Sekulić: Taj poljubac i ta srdačnost, koju smo videli u Atini, je za mene lično bila previše. Potpuno mi je jasno da su razlozi političkog pragmatizma i situacija u kojoj se Srbija generalno nalazi naveli Tadića i Demokratsku stranku (DS) da se opredele za koaliciju sa Socijalistima i da bi u ovom trenutku svako drugo rešenje bilo neracionalno i dovelo do dodatnog trošenja vremena, kojeg Srbija već odavno nema. Nisam očekivao da ta vrsta aranžmana podrazumeva, pogotovo ne na početku, ovakvu vrstu prisnosti, posebno imajući u vidu što je jedan deo demokratske javnosti od samog početka bio krajnje skeptičan, ali i jednim delom protiv koalicije sa Socijalistima, za koje se smatra da nisu napravili dovoljan politički diskontinuitet sa vremenom Slobodana Miloševića. Čak smo bili u prilici ovih dana da čujemo mišljenje da ta koalicija predstavlja i neku vrstu poništavanja 5. oktobra. Za jedan deo javnosti ti snimci su bili neprijatno iznenađenje, a za drugi deo, pogotovo onom naklonjenom Socijalističkoj partiji Srbije (SPS), to je bilo nešto što je moglo da prija i da se dočeka blagonaklono, kao neki gest velikodušnosti. U Tadićevoj interpretaciji, iako se on do sada o tome nije izjašnjavao, to bi možda moglo da se protumači kao neka dodatna podrška i znak Tadićevog povrenja u Socijaliste, pogotovo imajući u vidu da je to bilo u Atini, na Kongresu Socijalističke Internacionale, gde se jedan deo stranaka levice i levog centra iz Evrope, naročito iz regiona, usprotivio ulasku Socijalističke partije Srbije u Socijalističku Internacionalu. Na snimku se vidi, ne samo da je Tadić, rekao bih, namerno i politički, potpuno promišljeno, pokazao tu prisnost, nego i da njegovi partneri iz SPS-a to nisu ni očekivali. Negde su se čak, rako bih po Dačićevom ponašanju i po nekom oklevanju da uđe u taj zagrljaj, osećali nelagodno. Ali, sada su ušli pod taj kišobran i moraju da prate generalna pravila igre, koja očigledno diktira DS, a pre svega Tadić kao predsednik i lider te stranke.
RSE: Kažu da se Tadić ponaša kao da je naš Putin.
Sekulić: Vidim da mediji već kreću da razvijaju tu tezu. U najnovijem broju nedeljnika NIN je tema broja - Putin na srpski način. Možda je u izvesnoj meri preuranjeno govoriti o tome, ali je sasvim izvesno da je Tadić, posle predsedničkih izbora, ali i sada, posle parlamentarnih, došao u situaciju da bude, naročito sa ovakvom konfiguracijom Vlade i ovakvim mandatarom, objektivno ključna politička ličnost u zemlji, koja ima znatno veći manevarski prostor, nego što je to bio slučaj ranije. Ali, to je i pozicija koja implicira veliku odgovornost, koju je on time na sebe preuzeo. U narednih par godina njegovog predsedničkog mandata i pod pretpostavkom da bi možda ova Vlada mogla da izdrži i ceo mandat, on će biti ta ključna politička ličnost koja će da kroji kurs zemlje.
RSE: Premijer će biti Cvetković, čovek koji važi za dobrog stručnjaka u oblasti ekonomije, ali politički nije bio eksponiran, niti ima tu snagu i taj značaj.
Tadić se opredelio za Cvetkovića, koji ima reputaciju ekonomskog stručnjaka, ali koji nema veliku političku biografiju. Možda je to potez koji, s jedne strane, najavljuje kurs Vlade – da će se baviti, pre svega, ekonomskim i socijalnim temama. S druge strane, Tadić će biti u prilici da, ne samo kao predsednik države i Stranke, nego kao neko ko je izabrao takvog mandatara, utiče znatno više nego ranije na politiku Vlade.
Sekulić: Uoči pregovora o formiranju Vlade, još dok zvaničnog kontakta između Liste za evropsku Srbiju i Socijalista nije ni bilo, Tadić je govorio da ima nekoliko potencionalnih kandidata za mandatara i da će se konačno opredeliti kada bude video kakav je odnos snaga u mogućoj Vladinoj koaliciji i da će prema tome odrediti ličnost za koju misli da bi politički mogla najbolje da odgovara profilu Vlade koja se kroji. U završnici tih razgovora smo videli da je on razmatrao mogućnost među trojicom kandidata da izabere mandatara. Nezvanično smo, iz raznih izvora, bili u prilici da čujemo da je Jeremić bio njegov prvi kandidat, ali da je stranka bila jednim neočekivano većim delom, ili najuže rukovodstvo stranke, protiv tog rešenja. Onda se pojavio Pajtić, kao predlog stranke. Da bi izbegao otvorenu konfrontaciju sa strankom, ali i da bi pronašao rešenje koje bi moglo da zadovolji obe stranke,
Tadić se opredelio za Cvetkovića, koji ima reputaciju ekonomskog stručnjaka, ali koji nema veliku političku biografiju. Možda je to potez koji, s jedne strane, najavljuje kurs Vlade – da će se baviti, pre svega, ekonomskim i socijalnim temama. S druge strane, Tadić će biti u prilici da, ne samo kao predsednik države i Stranke, nego kao neko ko je izabrao takvog mandatara, utiče znatno više nego ranije na politiku Vlade.
RSE: Mislite li da je Socijalistička partija Srbije dobila previše u ovim dogovorima - da krenu zajedno put evropske Srbije? Mislite li da će Dačić, kao potpredsednik Vlade i kao ministar policije, dobiti mogućnost da utiče na naš odnos sa Hagom, na to da li će biti uhapšeni preostali optuženici?
Sekulić: Što se tiče popustljivosti i pitanja da li su Socijalisti dobili previše, mislim da su dobili previše. Da li je to moglo drugačije da se izvede - ne znam jer je mnogo aktera bilo u tim pregovorima o formiranju Vlade. Trebalo je zadovoljiti različite interese. Pod pretpostavkom da su Socijalisti dobili manje, otvorilo bi se pitanje ko bi dobo više. To manje što bi Socijalisti dobili bi verovatno pripalo nekom trećem, a onda bi to, možda, po principu nekog domino efekta, otvorilo neke druge komplikacije i neke druge teme. Iako se očekivalo da će Vlada biti formirana početkom nedelje, ta stvar ipak nije gotova i još tu ima previranja i dogovora u poslednjem trenutku. Sva je prilika da će cela priča biti odložena za početak naredne nedelje. Socijalisti su dobili previše, ali su i bili u prilici da traže mnogo. Dačić je ovo vrlo vešto odigrao, ne samo u odnosu na Tadića i na Listu za evropsku Srbiju, nego i prethodno, u odnosu na Koštunicu i na Radikale. Mislim da će Ministarstvo, na čijem je čelu Dačić, biti tako oformljeno i tako konstituisano da Dačić, iako će biti po svoj prilici ministar policije, neće moći presudno da utiče na pitanja kao što su saradnja sa Haškim tribunalom, sve i pod pretpostavkom da će on na tu stvar gledati drugačije, nego će odlučivati ključni ljudi sa Liste za evropsku Srbiju. To znači da će državni sekretar biti neko pod kontrolom DS-a, da će direktor BIA-e biti neko pod kontrolom DS-a, kao i direktor policije. Svi oni ljudi koji će biti operativno zaduženi za priču sa Hagom će biti ljudi iz drugog političkog tabora i ne verujem da će Dačić, sve i kada bi hteo, moći da pravi probleme. Tu imamo i obećanje samog Tadića od pre nekoliko dana da je saradnja sa Hagom nalog, ne samo unutrašnjeg zakonodavstva, nego i međunarodna obaveza i da bi trebalo učiniti sve da se ta saradnja što pre okonča, sa rečenicom koju je izgovorio - da ni jedno personalno rešenje neće biti prepreka dovršavanju saradnje sa Hagom i da on to, kao predsednik Srbije, čak i garantuje. Tu ga i domaća javnost, ali i međunarodna zajednica, drže za reč.
RSE: Nije vam bilo neobično što niko u javnosti, kada je Dačić postao jedan veliki igrač u celoj ovoj stvari, ne pominje aferu Kofer, o kojoj se toliko pisalo i pričalo?
Sekulić: Koliko čujem ta afera je pominjana, ali ne na taj način koji vi spominjete. Nije spominjana u javnosti, nije spominjana kao neki pritisak javnog mnijenja da se te stvari isteraju na čistac. Mislim da je tema bila pominjana u razgovorima oko toga na koju stranu privoleti Dačića - da li na stranu Demokratske stranke Srbije (DSS) i Radikala, ili na ovu drugu stranu i da je to bio jedan od aduta koji je korišćen da se Dačić izloži pritisku. Ta stvar je bila instrumentalizovana za političke svrhe i za političke ciljeve i nije iskorišćena prilika da se ta stvar raščisti, o kome god da je reč, da se njegova uloga razjasni i ako tu ima bilo kakvih smetnji i elemenata za tužioce da se onda iz tih razloga, bar kada je on u pitanju, stavi ad acta. Očigledno su razlozi u tom pogledu političkog pragmatizma prevagnuli i ne mogu da nagađam da li su mu data neka obećanja i garancije, ali je očigledno da je ta tema stavljena pod tepih i da se išlo na varijantu da se neke priče tog tipa ne pojave kao razlozi koji bi omeli formiranje Vlade.
RSE: Radikali stalno tvrde da zapadne diplomate i tajkuni formiraju ovu novu Vladu. Koliki mislite da je veliki uticaj tajkuna jer neke i znate?
Sekulić: Ne poznajem nikoga lično. Znam ljude onoliko koliko je to moguće, znam ono što je javni segment njihovog delovanja, ne družim se sa njima. Onoliko koliko primećujem refleksije iz političkih krugova, njihova uloga i uticaj nije bio mali u svim ovim previranjima posle parlamentarnih izbora, sve do trenutka dok nije postalo izvesno kakva i koja će Vlada biti formirana. Nije bio mali ni uticaj zapadnih diplomata. Koliko mi je poznato, diplomatski predstavnici najuticajnijih evropskim zemalja, pa i SAD-a, su nekako međusobno koordinirali i kontaktirali sa različitim akterima koji su se danas pojavili kao lideri stranaka koje će formirati Vladu. Rekao bih da je Vlada ipak formirana u Beogradu, a ne u inostranstvu. Vlada je formirana u nekoj vrsti kompromisa između političara i tajkuna. Tu je bilo nekih nesporazuma između DS-a i nekih od ključnih tajkuna pre parlamentarnih izbora još u vreme predsedničkih izbora. Ne znam mnogo o tome, ali posredno čujem informacije da su ratne sekire zakopane. Nisam siguran, i ako taj dogovor postoji, koliko su oni iskreni, ali u ovom trenutku je očigledno da je cela situacija primerena i dobijeno je zeleno svetlo u lokalu od tajkuna, ali i od ključnih zapadnih partnera, da se formira jedna ovakva Vlada.
RSE: Rekla bih da tajkunima nije stalo do Evrope jer tamo postoje pravila i institucije koje sprečavaju monopole, korupciju i slično, da bi oni voleli da ostane ovakvo stanje kakvo jeste, kako bi jako lagodno mogli da posluju?
Sekulić: Ne sumnjam da je to tako i da ti ljudi dobro poznaju političku situaciju, da vrlo precizno sagledavaju kakav je potpuno neizbežan strateški pravac kretanja Srbija i da oni znaju da u krajnjoj liniji ne mogu da skinu s dnevnog reda priču o srpskom približavanju Evropskoj uniji, nego možda mogu da utiču na tempo, dinamiku i uslove pod kojima će sutra doći do neke demonopolizacije. Pretpostavljam da će oni nečega morati da se odreknu, ali da će s druge strane nešto tražiti i da dobiju, kao neku vrstu državne podrške za neke druge poslovne operacije, ako ne u Srbiji, ono u regionu, i da će tu biti neka kompenzacija između politike i ključnih interesa krupnog kapitala u Srbiji. Ne verujem da oni imaju iluzija da će moći zaustaviti put Srbije ka Evropi i da će ovo monopolno stanje moći da traje doživotno. Verujem da moraju da počnu da odstupaju od procesu koji žele da kontrolišu i na koji mogu da imaju uticaja, do procesa u kojem će, ako nešto daju, nešto i da dobiju.
RSE: Da li ste pratili televizijske prenose skupštinskih zasedanja i rasprave oko formiranja Vlade i sve amandmane koje uglavnom predlažu Radikali?
Sekulić: Nisam pratio baš detaljno sve maratonske rasprave i amandmane. To ponašanje opozicije mi je logično i očekivao sam da će se, naročito Radikali, u toj stvari postaviti tako kako su se postavili. To im dozvoljava poslovnik i nemam nikakav problem sa tim. Verujem da su i oni sami bili svesni da neće biti neke velike vajde od toga i sa su učinili sve da svoju poziciju opozicione stranke iskoriste do maksimuma.
RSE: Vesna Pešić iz LDP-a, predsednica političkog saveta, je rekla da nam Ministarstvo za dijasporu ne treba jer nema rezultate, ako imamo Ministarstvo za omladinu, što ne uvedemo i Ministarstvo za penzionere, šta će nam Ministarstvo vera. Mislite li da ima logike u tome?
Sekulić: To su opravdana i utemeljena pitanja. Tu se otkrivaju dve vrste pitanja. Nije u pitanju samo broj ministarstava, nego i njihova struktura. Ako objektivno govorimo o broju ministarstava, ova Vlada je prilično veliki gabarit, obzirom na zemlju. To doživljavam kao rezultat povećanih ambicija koalicionih partnera kada su seli za pregovarački sto i krenuli da se dogovaraju o Vladi i o koaliciji. Svako je krenuo sa maksimalističkim zahtevima i svima je bilo jasno da na kraju neće moći da dobiju sve što su tražili, ali su oni insistirali da izboksuju za sebe što je moguće više. U tom trenutku niko od njih nije razmišljao, ni o efikasnosti, ni o racionalnosti, a još o manje o troškovima. Dobićemo jednu prilično veliku Vladu. Koliko će ona biti efikasna ili troma, ne znam, to ćemo da vidimo. Po prirodi stvari glomazni aparati nisu mnogo efikasni, ali u svakom slučaju će to biti jedna prilično skupa vlada za mogućnosti Srbije. Struktura ministarstava je podjednako utemeljeno pitanje i zaista je opravdano to što gospođa Pešić pominje. Neka ministarstva postoje bez obzira što nikakve posebne efekte od postojanja tih ministarstava nismo videli. Imamo neka ministarstva koja bi zasluživala više pažnje, pa čak možda i veći broj angažovanih ljudi u tome jer Srbiju čeka, ako će da nastavi evropskim putem, jedan ogroman posao, a to je pitanje i stručnog potencijala i administrativnog kapaciteta. Voleo bih kada bi Vlada bila manja.
RSE: Imam utisak da se po prvi put oseti neki raskol koji se dešava među Radikalima. Toma Nikolić je prilično ljutito, ma koliko se trudio da to tako ne zvuči, rekao da mu nije pravo što je Šešelj razgovarao sa Koštunicom o tome da Koštunica bude premijer. Maja Gojković je otišla. Vučić će sigurno biti jako ljut ako ne dobije Beograd.
Sekulić: Posle predsedničkih izbora i posle parlamentarnih izbora, činjenica je da Radikali ponovo nisu uspeli, ne samo zahvaljujući izbornom rezultatu, nego i postizbornoj kombinatorici. Postalo je potpuno jasno da će neka vrsta preispitivanja dosadašnje politike, pre ili kasnije, morati da dođe na dnevni red jedne takve stranke koja objektivno u ovih post-Miloševićevskih osam godina iz raznih razloga ima sve veći uticaj i sve više je zastupljena u institucijama. Ta stranka je, otkada je nastala, bila liderska stranka. Ona je taj svoj liderski potencijal počela da snaži proteklih godina jer se uz Vojislava Šešelja, koji je otišao u Hag, pojavio još jedan snažan politički lider, a to je Tomislav Nikolić. Ima procena da će doći do ozbiljnog preispitivanja politike koja očigledno ne daje željene rezultate. Ima čak procena da će, u nekom trenutku za godinu-dve dana, kada se Vojislav Šešelj pojavi u Srbiji, doći do rascepa unutar te stranke. Mislim da će Srpska radikalna stranka, ukoliko želi da se pojavi u budućnosti kao neka konzervativna stranka, ali i stranka neke umerene evropske orjentacije, morati na neki način da se transformiše i moraće da napravi diskontinuitet sa politikom koju je do sada vodila.