Potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju samo je jedna trećina ukupnog puta neke zemlje prema članstvu ka Evropskoj uniji. Ova faza u BiH trajala je nešto duže nego u ostalim zemljama. U Direkciji za evropske integracije kažu da je BiH sada spremana da, na osnovu iskustava iz procesa, ide mnogo brže u narednim fazama, odnosno putu do kandidatskog statusa, te pregovora o punopravnom članstvu. Značajne i zahtjevne reforme provedene su u oblasti trezorskog poslovanja, uvođenja sistema državne službe, te reforme vojno-odbrambenog sektora.
Direktor Direkcije za evropske integracije Osman Topčagić navodi da su napravljeni veliki iskoraci, ali da još uvijek nisu ispunjeni svi politički i ekonomski kriteriji utvrđeni u Kopenhagenu. Poseban izazov za BiH će biti ispunjavanje zakonodavnih i administrativnih kriterija:
„Zakonodavni kriteriji znači preuzimanje svog zakonodavstva i to je proces koji će trajati do momenta ulaska u EU, i ovaj administrativni kriterij koji je dodat kasnije kao madridski kriterij. Radimo na tome puno. I ja mislim da je to možda i poseban izazov za BiH zbog kompleksne strukture koju imamo i potrebe da stvaramo jednu efikasnu i kvalitetnu strukturu, posebno na niovu BiH i strukturu koja će moći da odgovori zahtjevima procesa integracije.“
Transformacija komplikovane administrativne strukture vjerovatno će biti i jedan od najtežih zadataka koji čekaju BiH, kaže Topčagić:
„Zbog kompleksne strukture koju imamo - država, entiteti, kantoni, negdje grad, pa općine itd., međusobni odnosi, kako se onda organizovati za proces preuzimanja evropskog zakonodavstva, kako se organizovati za efikasnu primjenu tog zakonodavstva, kako postizati dogovore, interno prije svega, o našim pozicijama, interesima, onda te pozicije kvalitetno prezentirati EU u pregovorima i pratiti realizaciju preuzetih obaveza.“
BiH daleko je od evropskih standarda u ekonomskom životu, prije svega zbog slabog regulatornog okvira, te nedostatka makroekonomskih, industrijskih i razvojnih politika. S druge strane, kaže direktor Ekonomskog instituta u Sarajevu Anto Domazet, postoje veoma pozitivni trendovi u razvoju privatnog biznisa i u prilivu stranih direktnih investicija. Evropeizacija u ekonomskom smislu značajnija je nego formalni procesi zakonskog regulisanja, kaže Domazet:
„Europeizacija znači prije svega da je evropsko tržište prostor za iznalaženje mogućnosti razvoja lokalnih kompanija. Drugo, da je evropski prostor prostor iz koga možemo očekivati dolazak stranog kapitala, prije svega stranih direktnih investicija koje bi u BiH krenule u novom pravcu, tzv. grean fields investicija, odnosno otvaranja novih kapaciteta umjesto do sada dominantnog preuzimanja postojećih kapaciteta kroz privatizaciju.“
Nisu razriješena ni ključna pitanja unutar obrazovanja, kulture i nauke na putu priključenja EU, kaže profesor Hidajet Repovac. Dok se ne napravi kulturni i obrazovni obrat u zemlji nema stvarnog evropskog puta, smatra on.
„Jer mi u obrazovnom sistemu, posebno u osnovnom i srednjem, djecu još ne učimo o tome kako da zajedno žive u BiH. Dakle, oni još ne znaju ni kako ovdje da žive zajedno nego idu u različite škole pod istim krovom itd., a da ih naučimo da žive u Evropi zajedno sa drugim narodima. Dakle, to je ključno pitanje. Po mom sudu, bez kulturne integracije nema integracije.“
Proces pridruženja sa EU biće mnogo teži nego što se to u BiH misli, ističe direktor Nezavisnog biroa za humanitarna pitanja Žarko Papić. Prema njegovom mišljenju, osnovni problem je nedostatak profesionalizma u svim oblastima djelovanja:
„Lakše će se provoditi reforme koje su institucionalne vrste, usvajati zakoni, formirati institucije, nego što ćemo mi, dakle stanovnici, građani BiH bez obzira na naciju, se navići da radimo svako od nas posebno u okviru evropskih standarda, što znači osam sati dnevno punim kapacitetom, što znači spremnost da se prekorači radno vrijeme, što znači spremnost za kreativnost, nove ideje itd. Mislim da će taj proces biti puno teži nego ovaj drugi koji je formalno, naravno, veoma važan.“
I profesor Anto Domazet upozorava da se svijest i ponašanje ljudi ne mogu mijenjati preko noći:
„Ali bi se svakako brže mijenjali ukoliko bi postojali opipljivi dokazi vezani za uspješnost europeizacije u biznisu npr., dokazi kompanija koje izvoze na evropsko tržište, otvaraju radna mjesta na osnovi investicija koje dolaze iz evropskih zemalja, podižu nove kapacitete, investiraju itd.“