RSE: Veliki problem je da bi, izgleda, trebalo da se preslika na Beograd, na Niš i Novi Sad, najveće gradove u Srbiji, ona politička kombinacija, kombinacija vlasti koja je i na republičkom nivou, a to znači Demokratska stranka - SPS - PUPS Jedinstvena Srbija - LDP.
Belić: Tačno.
RSE: I? Šta je problem?
Belić: Mislim na Republici, gde je najvažnije bilo, tu je napravljena koalicija. Dogovor je apsolutno postignut i već su funkcije raspodeljene i počela je ta vlada da deluje i da funkcioniše. To je broj jedan. U Novom Sadu je isto tako završena priča. Demokratska stranka i SPS su formirali vlast. Međutim, Niš i Beograd su ostali sporni. Beograd je sporan u tome što SPS ne može da prihvati da uđe u koaliciju sa LDP-om.
RSE: A kako je ušao na republičkom nivou?
Belić: Pazite, LDP nije u toj koaliciji.
RSE: A nije u koaliciji, ali zajedno vrše vlast.
Belić: Ovde bi morao da uđe u koaliciju da budemo zajedno jer nemamo dovoljno odbornika bez LDP-a. To je malo drugačije. Ovde imamo dovoljno odbornika i kad nam nešto zatreba, neko nije tu, ili neko neće od ovih malih, onda LDP priskače ili ne priskače u pomoć. Međutim, to u Beogradu nije slučaj. U Beogradu ima 110 odbornika. Lista za evropski Beograd dobila je 45 mandata, Radikali 40, SPS sa njihovim partnerima šest, LDP sedam i 12 odbornika je dobila Demokratska stranka Srbije. Naravno, DSS i Radikali su u oštroj opoziciji i oni su prvo napravili odmah dogovor sa SPS-om da participiraju vlast u Beogradu. Oni su imali dovoljan broj odbornika i to su mogli da učine. Međutim, pošto je sednica bila zakazana tek za 14. jul, u međuvremenu je došlo do saveza koji je napravljen na republičkom nivou, tako da je jedan od uslova bio da SPS iziđe iz ove kaoalicije u Beogradu jer nije prirodno, ni moguće politički da SPS participira vlast i bude u savezu sa Demokratskom strankom u Republici, a ovde u Beogradu, koji je maltene po svom bogatstvu i mogućnostima ravan tome, bude nama protivnik i bude u savezu sa Radikalima. Dakle, mi na to nismo mogli da pristanemo i mi smo tražili da se SPS izjasni. Ukoliko to on neće, onda ćemo eventualno moći da idemo na nove izbore.
RSE: Do kada? Koji je rok da se SPS izjasni? Ja sam negde videla da je to sada u utorak.
Belić: SPS je izišao iz ove koalicije, ali on sad ima problem da ubedi svoje ljude, koliko ja razumem, unutar stranke da participiraju vlast. Ovde sad participira vlast sa LDP-om. Oni to ne žele - mada i mi i SPS i LDP želimo u Evropu, i to je krilatica vodilja naše današnje politike, znači što pre u Evropu, što pre socijalno smirenje u Srbiji i što pre bolji standard. Posle ovoga dolazi već Kosovo, to što stalno slušamo.
RSE: Ako ne bude dogovora, kad se raspisuju vanredni izbori?
Belić: Pazite, mi smo imali jednu skupštinu, kojoj sam ja predsedavao, u Beogradu...
RSE: To je bila samo verifikacija, je li tako?
Belić: Bila je verifikacija mandata, ali tu je isto bilo mnogo muke da se to verifikuje jer nije usvojen dnevni red.
RSE: Bila radikalska opstrukcija ili šta?
Belić: Opstrukcija Radikala i DSS-a je apsolutna, međutim SPS se uzdržao od glasanja i mi nismo imali potreban broj glasova. Imali smo 110 prisutnih, a 54 za. Ja sam prekinuo sednicu u momentu kad sam video da mi nemamo potrebnu većinu. Odmah su Radikali i DSS rekli da je to gotovo, nema, drži - prži. Međutim, mi smo rekli SPS-u: „Nemojte da se igrate, ovo mora da se uradi.“ I oni su na kraju rekli nama da oni imaju primedbe na dnevni red jer mi njih nismo konsultovali i oni su protiv nekih tačaka dnevnog reda, pa smo se mi s njima usaglasili da umesto 13 tačaka bude za šest tačaka smanjen dnevni red. I onda smo izašli. Međutim, kad su videli da smo mi to napravili, oni su napustili sastanak, ali mi smo imali apsolutnu većinu 58 glasova, što je od 110 natpolovična većina. Da to nismo izvršili, mi ne bismo imali više u Beogradu nikakvu vlast. Ne mi - bilo ko. Ne bi postojala skupština. Kada se skupština ne konstituiše, prestaje i gradonačelniku, i svim onim sekretarima i načelnicima koji se biraju preko skupštine.
RSE: Znači, bilo bi bezvlašće.
Belić: Pa bezvlašće bi bilo, naravno. I to je izgleda Radikalima dobro odgovaralo. Međutim, ja to kao predsednik nisam mogao da dozvolim. Ja sam insistirao da se po svaku cenu mi moramo dogovoriti, jer bi to bilo protiv izborne volje građana grada Beograda. Oni su glasali, oni su kazali šta hoće, mi smo dobili te mandate svi i ispostavilo da sada, ako nemamo dnevni red, mi kažemo: „Puj, pike ne važi, to što ste vi glasali ne važi, već ćete morati da idete ponovo jer nama se ne dopada kako ste vi glasali, nego ima da sada glasate drukčije, pa će neko od nas da napravi vlast sam.“ Naravno, to je sramota i to mnogo košta.
RSE: Koliko bi Beograđane koštalo ako budu ponovo?
Belić: Pa milion, dva miliona evra, to je sigurno, sto posto.
RSE: A postoje neka mišljenja u javnosti i medijima koja se smatraju elitističkim i koja na to što Radikali stalno govore „Nas su građani hteli, nas su građani izabrali“ - kažu: “Pa nisu vas građani u centralnim opštinama izabrali, nego su u onim seoskim opštinama koje ne zna se ni zašto su priključene Beogradu ako ne pripadaju.“ Recimo, Obrenovac, Mladenovac, Sopot, ne znam šta još?
Belić: Lazarevac, Gornji Milanovac...
RSE: Mislite li da je, u stvari, to jako presudilo?
Belić: Prvo, oni nisu dobili većinu u Beogradu, molim vas da budemo tu čisti. Na nivou grada Beograda, kad se sve sabere, svih 17 opština, pobedila je koalicija koja je do tada vodila grad, a to su Lista za evropski Beograd i DSS, jer mi smo u to vreme vodili Beograd. Niko nije znao ko je glasao za DSS da DSS neće ostati u toj koaliciji nego da će ići za Radikalsku stranku, to niko nije znao od ljudi koji su glasali za DSS. Sigurno sada na ovim novim izborima, pretpostavljam, da velika većina neće glasati tako jer se opekla. Mi smo imali 12 plus 45, to je 57 - većina. Prema tome, Radikali su izgubili izbore. Oni su na svim nivoima izgubili izbore.
RSE: Šta su vaše prognoze, kako ćemo mi da se razvijamo u tom smislu beogradskom? Ja znam da je Beograd jako atraktivan za svakog ko računa da bude vlast s obzirom, ako je tačan podatak koji imam, dve milijarde evra je prihod godišnji - naravno, postoji i rashod, ali da je to prihod.
Belić:Veći prihod nego cela Republika, maltene.
RSE: Da Beograd ima stanovnika kao cela Slovenija...
Belić: Pa, malo više...
RSE: Tako da razumem da je privlačan svakome.
Belić: Kada sad dođete na ove beogradske stepenice, kao u Rimu što imaš Španske, na te stepenice na Kalemegdanu, kad gledate na Ušće, to je nešto... Prošle godine sam bio u Kanadi i video sam da je takva Otava, ali to nisu reke, to su jezera, ali to tako izgleda, i to nema nigde. I to je nedirnuto. To je pridroda, tu imate i nekih ptica koje malo imate u Evropi, i životinjica koje tu žive, to Ratno ostrvo - savršeno. To je stvarno savršeno kad se popnete na te stepenice i pogledate dole. Sad se uređuje Kalemegdanska tvrđava i to se ozbiljno radi. To jedan moj kolega koji je stručnjak za te stvari, gospodin Marko Popović nadzire to. To ide, naravno, sporo, znate kako ide restauracija, ali to je sad osvetljeno. Svetosavska crkva, pa to je... Tu ste, pa vidite kako je osvetljena.
RSE: Bili ste svojevremeno predsednik opštine Savski venac. To je najelitnija opština sa svojim rezidencijalnim delovima - Dedinje, Senjak, Topčidersko brdo. Tajkuni su zauzeli dosta prostora tamo poslednjih godina.
Belić: Ja kažem da je Savski venac država u malom. Evo zašto: rezidencijalne zgrade - rezdiencije su tu, tu su ambasade skoro sve...
RSE: I vile...
Belić: Da. Tu je Vlada Srbije, tu je Palata pravde, tu je Trgovački sud, tu je vojska, tu je policija, tu je 50 posto srpskog kapciteta bolnica, preko 50 posto dece u Srbiji rađa se na Savskom vencu, tu je omladina, stadion Partizana i Crvene zvezde su na opštini Savski venac, tu je naposletku i Maršalat, a tu je i Dvor.
RSE: Bivši Maršalat...
Belić: Pa dobro, bivši je i Dvor..
RSE: Razrušen...
Belić: Jeste, srušili su ga u bombardovanju. I mogu vam reći tu je sad kupila američka ambasada jedan dobar komad zemlje gde će graditi svoju ambasadu.
RSE: Mnogi Beograđani se ljute što im je dato u bescenje, maltene.
Belić: Nije to dato u bescenje, ja to znam. Kad se razgovara na tom nivou, to se malo drugačije razgovara. To neko popusti ovde, neko onde, neko uradi za ovo, neko za ono - sve to košta.
RSE: Sve je to politika, je li tako?
Belić: Sve je to politika. A što se tiče tajkuna, mogu vam reći jedno vreme oni su bez ikakvog papira tamo zidali, upadali na tuđe placeve - to je za vreme Miloševića bilo.
RSE: Pa jesu li barem oterani odatle ili ne?
Belić: I mi smo imali grdnih problema. SPO je to isto tako tolerisao i puštao. Ima razloga zašto je on to radio. Onda smo mi to u mom periodu počeli da zaustavljamo malo. Naravno, bilo je i pretnji opasnih. Sad je to potpuno zatvoreno, izašli su ti zakoni. Oni koji mogu to sve da dovedu u red, da steknu papire, to će ostati. Oni koji ne mogu, bogami, imaće veliki problem, jer ako nemate papira vi imate de fakto vlasništvo, a nemate de jure i teško da će vam neko hteti da nešto plati a da niste to uknjižili. Ja sam stalno govorio: „Nemojte, ljudi, ako ste unutra to ne znači da je vaša svojina. To ne može da se nasledi, prvo. Kad dođete da rešavate to pitanje nasleđa, ako kažete kuća, tražiće vam dokaze.“
RSE: Bili ste, ne znam da li ste još, i član komisije za promenu naziva ulica i mnogi Beograđani su jako ljuti na vašu komisiju. Ne mogu više uopšte da se snađu. Ima nekih ulica koje su u poslednjih 50 godina pet, šest puta promenile ime. Pa ima čak tabli na kojima su sva ta imena ispisana da bi se neko snašao, ali ne svuda.
Belić: Ja sam predsednik Komisije za imenovanje ulica i trgova i postavljanje spomenika kulture. 1816. godine knez Miloš je od paše nekog dobio Savamalu.
RSE: To je deo oko Železničke stanice.
Belić: Da, da, to je najskuplji teren, možda, sad u Evropi. Tu je grdna sirotinja živela. On je njih sve preselio u selo Palilula i tu je počeo da gradi i da pravi te ulice i tako smo mi dobili tada prvih 160 ulica. Kako se to razvijalo, to je išlo. Kad je došlo oslobođenje Beograda od okupacije novi vladari su u prvih mesec dana promenili imena 200 ulica, centralnih, pazite. I to je već sada dupliranje. Kada je došao 5. oktobar i kada se sve to završilo, onda je obrazovana jedna izuzetno stručna komisija na čijem je čelu bila gospođa Velmar - Janković, književnica naša čuvena, pretpostavljam da se to zna, onda jetu bio gospodin Acović u toj komisiji, on je čovek koji je heraldista, možda, najveći svetu - i oni su počeli to da rade, međutim nisu izdržali, dali su otkaz jer je bio strašan pritisak stanovništva. Mi smo prvo prihvatili one principe koje je još knez Miloš uveo. To nam je osnova bila - kad dajemo ime da to uzmemo u obzir. I rekli smo oni koji su gradili i davali imena, to treba da ostane - jedino kad građani navale i hoće da se promeni, kao što je, recimo, Lenjinov bulevar promenjen. Ja stvarno nisam promenio mnogo ulica. Promenio sam, recimo, ulicu Đure Đakovića i jedna polovina te ulice nosi ime čuvenog predsednika - Eleftherios Venizelos se zove, to je bio predsednik vlade u vremenu kad je srpska vojska prešla iz Albanije i iz Srbije i došla u Grčku i onda je kralj grčki, jer ona je bila kraljevina tada, tražio od svog predsednika Venizelosa da stavi tu vojsku u logor. A Venizelos je ovako odgovorio: „Vaše veličanstvo, mi smo suviše mali narod za tako veliku podvalu.“ I znate kako je pomogao. Mislim da takav jedan čovek, koji je najviše vladao u Grčkoj, na jednim najdemoratskijim izborima, zaslužio ulicu u Beogradu. Ja sam za ulicu Đure Đakovića, bila je još jedna manja ulica, rekao neka to bude Ulica Eleftheriosa Venizelosa. Jaoj, tu je problem bio što to niko nije mogao da izgovori. I nije lako. Onda su dolazili i onda sam ja rekao njima: „Kažite pet puta Venitelos, zaboravite ovo Elefherios.“ A drugoj polovini - vi znate da je pre Makedonska ulica bila Paoenkareva - dali ime Poenkareva. Pošto nismo mogli menjati ovo makedonska, ispalo bi da tu nešto imamo protiv Makedonaca, a hteli smo dati to ime, jer znamo ko je bio Poenkare.
RSE: Znači i u imena ulica se umeša politika?
Belić: Pa, naravno. Pa onda od Dušanove, ono gde je bila Ive Lole Ribara, sad je vraćeno ime Svetogorska, a pre rata je bila Francuza Žorža Klemansoa. To su ljudi Francuzi koji su stravično učinili Srbiji i srpskom narodu. Mi ne možemo tek tako da prelazimo preko toga. Mi moramo da imamo neki respket prema tome kao naslednici koji dolazimo i da znamo ko je taj ko nam je pomogao i iz neke počasti dobijaju ulice, i te smo ulice tako koje su bile u Beogradu opet vratili i sredili. Naravno, ima tu još, recimo Moše Pijade ulica je u Dečansku vraćena, ali niko nije znao da je 16 ulica u Beogradu nosilo ime Moše Pijade.
RSE: A kako su se poštari snalazili?