Kako je najavljeno iz obe stranke, sporazum bi trebalo da garantuje „ostvarivanje vizije Srbije kao celovite, demokratske, ekonomski i kulturno razvijene i socijalno odgovorne države“. Problem za mnoge je u tome što u sporazumu neće biti niti jedne tačke kojom se SPS distancira od Slobodana Miloševića i pogubne politike koju je on vodio.
Dva političara sa trenutno najviše moći u Srbiji potpisaće sporazum koji bi trebalo da označi trenutak od kog se zakopavaju duhovi prošlosti, barem za dve stranke potpisnice. Predsednica Skupštine Srbije i SPS-ovka Slavica Đukić Dejanović napominje da će taj sporazum otvoriti vrata za sve one kojima je pomirenje na srcu:
„Ja taj čin pomirenja shvatam simbolički i mislim da uopšte ne bi trebalo da se završi na Demokratskoj stranci i Socijalističkoj partiji Srbije. Mislim da tu zaista ima mesta i za mnoge druge.“
Boris Tadić, lider Demokrata i predsednik Srbije, svoju političku snagu crpi iz glasova dobijenih na izborima i 102 poslanika koalicije koju vodi. Ivica Dačić, lider Socijalista (prvi posle Miloševićeve smrti) gradi svoju političku moć sa svega 20 poslanika, ali zahvaljujući odnosu snaga u Parlamentu postaje najbitnija figura u vlasti Srbije. Samo njima dvojici u ovom trenutku je poznat tekst sporazuma, potvrdila nam je Slavica Đukić Dejanović, ali i bez konsultacija sa autorima tok dokumenta ona može garantovati da neće biti ni reči o prošlosti:
„Mislim da smo se još pri odluci da se takav jedan sporazum i sačini orjentisali na danas i sutra. Uz to smo se dogovorili da istorija da mesto svim akterima prethodnih i političkih i života uopšte.“
RSE: Da li to znači da pitanje Milošević, neće skoro biti razmatrano na vrhu SPS-a?
Đukić Dejanović: Mi to pitanje uopšte nećemo stavljati na dnevni red s obzirom da smo na svom Kongresu odredili odnos prema njemu. On je za nas istorijska ličnost, osnivač partije, ali partija zaista mora u skladu sa vremenom u kome živimo da ide dalje.
Tačka na lošu prošlost?
Reč je o „lepim namerama“ rekao nam je funkcioner Demokratske stranke i ministar odbrane Dragan Šutanovac. I on vidi istu svrhu najavljenog sporazuma:
„Zaista nam je želja da u Srbiji konačno stavimo tačku na lošu prošlost.“
Uz to, Šutanovac podvlači želju da političke diskusije u buduće u Srbiji budu vođene na osnovama koje su prisutne u drugim državama Evrope:
„Da bez obzira na jednu tragičnu prošlost da pokušamo, ne da je zaboravimo, nego da pokušamo da se okrenemo pre svega budućnosti jer mislim da su građani na ovim izborima glasali za budućnost.“
Ipak, bez obzira na dobre namere da se Srbija okrene ka budućnosti i evropskim integracijama (što je politika koju su prihvatile sve partije koje čine Vladu Mirka Cvetkovića), upravo je moderna Evropa izgrađena na suočavanju sa prošlošću, a posebno na poštovanju ljudskih prava. Stoga pitanje odnosa prema prošlosti u Srbiji nije samo problem stava prema odbačenoj Miloševićevoj politici, već i odnosa prema žrtvama koje je ona proizvela. Podsećamo, najdirektnije Milošević je u vezu sa zločinom doveden u slučaju ubistva Ivana Stambolića, koje su izvršili pripadnici formacija formiranih u krilu srpske tajne policije, čiji sin Veljko Stambolić kaže:
„U jednoj rečenici - nelagodno se osećam. Nije baš prijatno da se sve tako odigra da se prave koalicije sa dojučerašnjim krvnicima, ali sad šta je tu je.“
Socijalisti su se poslednjim delima distancirali od prošlosti, a da su spremni da istraju na tom putu mogu dokazati, uveren je profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu Čedomir Čupić, na primer ukoliko otpočnu suštinsku reformu policijskog aparata – koja se čeka već osmu godinu - a što bi podrazumevalo:
“I osudu svega onoga što se dešavalo u okrilju tajne policije. Policija je bila teško zloupotrebljena kao jedna pretorijanska garda. Ona u stvari I nije bila policija države nego u stvari jednog uskog kruga vladajuće vrhuške iz tog perioda.”
Idealan teren za tu vrstu distanciranja, uveren je Čupić, nastao je koliko u utorak kada je Ivica Dačić preuze dužnost ministra unutrašnjih poslova:
„Na kraju krajeva, on sada može da izvrši jednu reformu policije i da sve ono što je bilo ostatak iz onog vremena i što i sada funkcioniše po principima toga vremena da bude isključeno.“
Džabe ste se borili
Jasni potezi mogu uveriti žrtve da se država menja. Međutim, u to ne veruje Danica Darašković. Njen brat Veselin Bošković ubijen je u atentata koji su 2000. godine organizovali pripadnici Miloševićeve tajne policije, a dva pokušaja atentata preživeo je njen suprug Vuk Drašković, dok je po nekim tvrdnjama iznetim i pred sudom i sama bila meta ubica. Njena partija Srpski pokret obnove danas takođe podržava Vladu sa Socijalistima, što nju ne sprečava da oštro kritikuje realizaciju pomirenja – bez kajanja:
„Pomirenje podrazumeva pomirenje različitih opcija, znači levice, desnice... To sada nije slučaj. Ovo je pomirenje dve levičarske struje koje su se svađale oko vlasti i koje su se međusobno uništavale. Naravno s tim što je Socijalistička partija naravno u tome bila na pogrešnoj strani.“
Zbog svega toga Danica Drašković je uverena da danas, u susret sporazumu Demokrata i Socijalista, te prijemu SPS-a u Sociajalističku internacionalu (gde ih takođe čeka DS) ne možemo govoriti ni o kakvom srpskom nacionalnom pomirenju:
„Nama se šalje poruka - džabe ste se borili, neka ste izginuli, trebalo je da poginete, niste vi važni važno je da Demokratska stranka bude na vlasti – po svaku cenu. Pa i po cenu blaćenja žrtava, porodica, pa i zaborava njihovih žalosti, muka i svega što su preživeli.“
Uprkos tome što su i u poslednjoj predizbornoj kompanji koristili Miloševića kao adut, jasno je kojim su putem Socijalisti krenuli, uveren je profesor Čupić. Od njihove poslednje odluke Srbija može profitirati, a posebno je pitanje da li bi na tom mesto trebalo zaustaviti i pozive da se SPS suoči sa samim sobom, kaže naš sagovornik:
„Dovoljan je podatak da su oni sada mogli da biraju. Oni su mogli da formiraju vladu sa radikalima i Demokratskom strankom Srbije. Znači ako budu pokazali konkretnim delovanjem onda oni ne moraju verbalno ili čak pismeno izjašnjavaju. Sada su mnogo važnija dela. U slučaju to da ne urade mislim da bi verovatno uskoro moglo da se desi da i ova Vlada padne.“