Srbi sa severa Kosova nisu spremni da sarađuju sa zvaničnom Prištinom, dok su oni južno od ibra spremnni da sarađuju ali ne i da priznaju nezavisnost Kosova, rezultati su istraživanja koje je organizovao Kosovski institut za istraživanje i razvoj politika (KIPRED). Istraživanje je pokazalo da su Srbi na Kosovu taoci jedne određene grupacije ljudi bliske prethodnoj Vladi, koju je vodio premijer Vojislav Koštunica.
Istraživanje “Srbi posle nezavisnosti Kosova” je, prema rukovodiocu istraživanja Iliru Deda, imalo za cilj da se na iskren način sagledaju stavovi kosovskih Srba u odnosu na institucija Kosova, da se utiče da podela Kosova ne postane realna mogućnost i da se istovremeno kod albanske populacije otkloni frustracija zbog činjenice da se Vlada i druge institucije Kosova više okreću rešavanju problema ovdašnjih Srba. Istraživanje pokazuje da na Kosovu postoje tri političke kategorije Srba, kaže Deda.
"Ima tri politčkih grupacija kosovskih Srba, a to su - jedna grupacija kosovskih Srba koji ne prihvataju ili bojkotuju institucije Kosova, i istovremeno se protive dosadašnjoj politici Beograda, bivšeg premijera Koštunice i ministra za Kosovo Samardžića. Tu je i politička grupacija kosovskih Srba koja učestvuje u institucijama, Samostalna liberalna stranka, koja se zalagala za unapređenje institucionalnih mehanizama za zaštitu interesa srpskog naroda južno od Ibra, i takođe grupa u kosovsko srpskoj zajednici koja je pod direktnom kontrolom vlasti u Beogradu i koja je ojačana izborima od 11. maja i stvaranjem Zajednice opština Kosova 28. juna".
Deda ističe da Srbi ne prihvataju nezavisnost Kosova, ali prihvataju realnost.
"Srbi ne prihvataju nezavisnost Kosova međutim oni prihvataju realnost i po našem istraživanju, Srbi južno od Ibra prihvataju da poštuju kosovske zakone".
Istraživanje takođe pokazuje da Srbi južno od Ibra nemaju poverenja ni u institucije Kosova niti u zvanični Beograd i veoma su uplašeni, kaže Deda:
"Srbi naročito južno od Ibra su veoma uplašeni. Nemaju poverenja ni prema politici Beograda ni u Vladu Kosova. Oni žive pod pretnjom podele i, kako se kaže spakovanim koferima, zato što ne mogu da vide sebe i svoju budućnost na Kosovu, a žele da žive ovde."
Srbi, prema istraživanju, smatraju da institucije Kosova nisu iskrene.
"Da nisu iskrene u njihovoj želi da pomognu kosovkim Srbima, to je glavna primedba. Osećaju se nebezbednim i zbog toga oni krive i Beograd".
Prema istraživanju, prethodna Vlada Srbije je imala dva aršina u ponašanju.
"Jedna je bila politika do ibra i druga je bila za one južno od Ibra. Ta politika je stvorila utisak kod kosovskih Srba da srpska Vlada želi podelu Kosova i da su zato najveći protivnici podele Kosova Srbi u naseljima južno od Ibra."
Istraživanje je pokazalo da su Srbi na Kosovu taoci jedne određene grupacije ljudi bliske prethodnoj Vladi, koju je vodio premijer Koštunica. U istraživanju su predložene i konkretne mere i aktivnosti koje institucije Kosova ali i međunarodno prisustvo treva da preduzmu u odnosu na srpsku zajednicu.
"Mi smo predložili sveobuhvatne konkretne mere investicije u infarstrukturi, poštovanje zakona o dvojezičnosti u komunikaciji sa građanima Srbima, ministrima iz srpske zajednice u Vladi, premeštaj centra kosovskih Srba na centralno Kosovo, pošto najveći deo kosovskih Srba živi južno od Ibra. Takođe ima dosta konkretnim i primeljivih preporuka. Takođe imamo preporuke i za donatore i za međunarodno civiolno prisustvo".
Prva preporuka istraživanja je da se u opštinama sa srpskom većinom do sledećih izbora imenjuju međunarodni civlni administratori. Srbi smatraju da je sve što je do sada Vlada Kosova učinila bilo deklarativno. Poverenje se, prema Dedaju, stiče konkretnim radom.
"To poverenje se stiče polako, prema ovim akcijama koje smo mi predložili Vladi Kosova, treba da se stvori međuvladina komisija, da se odvoje budžetska sredstva i da se od septembra ove godine krene sa primenom raznih projekata, a mi smo jasno naglasili da ne sme doći do medijske promocije svih ovih mogućih koraka koji se moraju preduzeti, zato što medijska promocija jača utisak kod kosovskih Srba da Vlada Kosova nije iskrena već samo deklarativna".
"To poverenje se stiče polako, prema ovim akcijama koje smo mi predložili Vladi Kosova, treba da se stvori međuvladina komisija, da se odvoje budžetska sredstva i da se od septembra ove godine krene sa primenom raznih projekata, a mi smo jasno naglasili da ne sme doći do medijske promocije svih ovih mogućih koraka koji se moraju preduzeti, zato što medijska promocija jača utisak kod kosovskih Srba da Vlada Kosova nije iskrena već samo deklarativna".