Svetlana Logar, direktorka istraživanja u agenciji Stratedžik marketing, kaže da su žene najmanje diskriminisane u oblasti obrazovanja, a najviše u oblasti politike:
“Priličan procenat građana, i žena i muškaraca, smatra da u obrazovanju postoje jednake šanse, kod zapošljavanja se taj procenat smanjuje, a kada se radi o napredovanju u karijeri taj procenat je još manji. U suštini, kada je reč o napredovanju u karijeri i o političkoj sferi, najmanji broj građana smatra da postoje jednake šanse. Samo 39 odsto žena smatra, kada se radi o napredovanju u karijeri i o političkoj sferi i njihovom učešću u tome, da ima jednake šanse kao muškarci.“
Pre izvesnog vremena dansko ministarstvo inostranih poslova dodelilo je nekoliko baklji za ravnopravnost polova osobama koje su učinila najviše u tom polju. Jedna od dobitnica ove baklje je i profesorka ustavnog prava na novosadskom Pravnom fakultetu Marijana Pajvančić, koja je istakla da treba uraditi još puno stvari kako bi se polovi u Srbiji izjednačili. Ona naglašava da treba doneti čitav niz zakona, kako onaj opšti protiv diskriminacije, tako i onaj koji bi se na najdirektniji način bavio ravnopravnošću polova. Uprkos svim tim izazovima, društvo u Srbiji pokazalo je i neke napretke, kaže Marijana Pajvančić:
“Mislim da smo za milimetar bliži standardima političkog reprezentovanja žena. Imamo sreću da u parlamentu Srbije danas ima 53 narodne poslanice, što je za nijansu više u odnosu na prethodni broj. U Vladi Srbije, moram to reći, po prvi put imamo pet ministarki, tri u ključnim resorima – finansija, nacionalnog plana i pravde. Mislim da to govori da je Srbija krenula u neku, da tako kažem, bolju budućnost.“
Ali, kod dela stručnjaka postoje sumnje da bi se polje ravnopravnosti među polovima moglo urediti samo zakonima. Srđan Majstorović, zamenik direktorke kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije:
“Ukoliko krenemo u vrlo detaljnu normativizaciju prisutnosti žena u određenim sistemima, možemo dospeti u jednu krajnje kontraproduktivnu i kontradiktornu situaciju gde bi se na taj način regulisao isključivo status ikebane, odnosno žene kao ikebane u određenim sistemima.“
Državna sekretarka u Ministarstvu rada i socijalne politike Snežana Lakićević-Stojačić, koja je i predsednica Saveta za ravnopravnost polova Vlade Srbije, kaže da je najvidljivija diskriminacija prema ženama u oblasti rada i zapošljavanja:
“Problem u političkom životu Srbije je i dalje pitanje gde naći 30 odsto sposobnih žena. Kao da je aksiom, o kojem se ne polemiše, da su svi muškarci sposobni, a ovih 30 odsto žena treba da dokažu da umeju, znaju, hoće i mogu. Mislim da je drugi problem u celoj toj priči taj što i o tih 30 odsto žena, koje participiraju u bilo kojem segmentu, i dalje odluke donose muškarci. Mislim da je to sfera društvenog života na kojoj u narednom periodu treba raditi. Kao državna sekretarka za rad zaista mislim da u ovom trenutku imamo najveću diskriminaciju i problem u oblasti rada, i prilikom zapošljavanja i u odnosu na radni odnos, ukoliko ga žena i dobije, i radno mesto. Procentualno je zastupljen vrlo mali broj žena rukovodilaca, a prilikom zapošljavanja diskriminacija je toliko ozbiljna da postaje i alarmantna.“
Postoji puno modela koji pomažu u procesu izjednačavanja polova, ali, kažu stručnjaci, promena mentalnih matrica, što znači promenu ponašanja, načina razmišljanja ili radnih navika, donose najbolje rezultate. Srđan Majstorović ističe da su rezultati jednog nedavnog istraživanja, čiji je naručilac bila Kancelarija za evropske integracije, a koje se odnosilo na spremnost građana da menjaju svoje navike, bili zbunjujući:
“Oko 33 odsto stanovništva Srbije jeste spremno da menja svoje radne navike i stil života. Mislim da je to osnovni problem koji ima direktne reprekusije na oblast ravnopravnosti polova.“