Predsednik Srbije Boris Tadić na sinoćnjoj sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija ponovo je pozvao na nastavak pregovora o Kosovu, a zemlje koje su priznale nezavisnost Prištine da preispitaju svoju odluku. U intervjuu lokalnim medijima nakon sastanka on je govorio o tome da će srpska diplomatija najmanje četiri-pet godina biti fokusirana da očuva integritet zemlje i da će u tom smislu da se usmeri ne samo na zemlje koje nisu, nego i na one koje jesu priznale nezavisnost Kosova.
“Treba da kažem da 7 od 15 članica Saveta bezbednosti jesu već priznale nezavisnost Kosova. Dobra je okolnost da tu nema većine u Savetu bezbednosti, ali je, s druge strane, naša potreba da radimo ne samo sa zemljama koje nisu priznale ovako nelegalnu nezavisnost Kosova, već i sa zemljama koje su to učinile, ubedjujući ih da pregovori nemaju alternativu i da samo kroz pregovore i kroz kompromisno rešenje možemo pronaći stabilizujuće rešenje za čitav region, rešenje koje donosi mir, koje otvara perspektive za sve nacije u regionu”.
Tadić je insistirao na UNMIK ne prenosi ingerencije na druge organe na Kosovu, a, uprkos protivljenju medjunarodne zajednice, založio se i za održavanje lokalnih izbora, 11. maja.
Na sednici Saveta bezbednosti prezentiran je prvi izveštaj šefa UNMiK-a Joachima Rueckera o stanju na Kosovu, nakon proglašenja njegove nezavisnosti. Sastanak je bio prilično mlak i nije doneo ništa novo, smatraju analitičari iz Srbije. Medju njima je i Jelena Milić, izvršni direktor Centra za evroatlantske studije.
“Cela sednica Saveta bezbednosti, na osnovu onoga što sam ja mogla da zaključim, prošla je prilično mlako. Srpske vlasti izrazile su nezadovoljstvo činjenicom da se samoproglašenje nezavisnosti Kosova tek ovlaš spominje u izveštaju. Boris Tadić je istakao, mislim s pravom, koliki je broj zemalja do sada priznao Kosovo. Mislim da je on potpuno u pravu što je tražio održavanje lokalnih izbora. U tom kontekstu, mene je malo iznenadio oštar stav predstavnika Sjedinjenih Američkih Država i Velike Britanije, iz prostog razloga što mi već godinama baratamo jednim tribalnim sistemom u kome imamo predstavnike srpskog naroda na Kosovu i kojekakva veća. Mislim da je mnogo bolje imati direktno lokalno izabrane političke predstavnike nego ljude koji nemaju nikakvu odgovornost prema srpskoj zajednici na Kosovu, a koji zapravo kreiraju politiku Vlade Srbije, umesto politiku koja bi pomogla da se popravlja kvalitet života kosovskih Srba”.
Simeon Pobulić, iz Foruma za medjunarodne odnose, u osvrtu na govor predsednika Srbije Borisa Tadića u kojem poziva na nastavak pregovora o Kosovu, kaže:
“Tu se stvar jedino može temeljno razviti tako što će se detaljno razmotriti položaj ne-Albanaca na Kosovu, da se ne govori odmah o statusu, nego prosto da se to razmotri, pa da se iz takve jedne rasprave izvuče i zaključak o statusu”.
Stav šefa UNMIK-a da Rezolucija 1244 ostaje na snazi sve dok Savet bezbednosti ne odluči drugačije, naš sagovornik vidi kao nepostojanje raspoloženja u medjunarodnoj zajednici da se naprasno ukine misija Ujedinjenih nacija na Kosovu i izražava uverenje da će diplomati bez mnogo buke pokušati da pomire misije UNMIK-a i EULEX-a.
“To znači da će UNMiK upravljati srpskim enklavama i severnim Kosovom – dokle, to je otvoreno pitanje. EULEX tu neće doći, EULEX će ostati da vrši svoj posao u delovima gde je albanska većina. U pratičnom delovanju te dve misije pokušaće da nadju neke dodirne tačke. Tako vidim da će se stvari na terenu razvijati”.
Nema koristi od rasprava u Savetu bezbednosti
Zbog tvrdog i nekonstruktivnog stava Rusije u Savetu bezbednosti UN-a, rasprave o Kosovu ne donose nikakav rezultat, smatraju predstavnici vladajućih i opozicionih stranaka na Kosovu. Tako je bilo i na sinoćnjoj sednici Saveta bezbednosti UN-a kada je razmotren tronmesečni izveštaj šefa UNMIK-a Joahima Rikera i na kojoj je goovrio i premijer Koosva Hashim Thaqi.
Pitanje održavanja lokalnih izbora Srbije na Kosovu je još jednom potvrdilo podelu između zapadnoevropskog bloka i Rusije. Šef poslaničke grupe Demokratske partije Kosova (DPK) Rame Buja kaže da treba ceniti protivljenje održavanju lokalnih izbora od strane SAD i Velika Britanije.
„Racionalna logika političkog delovanja na Savetu bezbednosti čini da, pošto je Kosovo proglasilo nezavisnost, lokalne izbore Srbije ne treba održati na Kosovu, jer lokalni izbori ugrožavaju integritet i suverenitet. Stav Rusije nas ne čudi jer je to isti stav kao i ranije“, kaže Buja.
Ibrahim Makolli, šef Poslaničke grupe Alijanse Novo Kosovo kaže da u Savetu bezbednosti UN još uvek postoji grupa koja ne želi da shvati novu realnost stvorenu na Kosovu posle 17. februara. To se, prema njemu, dokazuje ruskim stavom da na Kosovu treba održati lokalne izbore Srbije.
“Glasovi Rusije i nekih drugih o održavanju izbora bili su naravno očekivani. Međutim to što je dominiralo na ovoj sednici bilo je da se Srbiji stavi do znanja da bilo kakav pokušaj da održi izbore na Kosovu još više pogoršati situaciju kao što će se negativno izražavati na međunacionalne odnose“, rekao je Makolli.
Član Predsedništva Alijanse za budućnost Kosova, Arben Qirezi smatra da izbori ne bi možda uopšte bili tema da je Kosovo bilo priznato od strane većeg broja država:
"Brojčano povećanje priznanja nezavisnosti Kosovo bi praktično učinilo misiju UNMIK-a neupotrebljivom time i ovakve rasprave na Savetu bezbednosti UN-a o Kosovu. Rasprava koja je juče vođena je ista kao u vreme kada je Kosovo bilo protektorat, iako je Kosovo sada nezavisna država.“
Qirezi smatra da institucije Kosova treba da su aktivnije u lobiranju priznanja nezavisnosti Kosova.
Ostajanje na snazi Rezolucije 1244 Saveta bezbednosti UN-a, prema pravnim stručnjacima, na Kosovu ostavlja otvorena vrata Savetu bezbednosti UN da se sastaje i raspravlja o Kosovu, iako su takvi sastanci, prema njima, predodređeni za neuspeh.