Alan Džusojev (Dzhusoev), politikolog iz Južne Osetije u intervjuu za Radio Slobodna Evropa:
“Najveći problem je ekonomska blokada. Ljudi nemaju mogućnost da se bave biznisom, da zarade pare. Nema stranih investicija.”
Kosta Kočijev (Kochiev), predsednik pokreta za ljudske prava "Zakon iznad od vlasti" kaže međutim za naš program da ekonomska situaicja nije loša:
“Kod nas se živi nekoliko puta bolje nego u Gruziji. Ima puno ljudi koji zarađuju 10.000 rublji (oko 400 dolara).”
Jedan od značajnih izvora prihoda je „Ergneti“ tržište koje se nalazi na obe strane granice Gruzije i Južne Osetije. To je neka vrsta centra gde se sliva odnosno odlazi roba dalje za Južnu Osetiju i Rusiju. Krijumčarenje kroz tu oblast, lišava Gruziju znatnih prihoda.
Eduard Kokoiti odbacuje optužbe da Južna Osetija predstavlja opasnu zonu, odnosno utočište za krijumčare, trgovce oružjem i organizovani kriminal.
„Želim da kažem da u situacija u Južnoj Osetiji nije tako loša kao u Gruziji i u susednim regijama. Ove optužbe su u osnovi isprazne kako bi se umanjio kredibilitet nepriznatih država. Mi smo tražili saradnju sa gruzijskim ministarstvom unutrašnjih poslova, ali, na žalost, nije bilo odgovora. Većina kriminala ili incidenata koje se dogode u Južnoj Osetiji je povezana sa Gruzijom. Nedavni primeri i provedene istrage pokazuju da svi tragovi vode u Gruziju.”
Zakon o Restituciji i kompenzaciji je usvojen 2006, ali nema znakova da se primenjuje. (njime bi se obeštetili svi oni koji su bili pogođeni između 1989-92).
Vratio se tek manji broj gruzijskih izbeglica
Kosta Kočijev: “Ne može se govoriti o gruzijskim izbeglicama iz Osetije. Niko ih nije oterao. Oni i sad lepo žive u enklavama i svojim selima. Oni koji su izbegli iz Šinvalija, otisli su svojom voljom. Njima su rekli tri dana unapred da će Gruzija napasti i oni su pobegli nadajući se da će se za nekoliko sedmica vratiti u osetijske kuće. Ali, to se nije dogodilo i ja ne mogu da ih proglasim izbeglicama. Ako uopšte govorimo o ovom pitanju neka Gruzija primi sto hiljada osetijskih izbeglica i nek im plati dugove. Onda ćemo razgovarati o izbeglim Gruzijcima.”
Alan Džusojev: “Ja sam bio 8 godina partner Komesarijata UN za izbeglice u zoni gruzijskog-osetijskog konflikata i znam da se vratilo puno izbeglica. Žive po svojm selima. Naravno, imaju probleme opšte prirode ali ne zbog toga što su Gruzijci.”
Sagovornici Radija Slobodna Evropa iz Južne Osetije ističu da su Osetijci i Gruzijci pre rata dobro živeli i da je bilo mešovitih brakova.
Kosta Kočijev: “Da. Osetijci su kosmopolitski narod. Možemo da živimo zajedno sa svakim i puno toga opraštamo. U mešovitim brakovima nije bilo niti jedinog slučaja da je tokom rata Osetijac oterao svoju ženu zbog toga što je Gruzijka. Ali ima puno slučajev da su Gruzijci proterali svoje osetijske žene.”
Alan Džusojev:“Ja i sada imam dosta prijatelja Gruzijaca. Nekoliko mojih komšija živi sada u Tbilisiju. Iako svako ima svoje političko mišljenje, i dalje smo prijatelji.”
Prema nekim podacima, samo 14 odsto Južnoosetijaca govori gruzijski.
Kosta Kočijev: “U nas su bile dve gruzijske škole, ali većinom se govorilo na osetijskom i ruskom. Doduše, susedi su između sebe ponekad govorili gruzijski. Bilo je kuća gde su Osetijci pričali sa Gruzijcima na gruzijskom. Ali to su bile drugačija vremena. U Šinvaliju je živelo 17 naroda i svako se razumeo sa svakim.”
Građani Južne Osetije ne usuđuju se tako često da putuju u Gruziju.
Alan Džusojev: “Sad ne, pre sam imao prilike da putujem. Sada za mene nije bezbedno. Već sam nekoliko puta imao probleme sa službom bezbednosti. Može se desiti da sada odem i više ne mogu da se vratim. Osećam se neugodno u Tbilisiju. Ne govorim gruzijski jezik već ruski. Mnogi nisu hteli da pričaju ruski sa mnom krajem devedesetih. Pitam na ruskom koliko je sati, ali dobijem odgovor na gruzijskom.”
Džusojev kaže da radije putuje u Severnu Osetiju koju ne doživljava kao inostranstvo.
“Ja sam vrlo često u Vladikavkazu (glavni grad Severne Osetije). I sada sam ovde, dok razgovaram sa vama. Osećam se prijatno. Jedino je problem što ovde nemam svoj stan, pa moram da prespavam kod rodbine ili prijateljia. Da, ovde sam u inostranstvu, ali u prijateljskom, i mnogo mi je bolje nego u Gruziji. Imam i ruski pasoš.”
Prema mnogim ocenama, u Južnoj Osetiji se krše ljudska prava i ne poštuju elementarne demokratske norme o slobodi medija.
Kosta Kočijev to negira: “Apsolutno. Imamo izbore, ustav, svega i svačega. Kod nas je veća demokratija nego u Americi.”
Alan Džusojev: “Mi imamo demokratske standarde. Imamo i probleme, ali to se ne može porediti sa autoritarnim režimom. Ima problema i u poštovanju slobode štampe, u oblasti ljudskih prava, ali sve se to može popraviti.”
Lider Južne Osetije Eduard Kokoiti: “Demokratija u Gruziji praktično ne podnosi kriticizam prema formi i snazi demokratije u Južnoj Osetiji. Čak i sad, optužbe na naš račun ne mogu se porediti sa trenutnom političkom krizom u Gruziji, u odnosu na stabilnu situaciju u Osetiji.”