Holandski stav o Srbiji nepromenjen

Zastave zemalja EU

Čak i oni u srpskoj vlasti koji se zalažu za potpisivanje Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom pre izbora 11. maja, poslednja dva dana priznaju kako je to malo moguće.

Mada niko ne govori da postoji direktna veza, može se naslutiti da takav ishod ne proizlazi iz unutar političkih razloga, već da je rezultat poruke koju su holandski parlamentarci (koji su ponedeljak doputovali u Srbiju) preneli zvaničnicima u Beogradu.

Holandski parlamentarci u Beogradu su u misiji kojom pokušavaju da prikupe dovoljno argumenata kako bi ova država ublažila svoj dobro poznati stav prema pitanju srpskih evro integracija. Prvi na listi onih sa kojima su se sastali bio je predsednik Saveta za saradnju sa Haškim sudom i ministar u Vladi Srbije Rasim Ljaljić. Njegova izjava jasno govori da omekšavanja nije bilo:

"Mogu reći da su ti razgovori vrlo teški i da su još uvek male šanse da pre izbora potpišemo Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju - ne treba podizati očekivanja ljudi. Još uvek postoji neka šansa, mi se borimo i činimo sve da ubedimo ne samo holandske zvaničnike već i one iz Brisela koliko bi za našu zemlju i stabilnost celog regiona bilo značajno da se taj sporazum potpiše. Ali, kao što sam rekao, u ovom momentu su male šanse da to dogodi pre izbora."


Naš program nije uspeo niti preko ambasade Holandije u Beogradu da stupi u kontakt sa nekim od tamošnjih parlamentaraca. Na čelu delegacije koja je doputovala u Srbiju je diplomata Henk Jan Ormel. Više izvora potvrdilo je kako je on na sastancima u Beogradu preneo stav Vlade u Hagu, koji glasi: Holandija uvažava argumente Srbije, ali ostaje pri stavu da nema potpisivanja Sporazuma o pridruživanju i stabilizaciji zbog nesaradnje sa Haškim sudom. Ministar pravde i potpredsednik Demokratske stranke, jedne od partija koja smatra da bi sporazum terbalo potpisati pre izbora i nasuprot protivljenju premijera Koštunice, Dušan Petrović izjavio je kako je Srbija uprkos svemu spremna:

"Neću da licitiram, Srbija je spremna da potpiše taj sporazum. Onog trenutka kada u Briselu bude doneta takva odluka Srbija će taj sporazum i potpisati."


Premijer Vojislav Koštunica saopštio je kako stav Holandije i nije bitan. On je ponovio kako bi potpisivanje Sporazuma bilo isto što i stavljanje potpisa ne nezavisnost Kosova i dodao da Holandija nema prava da postavlja uslove Srbiji i zaključio da Srbija od nje i ostalih država članica EU koje su priznale Kosovo traži da se sporazum odnosi na Srbiju u celini. Koštuničin koalicioni partner, lider Nove Srbije, Velimir Ilić izjavio je da se, za njega još uvek očekivano, potpisivanje sporazuma za Uskrs, neće tolerisati:

"Ako Demokratska stranka u ovom momentu potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, kršeći Ustav i skupštinsku rezoluciju, to će u parlamentu biti odbačeno. Ne želimo da potpisujemo nešto što priznaje nezavisnost Kosova."


Nasuprot vladajućem uverenju da Holandija ne popušta u stavu prema Srbiji prevashodno zbog Srebrenice, te nerešenog pitanja odgovornosti holandskih trupa koje su u zoni tog mesta bile raspoređene u vreme činjenja zločina '95. godine, ambasador Srbije u Hagu, koji je povučen u Beograd nakon što je Holandija priznala nezavisno Kosovo, Radoslav Stojanović iznosi i drugo mišljenje. On podseća da Holandija neguje dobre odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama:

"Sa svoje strane Holandija ima jasno utvrđen stav prema Americi. S druge strane, Srbija na neki način neće da se ponaša onako kako se to od nje očekuje tako da saradnja sa Haškim tribunalom ne ide do kraja – štiti se neko ko ne bi trebao da se štiti."


Uprkos tome Stojanović veruje da još uvek ima prostora za promenu holandskog stava:

"Ako glasate za to da se potpiše sporazum sa Srbijom, sa rezervom da on neće biti ratifikovan ukoliko Srbija ne ispuni obavezu saradnje sa Haškim tribunalom, onda postižete ono što se u odnosu na Haški tribunal može postići. Ovo odbijanje je zapravo kažnjavanje i to ne bi smelo da se događa."


Podsećamo, Brisel još nije zvanično ponudio Srbiji potpisivanje sporazuma, a iz Kabineta premijera se mogla čuti pretnja ne samo da bi njegovo sklapanje bilo oboreno, već i da bi u slučaju ako bi ga sam potpisao bio pokrenut opoziv predsednika Tadića.