih i oni su, sa dna te rupe, iz tog bezdana, srećni što su na kraju svoga života uspeli da pljunu na zvezde. Niko ne uspe da pljune na zvezde.
Svakoga dana gledam kako u Parlamentu Verica Radeta, Toma Marković, Tomislav Nikolić i Nataša Jovanović pljuju na zvezde i na Zorana Đinđića. To me jako boli i smeta mi kao čoveku. Moram da reagujem i da se javim za reč, da to baš tako lako ne prećutkujem. Ima trenutaka kada je izlišno raspravljati sa njima ko je i kakav čovek bio Zoran Đinđić, ali to boli pre svega njegovu porodicu. Zoran Đinđić ima decu i to svi znaju, pa i naši politički protivnici. Nevaspitano je na takav način govoriti o čoveku koji je tako tragično poginuo. Njegova deca mogu da budu ponosna na svoga oca. Njegova supruga Ružica može da bude ponosna na Zorana Đinđića. I ja, kao član DS-a, i sve demokrate u ovoj zemlji možemo biti ponosni na Zorana Đinđića. Za vreme njegove vlasti nijedan centimetar srpske teritorije nije poklonjen NATO paktu, a u trenutku kada su Radikali bili na vlasti čitavo Kosovo i Metohija su poklonjeni NATO paktu.
RSE: Govorite o vojnoj bazi u Uroševcu.
Milivojević: Kada su Radikali preuzeli vlast, ta kasarna u Uroševcu zvala se Car Dušan Silni. Ta kasarna nije promenila ime za vreme vlasti Zorana Đinđića, već za vreme vlasti Srpske radikalne stranke. Nisam primetio ni Obraz, ni Pokret 1389, ni navijačke grupe, ni Radikale da su jednim jedinim gestom ukazali da je to izdaja.
Da li je neko od Radikala dočekao ovde one ljude iz Knina? Dočekali su ih novinari i nas par. Došli su iz Knina bez vode, bez hrane i na traktorskim prikolicama. Nijedan predstavnik Srpske radikalne stranke nije bio tu da im pruži ruku.
Pretnja koju je izrekla predsednica opozicione parlamentarne stanke je vrlo opasna. Ta stranka je vrlo brojna i ima 27 posto podrške biračkog tela. Zbog takvih pretnji koje izriču ljudima, ta stranka i doživljava debakl za debaklom. Moj komšija je posmatrao suđenje Vojislavu Šešelju sa svojom snajom i unucima. Njega su unuci zamolili da im prevede šta je to Vojislav Šešelj kazao biranim rečima, kada se obratio na vulgaran način sudiji. Čovek je tog trenutka promenio kanal i razmišljao šta da kažem svojoj deci. Rekao im je: "Vidite deco, ja sam nekada glasao za tog čoveka i zbog ovih reči nikada više neću glasati za te ljude jer neću da vi mene pitate šta to znači".
RSE: Kada će ponovo Skupština da se sastane?
Milivojević: Očekujem da će Skupština početi što pre da radi.
RSE: Bilo je nekih vesti da do septembra neće zasedati?
Milivojević: Ne vidim razloga da Skupština ne radi do septembra. Možda postoje politički razlozi, ali mislim da moramo hitno da krenemo u provođenje reformi. Karadžić i Mladić su ovoga trenutka bili teme koje su sada zatvorena knjiga. Ovaj pokušaj mitinga Srpske radikalne stranke predstavlja poslednji vapaj poraženog nacionalizma.
Volim srpski narod.
Ja sam Srbin iz Kruševca i ja sam jedan pozitivni nacionalista. Ali ja svoj nacionalizam ne ispoljavam tako što delim ljude na one koji se krste, križe ili klanjaju, pa kažem da one koji se klanjaju treba pobiti, one koji se križu treba prekrstiti, a ovi koji se krste su najbolji na svetu jer se pozdravljaju sa tri prsta. Svoj nacionalizam ispoljavam tako što hoću da Srbija bude u Evropskoj uniji, što ću Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju da potpišem ćirilicom, da Evropa kaže kako prihvata naše kulturno nasleđe. Kada hoću svoj patriotizam i nacionalizam da ispoljim u Parlamentu, kada krene da radi, neću da vređam Halimija jer je Albanac, ili Vargu jer je Mađar, nego hoću s tim Mađarom i s tim Albancem da pokažem da Srbija ima svoju evropsku perspektivu. Hoću da kažem da i Rasim i Radovan i Ilija i Alija iz Srbije imaju svoju evropsku budućnost u ovoj zemlji, gradeći zajedničku zemlju gde mogu da se menjaju vlasti, ali ne može da se menja pravac kojim zemlja mora da ide.
Mi sada imamo problem u Parlamentu jer imamo takvo ponašanje opozicije. Mogu da mislim šta će da kaže gospođa Verica Radeta ili Tomislav Nikolić na sednici Skupštine, šta će kazati Dragan Todorović. Legitimno je pravo opozicije da opstruira Parlament, ali je i legitimno pravo vlasti je da to spreči. Imamo mere u Poslovniku koje samo treba primeniti i udaljiti sve one kojima je opstrukcija jedini vid političke borbe i koji hoće da odlože sve što je dobro za građane Srbije. Mislim da tu nema nikakvih problema. Ako nema ko to da sprovede, ja ću dobrovoljno da se prijavim i da to sporvedem.
RSE: Mislite li da bi bio dobar način da se ukinu prenosi?
Milivojević: Ne. Prenosi moraju da postoje i kao pripadnik opozicije sam se borio za to da postoje televizijski prenosi, ma koliko bili besmisleni. Neka se napravi parlamentarni kanal jer narod ima pravo da vidi šta se dešava u Parlamentu i dobro je da narod to zna.
RSE: Neke stranke, kao Radikali, to koriste kao svoju reklamu. Sprečavaju vas da važne državne poslove i zakonski uobličite.
Milivojević: Kada važan državni posao treba da uradimo, mi ćemo im kazati da ne mogu na takav način da zloupotrebljavaju Parlament.
RSE: A što im do sada u Parlamentu to niko nije rekao?
Milivojević: Meni je žao što je sednica Parlamenta počela bez striktne primene Poslovnika. Mi imamo mogućnosti da nekoga upozorimo da ne govori o temi koja nije na dnevnom redu. Sledi prva opomena, druga opomena, treća opomena i možemo da pozovemo obezbeđenje da pomenutu personu izbaci napolje i da joj se zabrani šest meseci učešća u Paralmentu.
RSE: To može tako?
Milivojević: Naravno da može.
RSE: Onda je greška onih koji predsedavaju.
Milivojević: Greška je što se taj Poslovnik ne sprovodi energičnije. Ne mogu da optužim Slavicu Đukić Dejanović, ali mislim da mi kao vlast imamo poslaničke mogućnosti da taj Poslovnik striktno primenjujemo, pogotovo što smo već uradili novi predlog Poslovnika. Ko ne zna da se ponaša na parlamentaran način, neka ne sedi u prvom redu.
RSE: Ne samo to. Takav ide protiv interesa Srbije jer je reč o nekim zakonima koje treba da usvojite, o nekom novcu koji treba da stigne, o nekim investicijama koje dolaze, o nekoj međunarodnoj saradnji.
Milivojević: U ovoj zemlji je 90 posto ljudi baš briga za Radovana Karadžića, za Ratka Mladića, za Gorana Hadžića. Njih zanima šta će njihova deca sutra da jedu, njih zanima kako će da žive i njih zanima kakvu će zemlju da ostave svojim unucima. Da bi to moglo da bude adekvatno urađeno na opštekoristan način za ta buduća pokoljenja koja dolaze, ako njima hoćemo da ostavimo jednu uređenu zemlju, mi moramo hitno, brzo i energično da donesemo zakone i sprovedemo reforme, da bi se te reforme i ti zakoni osetili kroz život običnog čoveka. Ako to hoćemo da uradimo, onda moramo da sprečimo opstrukciju. Može opozicija da protestuje koliko god hoće i da radi šta god hoće, ali mi imamo mogućnosti da ih ograničimo da prave opstrukciju u sprovođenju i donošenju zakona i reformi. Mi ne možemo da se bavimo njima.
Ja sam Kruševljanin i moram u svom gradu vrlo afirmativno da govorim. Meni je jako žao što su u Kruševcu Radikali na vlasti, ali ću učiniti sve što je u mojoj moći da to bude privremeno i kratko. Kruševac je divan grad, dobar za investitore, sa odličnim položajem, sa dobrim i čestitim ljudima i kao Kruševljanin smatram da je Kruševac najlepši grad u Galaksiji. Mislim da će ovo za Kruševac privremeno trajati.
Što se tiče Republike Srbije, mogu da obećam građanima Srbije da mi kao Koalicija za evropsku Srbiju imamo snage da sprečimo opstrukciju u Parlamentu, da sprovedemo reforme i da ozvaničimo ovu godinu kao godinu debakla poraženih snaga.