Korak do dogovora Dačić - Nikolić - Koštunica?

Beograd, Skupština Grada

U Srbiji se nastavljaju razgovori o formiranju državne Vlade, a narodnjački blok dogovorio je nastavak razgovora o formiranju vlasti na nivou Beograda. Može li se desiti da Radikali, Koštuničini demokrati i Socijalisti, nakon gradskog, dogovore i formiranje vlasti na republičkom nivou?
Iako je sama činjenica da su u hotelu Holidej In zakazali zajedničku konferenciju za novinare ukazivala na mogućnost da su se predstavnici SRS, koalicije okupljene oko SPS-a i koalicije DSS i NS dogovorili o formiranju gradske vlasti u Beogradu, konačnog dogovora nema a funkcioner Radikala Aleksandar Vučić ističe da niko u ovim političkim grupacijama nije tvrdio da je dogovor i definitivno postignut. Na pitanje novinara da li dogovor o principima funkcionisanja gradske vlasti znači i dogovor na republičkom nivou Vučić je ovako odgovorio:

“Što se tiče grada Beograda, to naravno, nema veze sa Republikom. Neke druge ljude pitajte za republički nivo kako i šta bi odgovorili.”

Istovremeno, Predsedništvo Socijalističke partije Srbije jednoglasno je usvojilo pet principa na osnovu kojih će voditi razgovore sa Demokratskom strankom Srbije o formiranju nove parlamentarne većine i nove Vlade, izjavio je novinarima portparol SPS Đorđe Milićević.
"Ukoliko postignemo konsenzus oko tih načela, nastavićemo dogovore ka potpisivanju koalicionog sporazuma," rekao je Milićević i dodao da je Predsedništvo ovlastilo predsednika SPS Ivicu Dačića da vodi pregovore. Principi koje je utvrdilo Predsedništvo su odbrana državnih i nacionalnih interesa, socijalna pravda, evropske integracije, ekonomski razvoj i borba pritiv korupcije i kriminala, rekao je Milićević.

A predsednik SPS-a Ivica Dačić izjavio je da će se danas raspravljati o principima za formiranje Vlade koje je predložila DSS, ali i dodao:

“Mi imamo određene dopune, jer naši principi se malo razlikuju od onih koji su predloženi, a koji nisu u osnovi sporni, ali mi mislimo da treba da budu dopunjeni principima socijalne pravde. Naravno, tek posle toga slede razgovori o samom formiranju te parlamentarne većine. Posao je završen tek kada se završi koalicioni sporazum, a o koalicionom sporazumu odlučivaće Glavni odbor SPS-a kada za to bude vreme.”

Ono što je postalo jasno već tokom izborne noći da će uloga SPS biti presudna u formiranju pre svega republičke, ali i gradske vlasti, postalo je izvesno već nakon prvih postizbornih konatakata i početnog opipavanja pulsa. Naime, Socijalsiti su u ovom trenutku i za Radikale i narodnjačku koaliciju koju predvodi DSS, ali i koaliciju okupljenu oko DS-a predsednika Borisa Tadića, najpoželjnija politička udavača.

Lista "Za evropsku Srbiju" započinje pregovore sa koalicijom SPS-PUPS-JS i u ovom konkretnom trenutku mesta u budućoj Vladi nisu tema. Razgovara se o mogućnosti stvaranja normalnog partnerskog odnosa, rekao je "Blicu" lider Demokratske stranke i predsednik Srbije Boris Tadić. Predsednik Izvršnog odbora DS Marko Đurišić za naš program kaže da ne veruje u mogućnost dogovora Radikala, Socijalista i narodnjaka na republičkom nivou. On ističe da bi ove tri političke grupacije matematički gledano mogle da sastave većinu u Skupštini ali i podvlači:

“Mislim da je to politički neodrživo zato što to nisu političke ideje za koje su se građani opredelili na ovim izborima u većini. Milsim da to ne bi bila stabilna Vlada, koja bi Srbiji omogućila da se ubrzano razvija približava Evropi, privlači strane investicije i otvara nova radna mesta.”

SPS ima više dodirnih tačaka sa DSS i SRS kada je reč o nacionalnim pitanjima, ali sa druge strane socijalna retorika i mogućnost članstva u Evropskoj socijalističkoj internacionali čini je bližom koaliciji okupljenoj oko DS, ističe politički analitičar Zoran Stojiljković. O mogućnosti da se na različitim nivoima vlasti formiraju i različite koalicije Stojiljković kaže da bi to bile nestabilne koalicije ali ne odbacuje takvu mogućnost:

“Ne isključujem to, iako je logičnije da jedna formula na nacionalnom planu odgovara onima na nivou regija, gradova i lokalnih samouprava. To bi ovog puta bio aranžman u kome bi se Socijalisti našli sa Radikalima i DSS-om u Beogradu, a sa Demokratama i predstavnicima manjina u Vladi. To nije tako uobičajena praksa, ali nije ni praksa koja nije viđena.”

Naposletku, ostaje i pitanje kako bi Evropska unija reagovala kada bi Srbija dobila Vladu Radikala i DSS-a. Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, kaže za naš program da će se EU, u tom slučaju, naći pred teškim izazovom jer je u Srbiju uložila ogromna sredstva:

“Neće biti uopšte jednostavno. To nije više ni funkcionalno podržavati Srbiju samo kroz civilni sektor, medije i humanitarnu pomoć. Sad su u pitanju ili ozbiljni strukturalni pristupni fondovi Evropskoj uniji ili predpristupni instrumenti pomoći. Zaista ne bih smela da kažem šta bi EU uradila.”