U Gruziji oprečno o Kosovu

U separatističkim oblastima u Gruziji, nezavisnost Kosova je ocenjena kao dodatni podstrek njihovim naporima za stvaranjem suverene države.

Predsednik Južne Osetije Eduard Kokoiti (Kokoity) na press konferenciji u Moskvi sa predsednikom Abkhazije Sergejom Bagapšom (Sergei Bagapsh), (18. februara 2008), dan nakon proglašenja nezavisnosti Kosova.

„Mi smo pre 17 godina krenuli putem na koji se Kosovo danas ukrcalo. Želim da naglasim da i Južna Osetija i Abhazija imaju više političkog, pravnog i istorijskog osnova za nezavisnost nego Kosovo“.

Ubrzo nakon toga, Parlament Južne Osetije usvojio je Deklaraciju u kojoj se ističe da „kosovski presedan predstavlja ubedljivi argument“ za priznavanje njene nezavisnosti (5.3.2008). U Deklaraciji se ističe da Južna Osetija ima „sve što je potrebno i atribute demokratske i suverene države zasnovane na zakonu“.

Eduard Kokoiti u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

„U argumentima koji su služili za proglašenje nezavisnosti Kosova ističe se da ga treba priznati zbog nemogućnosti koegzistencije između Kosova i Srbije u okviru jedne države. Stoga mi takođe želimo da saopštimo da buduća koegzistencija između Južne Osetije i Gruzije u okviru jedne države – nije moguća“.

I lider druge separatističke regije u Gruziji, Abhazije, Sergej Bagapš (Sergei Bagapsh) nepokolebljivog je stava. (Press konferencija sa predsednikom Južne Osetije Eduardom Kokoitijem. Moskva, 18. februar 2008).

„Kada je reč o jedinstvenosti kosovskog slučaja, tu nema ničeg jedinstvenog. Svaki sukob, svaka teritorija koja teži nezavisnost je na svoj način jedinstvena. Mi čvrsto smatramo da treba primeniti univerzalni pristup za sve ovakve sukobe. Greši svako ko misli da će posle proglašenja nezavisnosti Kosova - Abkhazija, Južna Osetija ili Pridnjestrovlje prekinuti proces ka nezavisnosti.

Mi smo saopštili pre godinu-dve dana da je za nas nebitno da li će nezavisnost Kosova biti priznata ili ne, jer mi smo taj proces ka nezavisnosti mnogo pre započeli i nastavićemo ga sve do ostvarenja cilja“.

Istovremeno, vlasti u Gruziji odlučno odbijaju mogućnost da Abhazija i Južna Osetija slede kosovski primer.

Predsednik Mikhail Šaakašvili (Mikheil Saakashvili). (Pres konferencija u Tbilisiju, 18. februar 2008.):

„Mi ćemo sprečiti svaku vrstu provokacije i odgovorićemo adekvatno. Nikome ne bih savetovao da zabada svoj nos u ovo pitanje i time pogoršava situaciju. Mi želimo da rešimo sve sporove mirnim putem i zato su nemiri poslednja stvar koja nam treba. No, Gruzija neće ni pred kim ustuknuti“.

Gruzija saopštava da neće priznati nezavisnost Kosova. Giga Bokeria, jedan od vodećih članova parlamentarne većine u intervjuu za Radio Slobodna Evropa.

„Mnogo važnije od toga jeste da li Kosovo ima bilo šta zajedničko sa Abhazijom i regionom Šinvali (Južna Osetija). Na Kosovu, međunarodna zajednica je sprečila etničko čišćenje, i to je pravna i moralna osnova za sve odluke. U Abhaziji se nažalost desilo etničko čišćenje (protiv Gruzijaca) i svaki pokušaj da se ona prizna značilo bi i legitimizaciju ovih zločina. To se neće desiti. To neće dozvoliti ni Gruzija niti njeni saveznici“.

Temur Iakobašvili (Iakobashvili), gruzijski ministar za reintegraciju objašnjava za naš program zašto Tbilisi neće priznati Kosovo.

RSE: Da li će kosovska nezavisnost dodatno ohrabriti vlasti u Abhaziji i Južnoj Osetiji da još odlučnije istraju u svom zahtevu za samostalnom državom?

Iakobašvili: Ne mislim da će to uticati, jer je kosovski slučaj zaista poseban i nema nikakvih sličnosti sa separatističkim zahtevima na teritoriji Gruzije.

Kao i slučaju političara, potpuno su oprečni i stavovi građana Abhazije i Gruzije o uticaju nezavisnosti Kosova na rešavanje statusa ove regije.

Roin Agrba, preduzetnik iz Sukhumija, glavnog grada Abhazie, inače učestvovao u ratu kao dobrovoljac – u intervjuu za Radio Slobodna Evropa

“Smatram da bi za vođstvo Abhazije bilo čak i mudro da prizna nezavisnost Kosova. Kosovari naravno nemaju iste istorijske razloge kao Abhazi za nezavisnost, ali kada dva naroda neće da žive zajedno, nema šanse za ujedinjenje. Kosovari su svoju nezavisnost zaslužili, svaka im čast”.

Sličan je i stav Natele Akabe (Natella Akaba), predsednice Asocijacije abhazskih žena:

“Mislim da svaki narod koji je pretrpio agresiju ima pravo na odvajanje. U osnovi, svaki narod ima pravo na samoopredeljenje. Ono šta se desilo sa Kosovom dokazuje da male grupe država diktiraju svetske mirovne odluke, koje se ne baziraju na pravu samoopedeljenja nego na nekim drugim principima i geostrateškim interesima”.

S druge strane, više od 200.000 gruzijskih izbeglica iz Abhazije, koji su napustili svoja ognjišta nakon poraza gruzijske armije 1993. godine, smatraju da nezavisnost Kosova ne bi trebalo da utiče na rešavanje statusa separatističkih regija u njihovoj zemlji.

(Gruzijka) „Kosovo nema veze sa našim slučajem. Nadam se da to neće biti korišćeno kao presedan“.

(Gruzijka) „Ne znam kakve će biti posledice proglašenja nezavisnosti Kosova, ali mi treba da brinemo o nama samima i da ne provociramo naše građane u Abkhaziji i Južnoj Osetiji. Sve probleme treba rešiti mirnim putem, iako je naše strpljenje pri kraju. Naravno, treba da se vratimo na naša ognjišta, brinući ne samo o našim domovima već i grobovima predaka. Nezavisnost Kosova će svakako imati uticaja ne samo na Abkhaziju i Južnu Osetiju već i ceo svet. Ima dosta malih oblasti koje žele da budu nezavisne, uključujući i u samoj Rusiji. To može voditi mnoštvu malih ali i velikih ratova. No, kosovska nezavisnost ne treba da vodi situaciji gde će, sa jedne strane, reke Inguri i dalje biti ruske i abhazske snage, a, s druge, gruzijske. Ja sam izgubila sve u ratu. Ne mogu da podižem sama svoju decu kao što bih želela. U svakom slučaju ne bih htela da ih izgubim u novom ratu. Bilo bi dobro da gruzijska vlada brine o svim raseljenim licima, ali i da nastavi politiku mirnog rešenja krize. Ako zatraže od moje dece da idu u rat, verovatno ću se ubiti“.

(Gruzijac) “Ne bismo naravno želeli da Abhazija i Južna Osetija budu priznate, jer su to naše teritorije od davnina, odnosno neotuđivi deo Gruzije“.

(Gruzijka) „Nezavisnost Kosova će svakako otežati povratak raseljenih Gruzijaca u Abhaziju i Južnu Osetiju, jer je Bagapš rekao da nakon nezavisnosti Kosova, i Abhazija treba da sledi taj put. Postoji opasnost od separatizma i u tom slučaju možemo da zaboravimo na povratak. Kao obična osoba koja ne zna mnogo o politici, smatram međutim da bi bilo pogrešno da Gruzija prizna nezavisnost Kosova, jer bi to pogoršalo stanje u našoj zemlji. Ne verujem da će naša vlada to učiniti. Inače, Abhazija i Južna Osetija nikada nisu bile nezavisne, već deo Gruzije“.

Eksperti u Gruziji smatraju da će nakon proglašenja nezavisnosti Kosova biti otežano pronalaženje rešenja za Abhaziju i Južnu Osetiju.

Giorgi Kutišvili (Khutsishvili), direktor Međunarodnog centra za rešavanje sukoba i pregovore sa sedištem u Tbilisiju, u intervjuu za naš program:

“Samo proglašnje nezavisnosti Kosova nije presedan. Presedan je podrška SAD i Evropske unije nezavisnosti Kosova, tako da je on stvoren mnogo ranije pre formalnog čina proglašenja nezavisnosti. Smatram da je bilo moguće postići kompromis tako da se uvaže i interesi Srbije. Ahtisarijev plan je sadržao takve mogućnosti. Međutim, to nije uvaženo. SAD i Evropska unija su isforsirale nezavisnost Kosova. Takav pristup ne nailazi na veliko odobravanje u Gruziji, jer se smatra da se time ohrabruju separatisti širom sveta”.

RSE: Kako proglašenje nezavisnosti Kosova može da se odrazi na rešavanje sukoba u Gruziji?

Kutišvili: Mislim da je sada čak teže nego što je bilo pre nekoliko godina. Veoma je važno da međunarodna zajednica još intezivnije sarađuje sa Gruzijom kako bi se ustanovio bolji radni format za pregovore. Mislim da bi obnavljanje pregovore u sadašnjem formatu bilo potpuno nekorisno. Bilo bi svrishodno samo ako bi Evropska Unija direktno učestovala u pregovorima kao jedan od posrednika. Međutim, Rusija se tome protivi. Sergej Lavrov je nedavno izjavio da Gruzija zahtevom da se uključi EU, zapravo želi da istisne Rusiju. Generalno govoreći, Moskva ne igra objektivnu ulogu. Iako je formalno posrednik i ima mirovne trupe koje treba da garantuju bezbednost, ona se zapravo svrstala na stranu separatista. Zato je Gruzija legitimno zatražila od međunarodne zajednice da se promeni format pregovora”.