Tokom poslednjeg hemijskog akcidenta koji se dogodio u pančevačkoj Azotari, sedmoro radnika zatražilo je pomoć u bolnici zbog gušenja i problema s plućima. Do akcidenta je došlo greškom radnika Azotare koji je kamion cisternu, umesto amonijačnom vodom, počeo da puni azotnom kiselinom.
Ovaj poslednji akcident otvorio je pitanje: koliko je životna sredina u Srbiji zaštićena? Ministar zaštite životne sredine Saša Dragin, kaže za RSE, da će ministarstvo nakon novih akcidenata u Pančevu, ponovo podići krivične prijave protiv nadležnih u Azotari:
“Oni moraju da shvate da sa državom nema igranja, da država radi po zakonu i da nikome ne može da gleda kroz prste. Odgovorni će sigurno biti kažnjeni.”
Ruža Helać iz Vojvođanske zelene inicijative, kaže da je životna sredina u Srbiji dramatično ugrožena. Ona, za RSE, iznosi i razloge za tu tvrdnju:
“Zato što je stanje svesti na niskom nivou, zakoni se ne pimenjuju i građani nemaju ekološku svest. Nije dovoljno da vi znate samo šta ne valja već je važno da se vi i borite i da imate aktivan i angažovan odnos prema stanju životne sredine.”
Na pitanje da li je ministarstvo zadovoljno načinom na koji su se do sada procesuirali slučajevi ugrožavanja životne sredine, Saša Dragin odgovara:
“Mi nismo bili zadovoljni načinom na koji se procesuiraju slučajevi protiv zagađivača. Nismo bili zadovoljni ni kaznenom politikom i iz tog razloga su Skupštini Srbije upućene izmene Zakona o zaštiti životne sredine u kojima je predviđeno povećanje kazni za oko 20 puta. Pored toga, sa ministrom pravde Dušanom Petrovićem smo dogovorili edukaciju sudija iz oblasti zakonodavstva koji pokriva zaštitu životne sredine, tako da verujem da će i sudstvo shvatiti važnost ovih problema i da će u vrlo kratkom roku, efikasno i strogo sankcionisati sve one koji se neodgovorno ponašaju prema našem životnom okruženju.”
Samo u poslednjih nekoliko dana u Srbiji se dogodilo nekoliko akcidenata koji su ozbiljno ugrozili životnu sredinu. Tih slučajeva ima dosta, kaže za RSE, Dragana Bosiljčić načelnica Odeljenja za postupanja u udesima u Ministarstvu zaštite životne sredine. Ona ističe da godišnje u Srbiji ima oko 15 takvih slučajeva:
“U posednje vreme bili smo svedoci različite vrste hemiskih akcidenata u kojima učestvuju opasne materije. U toku jučerašnjeg dana bio je akcident u HIP Azotara, fabrici azotne kiseline u Pančevu, takođe, imali smo pre oko dva meseca akcident u Fitofarmaciji. Česti su akcidenti u železničkom saobraćaju toku transporta otrovnih materija, nedavno su se prevrnule četiri cisterne koje su bile napunjene natrijum-hidroksidom. Pored toga, imali smo prekogranično aero zagađenje u Velikom Gradištu, tom prilikom došlo do zagađenja vazduha otpadnom prašinom iz rudnika cinka i bakra koji se nalazi u Rumuniji. U svakom slučaju često se dešavaju ti akcidenti.”
Ruža Helać ističe da građani najčešće pogrešno kao najveće zagađivače doživljavaju one kompanije koje u životnu sredinu ispuštaju neprečišćene otpadne materije:
“Suštinski, pravi i najveći zagađivači su saobraćaj, proizvođači energije i poljoprivreda. Mada, imamo i veliki broj zagađivača koji zarađuju na uštedi zaštite životne sredine. Zašto investitori vole da dođu kod nas? Zato što ne moraju da poštuju zakone o zaštiti životne sredine. U razvijenim zemljama Evropske unije, najviše košta upravo onaj deo projekta koji se odnosi na zaštitu životne sredine.”
Po rečima Saše Dragina, životna sredina u Srbiji najugroženija je u Boru, oblasti oko Velikog bačkog kanala i u Pančevu. Na pitanje našeg radija gde se po kvalitetu životne sredine Srbija nalazi u odnosu na zemlje u regionu, ministra Dragin kaže:
“Mi smo ispred Bugarske i Rumunije, ali se nalazimo iza naših severnih suseda. Hrvati su nešto ispred nas, oni su uspeli da usvoje Zakon o upravljanju otpadom i ambalažnim otpadom. Mi smo taj zakon poslali u skupštinu, ali čekamo da se formira nova skupština i da krene usvajanje zakona iz oblasti životne sredine. Nalazimo se nešto malo ispred Bosne i Hercegovine. Tu smo negde zajedno da Crnom Gorom i za nijansu smo bolji od Makedonije.”