Gaće: Pošto je u Srbiji prljava politička kampanja bila i za predsedničke i za parlamentarne izbore i pošto je Nezavisno udruženje novinara radilo monitoring kako pređašnjih parlamentarnih tako i predsjedničkih, tako i ovih parlamentarnih izbora, pokazalo se da se pojedine redakcije veoma svrstavaju na stranu političkih stranaka i pojedinih političara. Mi reagujemo na ono što se zove profesionalizam i etika u dnevnim novinama kako štampanim tako i elektronskim. Često iza napada na političare ne stoje samo određene političke strukture, nego pre svega, krupni kapital koji kreira političko javno mnjenje u Srbiji. Borba sa njima je vrlo komplikovana, ali ja mislim da ako želimo, ne samo ja nego kompletno Udruženje novinara Srbije, da postignemo vrlo visoke standarde profesionalizma i etike mi ne smemo od toga da odustanemo.
RSE: Jesu li srpski političari osjetljivi poput crnogorskih na kritičko pisanje o njima?
Gaće: Jesu, naravno, iz prostog razloga što političari žive u vrlo zatvorenim krugovima i slušaju samo pohvale onih koji su im odani, ali odanost sa istinom, objektivnošću, profesionalizmom ne mora da bude jednačina. Oni se ljute na medije, ali ono što ja mislim da zapravo je sada u Srbiji trenutak takav da se više političari udvaraju medijima nego u bivšem sistemu kada su zaista novinari se udvarali političarima. Ali, opet, iznad kape političara i novinara stoji krupni kapital za koji mislim da je najveći kočničar demokratskih promena u Srbiji.
RSE: Stvari o kojima govorite apsolutno mogu da se primijene na Crnu Goru kada je u pitanju krupni kapital i pritisak na novinare sa jedne strane, međutim, koliko je po Vama sporno finansijsko određivanje duševnih bolova ili senzibiliteta političara kada su u pitanju tekstovi?
Gaće: Kada je u pitanju Srbija zaista imamo niz primera koji su stvarno onako za Riplija. Postoje novine koje su se u vreme zlokobnog režima Slobodana Miloševića suprotstavljale vladavini Radikala i SPS-a, ali dovoljno je bilo da 2002. neko ko je pripadao tim strukturama presavije tabak i tuži pojedine medije - na primer, "Danas", Studio B, B92 - i kaže da je neki snimak sa mitinga Slobe Miloševića pomerio njihov život i da komšinica ne želi s njima više da razgovara i oni na sudu dobiju po tom takozvanom zakonu o zaštiti privatnosti. Prvo, Srbija još nema zakon o privatnosti pod jedan, pod dva u Srbiji nije izvedena reforma pravosuđa i pod tri često su sudije one koje su bile povezane sa režimom Slobodana Miloševića i dobijete presude koje su gotovo skaradne da, na primer, list "Danas" mora da plati odštetu, da Studio B mora da plati milion i po. Prosto se još uvek dešavaju stvari koje su daleko od demokratskih procesa.
RSE: Da li je još jedna sličnost da upravo novinarski tekstovi koji podsjećaju na prošlost i koji bi zapravo negdje trebali da vode ka suočavanju sa prošlošću imaju najgora iskustva kada su u pitanju tužbe?
Gaće: Ja sam duboko uverena da mediji nisu dnevno politički pragmatizam, to je dozvoljeno političarima, a ne medijima. Iz dnevno političkog pragmatizma lideri političkih stranaka su možda spremni da prave kompromise, ali sloboda medija ne prodrazumeva tu vrstu kompromisa, sloboda medija podrazumeva suočavanje. Srbija ima razloga da ozbiljnije i temeljnije radi na suočavanju sa svojom prošlošću. To ne znači da Nezavisno udruženje novinara šalje ni u zatvor niti kažnjava niti se bavi osvetom, ali zbog istine neke stvari moraju biti izgovorene.
RSE: Koliko je problem i u samim novinarima? Koliko ima kršenja kodeksa i gdje je ta fina razlika između kritike i klevete?
Gaće: Sada opet moram biti na strani medija. Nisu novinari anđeli sa neba, pa oni ne dele sudbinu društva u kome žive. Nedavno istraživanje Nezavisnog udruženja novinara na 10.000 ispitanika je pokazalo da smo na dnu lestvice po istini. Jedino političari više lažu od novinara. S druge strane, ono što je zabrinjavajuće za našu profesiju je da kolege koje imaju decu, a u Srbiji ima skoro osam hiljada i nešto novinara, nijedan novinar koji je ispitan nije smatrao da je novinarstvo poželjna profesija za njegovo dete. I pod broj tri, kolege novinari su govorili da znaju da unutar profesije postoji mito, korupcija, manipulacija, naravno, niko njenu nije ponudio ni pare ni mito, ali zna za druge slučajeve. Novinari dele sudbinu urušenog društva u kome mi živimo. Novinari nisu tvorci politike, to su ipak političari i intelektualne elite.