Direktor kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju sa Hasškim tribunalom Dušan Ignjatović za naš program kaže da je u ovom trenutku teško davati bilo kakve prognoze u vezi sa eventualnim izručenjem haških begunaca, ali i iznosi uverenje da bi optuženi bili uhapšeni ukoliko bi ih službe bezbednosti locirale, bez obzira na politički trenutak u kome se nalazi Srbija:
"Mogu reći da je Srbija do sada od 46 zatraženih lica Haškom tribunalu predala 42 lica - to sve ukazuje da postoji jasna politička volja da se završi saradnja sa Haškim tribunalom. Siguran sam da bi, ukoliko bi službe bezbednosti u ovom trenutku uspele da otkriju bilo koga od četvorice preostalih haških begunaca, oni, bez ikakve sumnje, bili uhapšeni i shodno obavezama transferisani u Hag."
Političari u Srbiji doživljavaju hapšenje haških optuženika kao veliki politički rizik, posebno u vreme izborne kampanje, smatra predsednica Komiteta pravnika za ljudska prava Biljana Kovačević Vučo i dodaje da odgovornost za to ne snose građani Srbije:
"Mislim da niko neće da rizikuje hapšenje i zbog toga ne bih optuživala javno mnjenje i građane Srbije da je to njihova krivica. Kriva je ista ta politička elita koja je upravo i kreirala tu atmosferu, da hapšenje haških optuženika zapravo predstavlja neki politički trik koji se obično dešava posle izbora zato što ljudi u Srbiji nisu u stanju da to podnesu. Da se na vreme vodilo računa o tome i da je napravljena distanca u odnosu na Miloševićev period, period zločina, da se na vreme govorilo o tome da nema nikakvog patriotizma niti zaštite srpskih nacionalnih interesa u činjenici da štitimo ljude koji su ubice ne bismo ni došli u ovu situaciju."
U međuvremenu, evropski komesar za proširenje Oli Ren poručio je u intervjuu banjalučkom Glasu Srpske "da Srbija može da potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom, ali da će ratifikacija tog sporazuma zavisiti od saradnje s Haškim tribunalom. "
A, glavni tužilac Serž Bramerc poslaće svoj prvi izveštaj SB UN sredinom maja, a u njega će biti uključena i ocena saradnje sa Srbijom, ali postoje i nagoveštaji da bi Bramerca mogli konsultovati i čelnici EU u vezi sa eventualnom odlukom o potpisivanju Sporazuma sa Srbijom 28. aprila. Portparol Haškog tužilaštva Olga Kavran nije mogla ni da potvrdi ni da demantuje ove informacije:
"Zaista ne mogu da spekulišem unapred, ali najbitnije je da je odluka na EU. Ne mogu vam zaista ništa reći osim da će on napisati taj svoj izveštaj i da će taj izveštaj uključivati analizu svih elemenata te saradnje."
Ako je suditi po tonovima koji stižu od zvaničnika iz Brisela izručenje optuženika, a pre svih Ratka Mladića ostaje ključni uslov kako bi Srbija u dogledno vreme zaista i faktički, a ne samo formalno, napredovala ka EU. Dušan Ignjatović, dikrektor kancelarije Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, smatra da se eventualno hapšenje haških optuženika ne može dovoditi u vezu sa predizbornom kampanjom i navodi sledeći primer.
"To pokazuje i poslednja akcija u kojoj je lociran jedan od tih begunaca, gospodin Stojan Župljanin. Apsolutno sam ubeđen da ne postoje nikakve ideje da bilo ko stopira istrage, potrage i hapšenja begunaca, bez obzira što je politički trenutak ovakav kakav jeste. Ne verujem da bi neko sada, kada su već predati Milošević, Milutinović, Perišić, Pavković, Stanišić, pravio probleme oko hapšenja Župljanina ili Hadžića."
Biljana Kovačević Vučo, međutim, zaključuje da je bilo previše neuspešnih akcija hapšenja haških optuženika da bi se ovi pokušaji mogli uzimati kao dokaz spremnosti srpskih vlasti da sarađuje sa Haškim tribunalom:
"Sve te propale akcije su zaista postale cirkuske igre u Srbiji i one nemaju nikakve veze niti sa pravim rasčišćavanjem sa prošlošću niti sa stvaranjem novog evropskog sistema vrednosti."