Inicijator dijaloga o ovim praktičnim i nestatusnim pitanjima je centrala UN u Njujorku. Ipak, povod za pokretanje diskusije su sugestije Vlade Srbije da je neophodno rešiti pitanja policije, sudstva, saradnje Beograda i Unmika, a koje su sadržane u sporazumu koji je ministar za KiM Slobodan Samardžić predao Unmiku u Prištini prošlog meseca, a potom i UN u Njujorku šef diplomatije Vuk Jeremić. Kako je potvrdio zamenik ministra za Kosovo Dušan Proroković, tekst sporazuma predložio je ministar Samardžić i on bi trebalo da reši tehničke probleme koji su se pojavili nakon proglašenja nezavisnosti Kosova u sredinama gde žive Srbi:
"I samo možete videti koliko se pitanja otvorilo od 17. februara do danas. Ona se moraju rešavati jedno po jedno i rešavanje tih pitanja mora pomoći Srbima i ostalim nealbancima koji žive na KiM. Kada se jedan sporazum definiše nemoguće je popisati sve probleme i sva pitanja, sporazum je najčešće načelan i okviran pa se onda dopunjava aneksima. To je stvar razgovora koji će se voditi u narednim nedeljama, možda čak i narednim mesecima."
Predsednik Kordinacionog centra za Kosovo Vuko Antonijević kaže za naš program da vlasti u Beogradu ne odustaju od takozvane funkcionalne podele vlasti na Kosovu:
"Ministarstvo je poslalo jedan dokument SB UN i o njemu treba da se razgovara. Mi hoćemo da ojačamo svoje institucije, ne priznajemo tu nezavisnu državu – za nas važi Rezolucija 1244. Ide se na to funkcionalno razdvajanje, određeni deo koji obuhvata socijalno, zdravstvo, prosvetu, po sporazumu koji je potpisan između Unmika i prethodne Vlade sa Čovićem, je bio u domenu naše države i mi želimo sve to da ojačamo. U međuvremenu su se neke stvari promenile, naši ljudi napuštaju kosovske institucije jer ne žele da budu radnici nezavisne države koju ne priznaju. Pretpostavljam da se o tome radi, ali to, ipak, vode Ministarstvo spoljnih poslova i ministar Samardžić."
Politički analitičar, član Foruma za međunarodne odnose, Dušan Lazić kaže da se razgovori Beograda i kancelarije UN, pre svega odnose na niz otvorenih pitanja, proisteklih nakon proglašenja nezavisnosti Kosova:
"Razmenjuju mišljenja i oko održavanja lokalnih izbora na Kosovu o čemu, kao što je poznato, postoje različiti stavovi. Sve ovo se uklapa u neke pokušaje i napore da se ta praktična, svakodnevna i životna, pitanja, ali veoma značajna i dugoročno, reše ili da se barem približe gledišta u vezi s tim. Mislim da se tim razgovorima, na jedan ili drugi način, moraju priključiti i predstavnici kosovskih vlasti jer je samo na taj način moguće doći do nekih realnih rešenja. Kada to govorim imam u vidu, pre svega, da 15. juna stupa na snagu ustav Kosova."
Naš sagovornik podseća da ukoliko se i postigne dogovor, a prema predviđanima to se očekuje do kraja aprila, reč je o privremenim praktičnim merama za područja na Kosovu sa srpskom većinom.
Neprihvatljivi razgovori bez prisustva Prištine
Razgovori izmedju kancelarije UN u Beogradu i Vlade Srbije obuhvatiće tehnička pitanja koja su se zaoštrila nakon proglašavanja nezavisnosti Kosova i kojima se dovodi u pitanje ostvarivanje mandata UNMIK-a, kažu u medjunarodnoj administraciji na Kosovu. Predstavnici vlade i opozicije u Prištini smatraju da je neprihvatljivo razgovarati o bilo čemu što se odnosi na Kosovo bez prisustva njenih legitimnih predstavnika, dok politički analitičari smatraju da se ova pitanja mogu rešiti, barem za sada, samo razgovorima predstavnika UN i Vlade Srbije.
Cilj razgovora izmedju kancelarije UN-a u Beogradu i Vlade Srbije je rešavanje problema u oblasti sudstva, policije i carina koji su se pojavili nakon proglašavanja nezavisnosti Kosova. UNMIK kao ni institucije Kosova nisu uopšte uključeni u ovim, kako su ih nazivaju tehničkim razgovorima.
„Sedište UN-a u Njujorku je zatražilo od kancelarije UN-a u Beogradu da zajedno sa Vladom Srbije zatraži rešavanje stalnog miniranja mandata UNMIK-a. UNMIK kao misija nije uključena neposredno u ovim razgovorima, ali će ti razgovori biti tehničke prirode u odnosi će se na oblasti u kojima je mandat UNMIK -a doveden u pitanje“, izjavio je za naš program portparol UNMIK-a, Sven Lindholm, ističući kako razgovori još uvek nisu započeli. Mediji u Srbiji su javili da su ti razgovori započeli.
Lindholm je posebno istakao da se razgovori odnose na pitanja koja od proglašavanja nezavisnosti Kosova na severu nisu dobro funkcionisala.
„Radi se o kampanji, kada je pre mesec i po, kao što je svako mogao videti UNMIK izazvan. Tu su oblasti vladavine, policajci koji su napustili KPS, železnica, carine, znači oblasti koje se vezuju sa tehničkim pitanjima“, rekao je Lindholm.
Vlada Kosova je informisana o ovim razgovorima, ali nije pozvana da u njima učestvuje. Zamenik premijera Kosova Hajredin Kuqi smatra da su ovi razgovori neprihvatljivi, pošto u njima ne učestvuje niko sa kosovske strane.
„O Kosovu odlučuju gradjani Kosova i legitimne institucije, svi drugi razgovori, posebno oni koji se tiču unutrašnjih kretanja na Kosovu su bez ikakvog osnova“, rekao je zamenik premijera Kosova.
Opozicija kritikuje pristup UN-a da razgovara o Kosovu bez prisustva njenih predstavnika. Poslanica Alijanse za budućnost Kosova Gjylnaze Syla izražav uznemirenje da se u ovom razgovorima može ponoviti ranija praksa UNMIK-a da postigne dogovor sa zvaničnim Beogradom bez konsultacija sa Kosovom.
"Mi već imamo ranije iskustvo sa jednim SPGS, Hakerupom, koji je postigao sporazum sa Srbijom i čiji je rezultta bilo instaliranje paralelnih struktura na Kosovu koje su problem i dan danas“, kazala je Syla.
Sa druge strane, izbor kancelarije UN u Beogradu da vodi ove razgovore, prema političkom analitičaru Ramushu Tahiriju se smatra jedinom mogućnošću da se reše tehnički problemi.
"Ovi se razgovori smatraju jedinom mogućnošću da se ostvare da tako kažem prakitčne koristi, da bi se rešila pitanja srpske zajednice na Kosovu i koje se odnose na državu Srbiju. Trenutno i za izvesno vreme nema praktičnijih rešenja ovih pitanja, koja bi se mogla postići voljom svih strana“, kaže Tahiri.
Nakon porglašavanja nezavisnosti Kosova Vlada Srbije je zatražila od srpske zajednice na Kosovu da napusti sve institucije Kosova, dok je ministar u Vladi Srbije zadužen za Kosovo Slobodan Samardžić predložio podelu Kosova po etničkim linijama. UNMIK ne veruje da će se ovaj predlog razmatrati u razgovorima izmedju kancelarije UN-a u Beogradu i Vlade Srbije, pošto su, prema zvaničnicima UNMIK-a, incijativu za razgovore pokrenuli zvaničnici kancelarije UN u Beogradu