Služba za strance pri Ministarstvu sigurnosti BiH potvrdila je da je predsjednik Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću, Kosta Čavoški proglašen nepoželjnom osobom u BiH. Čavoški za RSE kaže da nije dobio nikakvo pismeno obaveštenje o tome da mu je zabranjen ulazak na teritoriju BiH.
Ministarstvo sigurnosti BiH donijelo je rješenje o protjerivanju i zabrani ulaska u zemlju gostujućem profesoru Pravnog fakulteta u Istočnom Sarajevu Kosti Čavoškom kojeg je prošle sedmice EUFOR priveo na informativni razgovor zbog sumnje da je u vezi sa najtraženijim haškim optuženikom Radovanom Karadžićem. Direktor Službe za poslove sa strancima Dragan Mektić izjavio je za jedan dnevni list da je pribavljeno dovoljno dokaza da beogradski profesor Čavoški pomaže skrivanje Radovana Karadžića.
Na ovu vijest reagovali su i parlamentarci BiH. Beriz Belkić:
„Bez obzira što smo u posljednjih nekoliko godina uspostavili ovu graničnu policiju i sigurnosne agencije, još uvijek je moguće da po ovoj zemlji vršljaju sumnjivi tipovi, tipovi koji rade apsolutno neprihvatljive radnje, krivične radnje kao što je, evo, slučaj tog profesora Čavoškog. Sigurno da u BiH ima takvih još, i ja se nadam da će se i njima onemogućiti ulazak u BiH.“
Momčilo Novaković:
„Ne možemo nikome zabranjivati ulazak ako nemamo zaista ozbiljne dokaze da je na bilo koji način njegovo djelovanje u suprotnosti sa ustavom ove zemlje ili Međunarodnog suda u Hagu. A, naravno, to sa svoje strane onda podrazumijeva zakonsku regulativu na nivou BiH koja će Sud BiH obavezati da vodi takve postupke, da donosi rješenja koja nakon toga ni za koga neće biti sporna.“
Čavoškom rješenje o protjerivanju nije lično uručeno jer je već otišao iz BiH. Prilikom akcije EUFOR-a navedeno je da je sa pomenutim profesorom i ranije obavljen informativni razgovor u nekoliko navrata. No, bh. institucije su reagovale tek sada.
U Rektoratu Univerziteta Istočno Sarajevo kažu da nisu ni znali da je Čavoški gostujući profesor, te da, prema proceduri, Ministarstvo sigurnosti izdaje dozvole za angažiranje ljudi koji nisu iz BiH, ali je ta praksa uvedena odskoro. Prorektor Zoran Ljuboje:
„Ranije su fakulteti bili pravna lica i oni su sve sami radili. Tek od ove godine univerzitet postaje pravno lice i upravo je ta reorganizacija u toku. I onda, u skladu sa tim, sad će se te procedure mijenjati, tj. mijenjaće se procedura u smislu da će administrativna struktura sa univerziteta da traži da provodi svu tu proceduru za gostujuće profesore.“
Novinarka Suzana Šačić, autorica knjige „Balkan Bluz“, koja je pisala i o mreži podrške haškim bjeguncima, ocjenjuje da je nedostatak političke volje razlog što u BiH slobodno dolaze i oni koji djeluju protiv ove zemlje:
„Znalo se i ko je Kosta Čavoški i šta radi Kosta Čavoški - i dopustiti da izvodi generacije studenata i ne reagovati ranije, mislim da je greška, ili neznanje ili neumijeće naših državnih institucija. Koliko znam, zadnji slučaj protjerivanja je bio sa Vojislavom Šešeljem, zbog radikalnih stavova Vojislava Šešelja, i tada je to uradio visoki predstavnik Carlos Westendorp, kao što su i liste pomagača i saradnika osumnjičenih ratnih zločinaca donosili u OHR-u. Sada očito je da se neka državna institucija probudila i odlučila reagovati. Ali ja opet mislim da ako ste vi dopustili nakon rata da iste stranke, iste ideologije koje su povele rat ostanu na vlasti, onda samim tim su nam vezane ruke.“
Čavoški pojma nema
Profesor pravnog fakulteta u Beogradu i predsednik Međunarodnog odbora za istinu o Radovanu Karadžiću Kosta Čavoški izjavio je za naš program da nije dobio nikakvo pismeno obaveštenje o tome da mu je zabranjen ulazak na teritoriju Bosne i Hercegovine. „Tek kada dobijem zvaničan dokument videću šta ću učiniti“, kazao nam je Čavoški. Podsećamo hrvatska agencija Hina prenela je izjavu šefa Službe za strance pri Ministarstvu sigurnosti Bosne i Hercegovine Dragana Mektića, po kojoj je Čavoški proglašen personom non grata u Bosni i Hercegovini zbog sumnje da pripada „mreži koja pomaže skrivanje osoba optuženih za ratne zločine“.
Zbog svojih ubeđenja Kosta Čavoški više puta je odbijao izjave za Radio Slobodna Evropa iz uverenja da naš program deluje anti-srpski. Ovog puta revoltiran time što smo preneli vest agencije Hina, po kojoj mu je zabranjen ulazak u Bosnu i Hercegovinu, Čavoški nam je kazao:
"Ono što treba da objavite preko Radija Slobodna Evropa jeste da okrivljeni Kosta Čavoški pojma nema, jer mu nije uručeno rešenje. On čeka da mu se to rešenje uruči pa će onda videti šta će preduzeti. Eto, toliko objavite."
Čavoški vodi organizaciju u kojoj su intelektualci desnog političkog opredeljenja od kojih su neki svojevremeno bili bliski i Slobodanu Miloševiću, a imali su kontakte sa Karadžićem. Tu su profesorka Pravnog fakulteta Smilja Avramov, pesnici Gojko Đogo i Petrov Nogo, pisci Momo Kapor i Brana Crnčević, akademik Vasilije Krestić, glumica Ivana Žigon, nekadašnji Karadžićev saradnik Miroslav Toholj i drugi. Ovaj Odbor osporava optužbe protiv jednog od dvojice najpoznatijih haških begunaca, dok Čavoški trenutno odbacuje i optužbe da je u krugu Karadžićevih pomagača te da bi to mogao biti osnov njegovog proglašavanja za „personu non grata“ u Bosni i Hercegovini:
"Najobičnija je glupost da sam u mreži koja navodno štiti doktora Radovana Karadžića, jer da sam zaista u toj mreži, onda bi logični politički rezon bio da mi to ni na koji način ne stavljaju do znanja nego da me pomno prate kako bih ih uputio na trag. Inače, glavni razlog za to su moje posete porodici doktora Radovana Karadžića zarad davanja pravnih saveta, potpore i utehe. Oni hoće da me, ne samo mene već i sve ostale koji će za ovo čuti, spreče da uopšte dolazim u dodir sa članovima porodice Radovana Karadžića i to je nešto što ni Turci nisu radili. Dakle, Turci, Osmanlije i Azijati, nisu dirali u žene i decu."
Potez koji je preduzet protiv Koste Čavoškog po mišljenju novinara nedeljnika „Vreme“ Dejana Anastasijevića još je jedan u nizu mera izolacije Radovana Karadžića od njegovih logističkih, ali i ideoloških pomagača u koje ubraja Čavoškog:
"Vrši se sistematski pritisak na članove Karadžićeve porodice, na njegove bivše telohranitelje, na biznismene sa kojima je bio, ili je još uvek, blizak. Dakle, radi o jednom vrlo širokom pritisku i to u svakom slučaju ne može da šteti naporima da se pronađe Karadžić, ali da bi se on uhvatio potreban je mnogo ozbiljniji operativni i obaveštajni rad. Treba razlikovati tu vrstu posla koji se odvija daleko od očiju javnosti od ovog, da tako kažem, javnog delovanja koje se manifestuje kroz ovu vrstru pritiska."
Podsećamo, pripadnici EUFOR-a pretresli su u nedelju ujutro apartman na Palama u kome Kosta Čavoški povremeno boravi, uglavnom kada ima predavanje na tamošnjem Pravnom fakultetu. Saradnik Beogradskog centra za ljudska prava Bojan Đurić ne isključuje mogućnost da bi u tome trebalo tražiti objašnjenje za poteze koji su protiv Čavoškog usledili:
"U toj akciji je pretresan apartman u kojem boravi gospodin Čavoški kada se nalazi na Palama. Pretpostavljam da je ova odluka vezana za neke od eventualnih rezultata takvog postupka. Mislim da je svim učesnicima ovog događaja prilično jasno o čemu se radi."
Kosta Čavoški u izjavi za naš program još iznosi uverenje da je svaka potraga za Karadžićem na Balkanu izlišna, što ovako objašnjava:
"Jer Radovan Karadžić je već sedam godina odsutan sa Balkana. Da li je on u Bosni, Srbiji, Crnoj Gori ili u Hrvatskoj, šta mislite gde je on?"
RSE: A šta mislite gde je on?
"Znate šta, da je tamo već bi bio otkriven. Ima toliko izdajnika među Srbima i drugima, čak i u Pragu, da bi bilo nečuveno da on i dalje može biti slobodan. On se blagovremeno sklonio pod zaštitom neke države, možda čak i Sjedinjenih Američkih Država zbog onog sporazuma Holbruk-Karadžić. To je čak veoma pouzdano."
Novinar Dejan Anastasijević takve tvrdnje kratko komentariše:
"Kao što smo slušali tvrdnje da Mladić nije u Srbiji, pa se naknadno ispostavilo da ipak jeste."
Inače, Čavoški nije jedini državljanin Srbije koji je bio sumnjičen za veze sa Karadžićem, ali je prvi koji je zbog tih sumnji, po svemu sudeći,
proglašen za nepoželjnog u Bosni i Hercegovini.