Pravni stručnjaci ističu da se postojeći zakon, koji reguliše oblast rehabilitacije, mora unaprediti, ali i da nosioci državnih funkcija moraju učiniti sve da se ti procesi što pre okončaju, jer bez tih procesa Srbija ne može postati ozbiljna demokratija.
Stručnjaci ističu da je pravno savladavanje autoritarne prošlosti jedan od ključnih koraka u procesu rehabilitacije političkih osuđenika i kažnjenika. Jovica Trkulja, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, kaže da je to težak i bolan korak:
"Suočavanje sa posledicama autoritarne prošlosti i pokušaj da ih savladate je nalik na otvaranje Pandorine kutije."
U više od pedeset godina dugoj komunističkoj vladavini mnogi građani bili su osuđivani mimo važećih pravnih normi ili na osnovu neprimerenih i necivilizacijskih propisa. Osnov za kažnjavanje tih ljudi bila je politika partijske države i njena rigidna ideologija.
Veliki broj političkih osuđenika danas živi u inostranstvu. Njihovi predstavnici ističu da Srbija nedopustivo dugo čeka na stvaranje uslova da se tim ljudima vrate oduzeta čast i imovina.
Miroslav Majkl Đorđević, predsednik Zadužbine Studenica iz San Franciska, kaže da predstavnici dijaspore imaju utisak da se u srbijanskom javnom mnjenju ne govori dovoljno o problemima rehabilitacije, ali i problemu restitucije, jer se te dve teme, kako kaže, moraju posmatrati zajedno:
"Naše društvo, pre svega naša intelektualna elita, mora shvatiti da su rehabilitacija i restitucija nedeljive. Mi ne možemo ispuniti, niti dostići, sopstveni potencijal i ostvariti jedno moralno društvo i pravnu demokratsku državu dok ne rešimo ove probleme."
Olga Danilović, potpredsednica Kongresa srpskog ujedinjenja iz Austrije, kaže da nema oporavka srbijanskog društva bez suočavanja sa svojim senkama:
"Nema izgradnje moderne demokratije, nema nacionalnog pomirenja, nema stabilne države dok se ne sankcioniše vladavina neprava, otklone pravne, moralne i imovinske posledice represije i time se građanima vrati poverenje da je država voljna i kadra da zaštiti dve najznačajnije kategorije čovekovog života - čast i imovinu."
Ipak, u Srbiji Zakon o rehabilitaciji donet je još polovinom aprila 2006. godine, ali kažu pravni stručnjaci, on sadrži čitav niz nedostataka. Međutim, i pored tih manjkavosti, do sada je podneto oko 600 zahteva za rehabilitaciju, a oko 140 zahteva je pravosnažno rešeno.
Vladimir Vodinelić, profesor na Pravnom fakultetu Union u Beogradu, kaže za RSE da je taj zakon jedan od najlošijih zakona u svetu, među zakonima koji su doneti sa istom svrhom:
"Ukoliko biste bili zainteresovani da tražite rehabilitaciju ne biste znali kakve su vam šanse jer zakon ne sadrži dovoljno određene kriterijume po kojima bi sud odlučivao, da li vam sleduje, ili ne, rehabilitacija. Zatim, zakon je i diskriminatoran, iz nekog sasvim neobjašnjivog razloga mogućnost rehabilitacije je predviđena samo za one ljude koji su svojevremeno imali prebivalište u Srbiji. Takođe, veliki problem ovog zakona je i period za koji je predviđena da se vrši rehabilitacija – protegao je rehabilitaciju i na period rata, a to se nikada ne radi. Mogao bih vam nabrojati masu tih nedostataka i oni su, na žalost, teško opterećenje ovom zakonu koji, to niko neće osporiti, ima jednu doista plemenitu funkciju, a to je da se popravi šta se popraviti može."
Ali, postavlja se pitanje, zašto političke i intelektualne elite, od pada Miloševićevog režima, nisu učinile ozbiljne korake da se procesi suočavanja sa prošlošću učine vidljivijim i efikasnijim. Jovica Trkulja, profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu, kaže da za to postoji nekoliko razloga:
"Prvo, zato što u Srbiji nije na dnevnom redu savladavanje zla autoritarne prošlosti nego je u Srbiji na dnevnom redu prerada prošlosti. Drugo, veliki problem za Srbiju je i to što su autoritarni poretci u Srbiji, i Brozov i Miloševićev, imali plebiscitarnu podršku građana koji su ih bezrezervno podržavali. I, kao treće, veliki problem će biti i razgraničenje između žrtava i beneficijara tih poredaka."
Eksperti ističu da se rehabilitacija političkih osuđenika i kažnjenika, ne može posmatrati kao izolovano ostvo. Da bi se taj složen posao izveo na najbolji mogući način, njega mora da prati i Zakon o lustraciji (koji Srbija ima, ali ga ne promenjuje), zatim, otvaranje dosijea tajne policije, kao i zakoni o restituciji i denacionalizaciji. Bogoljub Milosavljević, pravni ekspert, naglašava:
"Za svih ovih osam godina vlast se ponašala po jednom modelu koji je pogrešan. To je jedna strategija koja je već viđena u tranzicionim zemljama i koja se zove 'činimo ono što možemo', umesto da se čini ono što je potrebno, a to je veoma pogrešno. Ovim pitanjima, ne samo rehabilitacijom nego i otvaranjem dosijea i restitucijom, se mora znatno ozbiljnije pozabaviti i rešavati ih na pravi način."