Predstavnici proevropskog bloka očigledno nisu spremni da lako prihvate činjenicu da su Radikali, narodnjaci i partije okupljene oko Socijalista u sredu potpisali sporazum o formiranju zajedničke uprave u Beogradu. Oni očigledno veruju da još uvek postoje šanse za sporazum koji bi onemogućio da se u prestonici na vlast vrate i one snage koju su uz veliku muku i nakon višemesečnih protesta građana prisilili na odlazak pre jedanaest godina.
Sastajući se sa novinarima u centrali svoje partije u Zemunu, dan nakon što je ozvaničeno savezništvo sa Socijalistima i narodnjacima potpisom na Kalemegdanu, zamenik predsednika Srpske radikalne stranke Tomislav Nikolić ih je obavestio:
"Verovatno na putu do naših prostorija niste obavešteni da je Alimpić zakazao prvu, konstitutivnu, sednicu Skupštine grada Beograda za 14. jul."
"Napominjem, jul," podvukao je Nikolić samo sat vremena nakon što je prvi čovek Beograda, funkcioner Demokratske stranke Zoran Alimpić, na svom radnom mestu u Starom dvoru, predstavnike sedme sile uveravao da čekanje od mesec i po dana za održavanje konstitutivne sednice Skupštine grada, bez obaziranja na to što tri političke grupacije imaju većinu za preuzimanje uprave nad prestonicom, nije nikakvo izbegavanje priznavanja realnosti:
"Dakle, ne radi se ni o kakvom odugovlačenju, ni opstrukciji. U pitanju je striktna primena zakona. Ako neko nije zadovoljan odredbama zakona, trebalo je da interveniše u decembru prošle godine, kada su u parlamentu usvajani ovi zakoni, trebalo je da se zalaže da se ti zakoni ne usvoje u ovom obliku. Ako je neko mislio da neću iskoristiti mogućnosti koje mi pruža zakon, onda to pokazuje popriličan nivo političke naivnosti."
Tomislav Nikolić je Alimpiću slično odgovorio:
"A šta znače tih mesec i po dana? Šta će se za to vreme desiti? Promeniće se volja onih koji su se juče dogovorili za skupštinsku većinu? Ne, ovo će ih samo ogorčiti. Da li će možda početi neke sabotaže po Beogradu?
Još dalje je otišao funkcioner Socijalističke partije Srbije, koji bi trebalo da bude predsednik nove Skupštine grada Aleksandar Antić, ocenom da Alimpić pokušava "uvođenje Beograda u diktaturu Demokratske stranke". Po njemu Alimpićev potez je:
"Pokušaj uvođenja grada Beograda u privremene mere. Zakazivanje sednice gradske skupštine samo dan-dva pre roka za uvođenje privremenih mera pokazuje da je politika Demokratske stranke u Beogradu neprihvatanje izbornih rezultatata. To je bukvalno uvođenje Beograda u diktaturu Demokratske stranke."
Ako se ovakve ocene prihvate značilo bi to da se istorija ponavlja, te da Demokrate danas čine tačno ono što su Antićevi Socijalisti radili u jesen i zimu '96. i '97. godine odbijajući da priznaju izborni poraz u Beogradu i mnogim drugim gradovima Srbije. Zbog takvog poteza tada su usledile tromesečne demonstracije, te iscrpljivanje građana u svakodnevnim šetnjama, privođenjima i prebijanjima od strane policije. O tome postoje brojni zapisi poput ovih koje je snimatelj Nikola Majdak zabeležio decembra '96. godine, u centru Beograda, kada su ga pretukli policajci u civilu:
"Pokušao sam da bežim, ali su me uhvatili u mašinu, nekoliko njih je počelo da me bije. Na svu sreću, bila je zima i imao sam debelu jaknu pa sam dobio manje povrede, ali me je jedan od njih raspalio palicom po glavi. Video sam da mi nema spasa i uključio kameru kako bi barem nešto od toga snimio."
Obaranje Socijalista sa vlasti u Beogradu plaćeno je skupo i bukvalno krvlju. Zbog toga za one koji su učestvovali u građanskim protestima preuzuimanje Beograda od strane Šešeljevih Radikala, Koštuničinih narodnjaka i Socijalista koji se do danas nisu distancirali od Miloševićevog nasleđa, jeste neka vrsta traume. Spisateljica i potpredsednica Demokratske stranke Vida Ognjenović uverena je da su pred Beogradom dani revanšizma:
"Revanšizam je i to što će oni doći na vlast – i to je jedna vrsta revanšizma. Za mene je to jedna zaista neočekivana ljudska greška i trijumf formalne matematike nad društvenim životom i pravim političkim rezonom. Nadam se da je to prolazno i privremeno, neka naše društvo preživi i to iskušenje."
Kandidat za gradonačelnika, Radikal Aleksandar Vučić, najavio je da će odabrati novu ekipu saradnika od poverenja koji će zajedno sa njim upravljati Beogradom. Vodeći se tim rečima smene verovatno očekuju i neke od onih koji su pre više od decenije preuzeli upravljanje prestoničkim institucijama. Jedan od njih je i upravnik pozorišta „Atelje 212“ glumac Svetozar Cvetković. On i dalje ne veruje da će se na vlast vratiti snage iz devedesetih, ali ipak napominje:
"Jeste neprijatno osećanje jer vidite da se vraćate u neka prošla vremena. Ona bi bila gora nego što je bilo iz prostog razloga što bi postojao neki radikalni revanšizam u odnosu na sve ljude koji su se bavili svojim poslom u poslednjih više od decenije. Ako bi do toga došlo, ne bih se osećao ni dobrodošlim ni spremnim da nastavim posao na ovom mestu na koje me je postavila Skupština grada, u trenutku kada je Zoran Đinđić postao gradonačelnik – to je to. Ako postoji bilo koja druga vlast koja je dijametralno suprotna od toga, samim tim ovo mesto mu je na raspolaganju."
Ne kao pre jednu deceniju, ali je očigledno da se ponovo vodi bitka za Beograd. Međutim, danas je postizborna računica na strani onih koji onomad nisu hteli da je priznaju. Ipak pred vodećim partijama danas je test – hoće li priznati, kakvu god, ali izbornu volju Beograđana?