Neuvezan staž, niske plate i penzije, sporo otvaranje novih radnih mesta, spore reforme i nizak nivo socijalnog dijaloga.
Prvi maj obeležen je u Srbiji protestom nekoliko hiljada radnika, koji su sa mitinga u centru Beograda poručili da u novijoj istoriji osnovna radnička prava nikada nisu bila ugrožena kao danas. Radnike je na prvomajskom protestu obišao predsednik Srbije Boris Tadić, ali se skupu, u organizaciji Saveza samostalnih sindikata Srbije, nisu priključili predstavnici druga dva najveća sindikata u zemlji.
Desetak hiljada članova Saveza samostalnih sindikata Srbije protest je započelo okupljanjem na centralnom beogradskom trgu noseći transparente: "Da elita i sindikat pita", "Ne uzimajte zemlju, ne uzimajte nam hleb" i majice sa natpisom "Mi smo za dijalog, a vi?", što je ujedno bila i poruka protesta. Okupljeni radnici nezadovoljni su niskim platama i penzijama, sporim otvaranjem novih radnih mesta, brzinom reformi i nivoom socijalnog dijaloga:
“Ja imam 37 godina radnog staža i ostao sam na ulici. Niti mogu da ostvarim penziju, fabrika ne radi...”
“Sve poskupljuje, a naše plate ostaju iste.”
“Došla sam da podržim sve ove kolege koje su ostale bez posla, jer ko zna šta čeka i nas danas-sutra.”
Nakon mitinga, radnici su krenuli u protesnu šetnju centralnim gradskim ulicama do zgrade Vlade Srbije gde su poručili da u novijoj istoriji osnovna radnička prava nikada nisu bila ugrožena kao danas. Predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Ljubisav Orbović rekao je da taj sindikat ne želi da šalje poruke aktuelnoj Vladi, već da buduću Vladu upozori da mora da bude spremna da sarađuje, jer će u protivnom radnici doći ponovo u Beograd:
“Radnici su platili najvišu cenu u ovoj državi. Mi nemamo strpljenja dalje da tolerišemo takvo stanje. Hoćemo promene, hoćemo nove poslove, gde je naših 300.000 izgubljenih radnih mesta, ko će da ih vrati? Gde nam je dostojanstvo?”
Mitingu u centru Beograda na kratko su prisustvovali i predsednik Srbije Boris Tadić i ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić, a tema razgovora okupljenih sa Tadićem nije bio položaj radnika:
“Uaaa! Izdaja, izdaja, izdaja!”
Tadić: “Došao sam ovde zato što su me zvali. Ja nigde ne idem nepozvan. I ne razumem šta je izdaja.“
„Znate šta je izdaja, to je potpis od prekjuče u Luksemburgu, zato što priznajete Kosovo.“
„Ma nije on izdao, Đelić je...“
Tadić: „Nije priznao ni Đelić. Sačekajte, sačekajte...“
„Jeste, priznao je.“
„Izdaja, napolje, napolje...“
Posle ovakvih poruka, Tadić je napustio skup, a novinarima je kratko prokomentarisao da radnici imaju pravo da izraze svoje mišljenje i da je i to demokratija. On je dodao da je mitingu prisustvovao na poziv predstavnika sindikata, jer je želeo da podrži radnike u borbi za njihova prava. Komentarišući indicent, predsednik sindikata Ljubisav Orbović rekao je da ga nisu izazvali članovi sindikata već neki "anarhisti" ili "predstavnici nekih političkih partija". On je kritikovao premijera Srbije Vojislava Koštunicu što nije prisustvovao mitingu i tako podržao borbu radnika za bolji život. Na protestu je bilo rukovodstvo Socijalističke partije Srbije.
Međutim, druga dva velika sindikata u Srbiji nisu podržala prvomajski miting. Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata najavila je da će svoj protest održati 18. maja, posle izbora, kada će tražiti brzo formiranje Vlade Srbije i usvajanje novog Zakona o zaštiti radnika. Tradicionalne proteste nije podržao ni sindikat Nezavisnost. Nakon pune tri godine pregovora, ovaj sindikat potpisao je pre nekoliko dana sa Unijom poslodavaca Srbije opšti kolektivni ugovor koji, kako za naš program kaže predsednik sindikata Nezavisnost Branislav Čanak, radnicima daje mnoga prava i pogodnosti koja poslednjih godina nisu uživali:
“Mi smo obeležili 1. maj 29. aprila sa nečim što je stvarno u svakom sindikalnom poslu premija. Naravno, to tek otvara novu epizodu u zaštiti, prvo tog kolektivnog ugovora, izvođenje iz njega ostalih kolektivnih ugovora, ali imamo taj veliki posao koji je urađen i ne može ništa bolje od toga da bude za 1. maj.”
U Srbiji je u procesu privatizacije, restrukturiranja, likvidacije i stečaja bez posla ostalo oko 300.000 ljudi. Velikom broju radnika, koji su ostali bez posla nedostaje nekoliko godina do sticanja prava na penziju. U izjavi povodom 1. maja, ministar za rad i socijalnu politiku Rasim Ljajić ukazuje da je 18,1 odsto nezaposlenih u Srbiji, značajno više od evropskog proseka, gde je stopa nezaposlenosti 7,3 odsto".
Proteklih godina kada su u najrazvijenijim državama svijeta organizovani najmasovniji žestoki radnički protesti u Crnoj Gori su uglavnom samo objavljivani takozvani sindikalni proglasi kojima je konstatovan težak položaj radnika u našoj zemlji. Ovog Prvog maja, u Crnoj Gori su održana dva protesta koje su organizovala dva krila radničke organizacije.
"Kao predstavnicima građana, radnika, obraćamo vam se da nađete mehanizam kako da definišemo najnižu zaradu u Crnoj Gori. Vi znate kako se to radi, jer ste nedavno sebi povećali zaradu."
Ovo je poruka Veselina Vujanovića, predsjednika Vijeća Saveza sindikata Crne Gore, koju je vlastima uputio tokom današnjeg prvomajskog protesta. Vujanović je, između ostalog, rekao i da je sa Vladom usaglašeno „dosta toga“, ali da su ipak ostale pojedine tačke koje bi, po njegovoj procjeni, mogle dodatno da ugroze položaj zapošljenih u Crnoj Gori. Veselin Vujanović je pozvao poslanike crnogorskog parlamenta da ne usvajaju Vladin Prijedlog zakona o radu bez saglasnosti Sindikata. Inače, Vujanović je tek nedavno preuzeo funkciju prvog čovjeka crnogorskog Sindikata nakon skoro dvije decenije tokom kojih je radničku organizaciju vodio Danilo Popović. Radnici koji podržavaju aktuelno rukovodstvo smatraju da Sindikat očekuju bolji dani:
RSE: Da li Crna Gora ima dobar sindikat?
Radnik: Biće od danas, ako počne... Do sada nije bio.
U dijelu Sindikata koji podržava aktuelno rukovodstvo, ne mire se lako sa statistikom. Iako su nedavno objavljeni rezultati istraživanja koji govore da je Crna Gora najskuplja u regionu, u ovom sindikalnom krilu kažu da to i nije baš tako:
"Ne mora da znači. U okolini Hrvatska je skuplja. Nije Crna Gora baš najskuplja. Hrvatska i Slovenija su skuplje."
"Apsolutno ne mislim da je standard najniži. Koliko toliko ta relacija između plata i poskupljenja međusobno se prate. Otprilike smo na istom, ali sigurno nijesmo među najnižima. Pogledajte, uostalom, kako to izgleda danas u Crnoj Gori. Citirao bih Svetog Petra Cetinjskog koji je nekad govorio: 'Eto, među vama konja osedlanih.' Eto, po Crnoj Gori kola najbolje vrste."
Drugi protest koji je počeo svega sat vremena nakon prvog organizovao je Reformski blok Saveza sindikata. Ovaj skup se razlikovao po suštini, ali i formi, što je bilo uočljivo na prvi pogled. Pripadnici reformskog krila koje se prošle godine izdvojilo zahtijevajući korijenite promjene u radničkoj organizaciji, poručuju: "Sve je mutno". Za to im je poslužila pjesma makedonske rok grupe Leb i sol, koja je emitovana preko razglasa:
"...Sve je mutno kao kakao...".
Zanimljivo je da su isti podatak koje su njihove kolege iz konzervativnog krila relativizovali, reformisti jasno potvrdili: Crna Gora je najskuplja u regionu:
"Ja sam ovih dana pratio te rang liste i juče sam pročitao da iz državnih institucija ide vijest da je duvan najjeftiniji. Pa, hvala im za to što je duvan u Crnoj Gori najjeftiniji. Najjeftiniji duvan, a najskuplji smo u regionu. Hrana je skuplja nego u regionu."
"Mene to ne iznenađuje. Ja to ustvari osjećam da je to tako. Mislim da je tako."
"U to se uklapa podatak o brzom bogaćenju pojedinaca. Oni koji su manipulisali sva prirodna, društvena i sva dobra koja smo stvarali pedest godina stavili su ih pod svoju šapu i sada eksploatišu najšire slojeve radnoga naroda."
Član Sekretarijata reformskog bloka Saveza sindikata Marko Šekularac je odgovorio na pitanje kako žive radnici u Crnoj Gori:
"Radnici, mogu vam reći, žive u strahu. Kako da prežive za trides' dana od svoje zarade i od toga da li će sjutra imati posao, da li će moći i ovo malo da zarađuju. Ovdje imamo prestrašenog i poniznog radnika. Prestrašenog, jer ima slabe zarade, a poniznog, jer radnik u Crnoj Gori nema pravnu zaštitu."
Sistematski se gaze prava radnika
Nekoliko hiljada radnika, nezaposlenih i penzionera, odazvalo se u četvrtak pozivu Unije nezavisnih sindikata Kosova (UNSK), učestvujući u protestu u Prištini sa zahtevima da Vlada preduzme hitne mere za poboljšanje njihovog polažaja u društvu.
Predsednik UNSK-a Haxhi Arifi je rekao da je pozicija radnika na Kosovu veoma teška i da ima tendenciju daljeg pogoršanja.
"Na Kosovu kako u javnom, tako i javnom sektoru, sistematski se krše prava radnika. Ne sprovodi se kolektivni ugovor ni Zakon o radu, Zakon o zdravstvenom i invalidskom osiguranju itd," rekao je između ostalog Arifi, zatraživši od Vlade Kosova i drugih institucija da odmah preduzmu konkretne zakonske i druge mere za poboljšanje ovog stanja.
"Posle proglašenja nezavisnosti, institucije Kosova se moraju okrenuti nagomilanim problemima radnika i drugih kategorija koje žive veoma teško," rekao je predsednik UNSK.
Potpredsednik UNSK-a Xhafer Xhaferi je, govoreći o problemu privatizacije društvenih organizacija, rekao da su u tom procesu mnogi radnici ostali bez posla i zatražio da Vlada Kosova insistira da se na Kosovo vrate sredstva iz fonda privatizacije koji se odlukom Kosovske poverilačke agencije nalazi u bankama van Kosova. Unija sindikata je najavila da će i u budućnosti raznim formama nastaviti da izražava svoje nezadovoljstvo.