koji su smijenjeni zbog sumnje da su bili dio podrške mreži skrivanja najpoznatijeg haškog optuženika.
Dok u Tužilaštvu Bosne i Hercegovine kažu da ne mogu govoriti o eventulanim istragama o mrežama podrške, u Ministarstvu unutrašnjih poslova RS-a kažu da je sigurno da će istrage biti nastavljene. Načelnik uprave entitetske Krim policije Gojko Vasić:
„Očekujem i ovdje da se radi - da se licima koja se dovode u vezu s mrežom podrške vrate dokumenta, ali to ne znači da pojedini neće snositi i krivičnu odgovornost kad se dokaže za ovaj period zadnjih par godina, gdje nismo imali nekih informacija da je neko direktno učestvovao u pružanju podrške i stvaranju preduslova za dalje skrivanje.“
Milovana Cicka Bjelicu visoki predstavnik smijenio je sa mjesta predsjednika skupštine opštine nekadašnjeg Srpskog Sarajeva još 2003. godine zbog optužbi da je pomagao u skrivanju Radovana Karažića. Bjelicu je zbog istih optužbi u zatočeništvu držao i ispitivao i SFOR, a odgovarao je i pred sudom Bosne i Hercegovine. I danas negira optužbe, te očekuje punu rehabilitaciju:
„Ja sam to očekivao i davno da će se to desiti - kad sam ja u pitanju, a i ostali. Ima ljudi koji su nevino i bez argumenata stavljani na liste. Sve su te optužbe pale u vodu, sve sam dobio pravosnažne presude, dobio sam i stavove Odbora za ljudska prava i Helsinškog komiteta da su mi ugrožena ljudska prava i pravo posebno na rad. I danas isto tvrdim ono što sam i tada tvrdio - da nikada nikakvu pomoć optuženom nijednom licu nisam pružio, niti je to ko od mene tražio.“
Samo 2004. godine tadašnji visoki predstavnik Pedi Ešdaun zbog nesaradnje sa Haškim tribunalom i optužbi za pomoć mreži podrške haškim bjeguncima sa javnih funkcija smijenio je 59 zvaničnika RS-a. Za sada nema jasnog objašnjenja kakav će biti status osoba koje budu rehabilitovane.
Profesor banjalučkog Pravnog fakulteta Petar Kunić smatra da bi smijenjene osobe za koje se dokaže da nisu bile dio podrške morale dobiti satisfakciju:
„Svi oni koji nisu sudjelovali u toj tzv. mreži morali bi biti rehabilitovani, odnosno mislim da bi određeni međunarodni faktori, međunarodna zajednica, velika sila koja nameće tako nešto morala nadoknaditi štetu tim ljudima, naravno, licima za koja se dokaže da nisu u toj mreži. A očito veći dio nije. S obzirom na pisanje štampe o hapšenju Karadžića i uslovima pod kojima je živio, pretpostavljam da veći dio ljudi nije učestvovao u toj mreži.“
Očekuje se da istrage o mrežama podrške odgovore i na pitanje ko je Karadžiću a i nedavno uhapšenom Stojanu Župljaninu omogućio dobijanje lažnih identiteta. Bjelica ističe da uopšte ne krivi visokog predstavnika za situaciju u kojoj se našao, te da bi se i istrage morale okrenuti u drugom smjeru:
“Ja najviše zamjeram duplim igračima koji su sigurno dezavuisali i dezorijentisali i službe iz međunarodne zajednice i ove organe i mislim da bi trebalo da se jednoga dana vidi ko je uzimao novac, ko je plaćao informacije, kome su plaćane ove laži i sa kojim je motivom to rađeno - i da odgovaraju ljudi koji su duplu igru igrali cijelo vrijeme, a bili su na visokim funkcijama, u ministarstvima, vladama, a posebno u obavještajnim službama.“