U Severnom delu Kosovske Mitrovice, u kome većinsko stanovništvo čine pripadnici srpske zajednice, nalazi se multietničko naselje Bošnjačka mahala, u kome osim pripadnika srpske i bošnjačke zajednice žive i pripadnici albance nacionalne zajednice. U razgovoru za Radio Slobodna Evropa Albanci iz ovog dela grada kažu da nezaposlenost, teška socijalno – ekonomska situacija i ograničena sloboda kretanja predstavljaju tri elementarna problema sa kojima se svakodnevno suočavaju.
Penzioner Ragim Azemi kaže da izuzetno teška ekonomska situacija, njemu lično, predstavlja najveći problem.
”Ja ne želim da ulazim u priču ko je šta po nacionalnosti ovde u Mitrovici, jer smatram da ako nemate razvijenu ekonomiju, onda nemate ni zadovoljavajuću socijalnu sigurnost a ako nemate ni tu sigurnost onda nemate ni slobodu. Zato naglašavam da je ekonomska situacija ovde izuzetno loša, čini mi se da je Mitrovica najsiromašniji grad, ne samo na Kosovu već i na Balkanu. Kombinat 'Trepča' je pre rata upošljavao 24. 000 radnika i taj isti kombinat je hranio pola tadašnje Jugoslavije. A danas imamo situaciju da su svi tadašnji radnici Trepče i njihove porodice bukvalno na ivici prosjačkog štapa. Ja lično primam penziju u iznosu od 40 evra i jako je teško”.
Azemija smo pitali kakvu budućnost za sebe i svoje sunarodnike vidi u severnom delu Kosovske Mitrovice.
“Ja zaista nisam optimista. I pored teške i složene političke situacije u kojoj živimo mi Albanci, ali i Srbi, mislim da će nemaština biti jedan od glavnih razloga da ljudi napuste ovaj grad. Jer ako nema posla za mlade ljude, ako privreda i dalje ne funkcioniše, ako svakog dana ljudi razmišljaju da li će i kako prehraniti svoju porodicu onda zaista nemamo o čemu da pričamo. Ovde će ljudi ostati samo ako se ekonomija pokrene.... jer znate, od politike se ne živi.”
Dvadesetsedmogodišnji Emir Azemi u razgovoru za naš program naglašava da mladim Albancima u Kosovskoj Mitrovici teško pada to što u Bošnjačkoj mahali nema mesta na kojima bi se omladina okupljala ali i to što ne mogu, kako je kazao, slobodno da se kreću po celom severnom delu grada:
“Ja ne mogu da kažem da mi ovde živimo sjajno jer pre svega nema posla za mlade ljude. Što se tiče slobode kretanja, ne mogu da kažem da je nemamo uopšte ali se dosta ograničeno krećemo. Tačnije, krećemo se ovde u Mahali, jer ipak još uvek ne smem slobodno da šetam gore u gradu. Mi preko istočnog mesta uveče odlazimo do južnog dela grada, zato što ove nemamo apsolutno nijedan klub niti restoran za mlade. O bioskopu ili pozorištu ili parku je zaista suvišno da se priča. Jako je loše ovde, za nas mlade ljude.”
Emir smatra da bi, zarad bolje budućosti ne samo u Kosovskoj Mitrovici već i u ostalim krajevima, Kosova, Srbi i Albanci trebalo da zaborave sve ružne stvari koje su se desile na ovim prostorima i da zajedno teže suživotu u EU:
“Jako je loše to što u istom gradu u kojem su oduvek svi zajedno živeli sada Srbi i Albanci žive odvojeno i u mržnji. Smatram da toj međusobnoj mržnji veliki podsticaj daju političari, koji umesto da mire dva naroda u stvari sve čine samo da još veći raskol između njih naprave. Ja u svoje ime iskreno kažem da ne osećam mržnju prema Srbima i da bih zaista voleo da živimo kao i pre rata. Pa i meni su 1999. brata ubili, ali ja ne mogu da krivim ceo srpski narod zbog toga što se desilo. Kriminalac i ubica nemaju nacionalnost i ja bih voleo da sve zajednice to shvate. Meni je drago da su se građani Srbije opredelili za evropske integracije i ja se od srca nadam da ćemo ulaskom u EU konačno početi da živimo kao sav normalan svet.”
Naselje Bošnjačka mahala je sa aspekta bezbednosti jedno od nesigurnijih mesta u Kosovskoj Mitrovici, obzirom na relativno učestale incidente koji se dešavaju u tom delu grada.