Samo u prošloj godini 2.524 građana Srbije podnelo je zahtev za azil u Francuskoj. Godišnji izveštaj Francuskog biroa za zaštitu izbeglica i apatrida pokazuje da su oko 90 procenata tih zahteva podneli Albanci sa Kosova.
“Ostatak od oko 10 procenata su Albanci sa juga Srbije ili Romi iz različitih delova zemlje, pre svega iz Vojvodine," precizirano je u izveštaju Biroa, jedine nacionalne ustanove u Francuskoj koja odlučuje o dodeli azila.
Miodrag Shres-tha, izvršni direktor nevladine organizacije 484, kaže za RSE, da je još 2005. godine nekadašnja SCG bila prva zemlja po broju građana koji su zatražili azil:
"I do sada je bio zaista veliki broj tražioca azila iz Srbije, što je imalo uticaja na mnoge političke procese i to je direktno vezano i sa statusom bele šengenske liste – ne možete biti na beloj šengenskoj listi u trenutku kada imate toliko tražioca azila. Oduvek se sumnjalo i pretpostavljalo da je veliki broj tih tražioca azila sa Kosova i da su veliki broj njih Albanci. Ovo je prvi zvanični izveštaj u kojem se to eksplicitno navodi. Interesantno je videti kakva će praksa biti sada, šta će se dogoditi sa tim ljudima, da li će i dalje neke građane srpske nacionalnosti, pre svega Rome, vraćati u Srbiju ili će, što je pozicija civilnog sektora i UNHCR, još uvek imati zaštitu u zemljama zapadne Evrope, pošto za to imaju osnova. "
Najčešći razlozi koje Albanci sa Kosova navode u zahtevima za azil su "stare pretnje" kojima su izloženi - da su sarađivali sa bivšim jugoslovenskim snagama i srpskom policijom 1999. godine, odnosno da nisu stupili u Oslobodilačku vojsku Kosova tokom borbi.
Azil predstavlja zaštitu za lica koja su izložena progonu u svojim zemljama zbog rase, vere, nacije, političkog mišljenja ili pripadnosti posebnoj socijalnoj grupi.
Međutim, stručnjaci ističu da se institucija azila zloupotrebljava od strane ekonomske migracije, tačnije, od strane onih koji zbog boljeg života u nekoj od razvijenih zemalja podnose zahtev za azil, kaže za RSE, Dušan Aralica, iz službe za zaštitu izbeglica UNHCR-a:
"Za ljude koji se bave azilom nije toliko značajan broj podnetih zahteva u toku godine koliko je značajan broj pozitivno rešenih, odnosno broj azila koji je dodeljen tim licima na kraju godine. Ako uporedimo ta dva broja dolazimo do zaključka da se ni 2 odsto od podnetih zahteva ne rešava pozitivno. Dakle, radi se pre svega o zloupotrebi institucije azila od strane ekonomske migracije, a samo manji broj podnetih zahteva bi mogao da pruži neku relativno jasniju sliku o političkoj situaciji i situaciji vezanoj za ljudska prava u nekoj zemlji."
I pored toga što se azil teško dobija, to još uvek nedemotiviše građane Srbije da taj zahtev podnose. Razlog tome je, kako kaže Aralica, taj što od trenutka kada se zahtev podnese pa do konačne odluke vlasti zemlje u kojoj je zahtev predat prođe i po nekoliko godina, a za to vreme podnosioci zahteva imaju legalan boravak u toj zemlji. On ističe da je Srbija među tri najviše rangirane zemlje u svetu iz kojih dolazi azilanati:
"Za prošlu godinu je bilo 15.209 zahteva koje su podneli državljani ili građani Srbije i to su globalne statistike koje se odnose na sve zemlje. To stvara izvestan problem jer ne znamo, ako govorimo o etničkoj pripadnosti, o kom broju se radi - da li se radi o Albancima, Romima ili etničkim Srbima. Koliko je onih koji su podneli takav zahtev, a zapravo su sa teritorije Kosova, koliko njih su Srbi, a koliko Albanci i ostali. Ima nemali broj Srba sa Kosova koji su status izbeglice u inostranstvu, kao i nemali broj onih čiji se zahtevi još rešavaju."
Iako je taj broj jako visok on se, za sada, ne povećava, kaže Miodrag Shres-hta:
"Taj broj se ne smanjuje, ali se ni ne povećava, što je dobro. Očekujem da će se taj broj smanjiti."
Pogodne destinacije za tražioce azila, menjaju se iz godine u godinu. Nekada je to bila Nemačka, a danas je to neka druga zemlja. Dušan Aralica:
"Ove godine je to Norveška, a tradicionalno bi to bila Nemačka, Francuska, Belgija, Švedska i Britanija u nešto manjoj meri zbog različite procedure – to su uglavnom zemlje."
Aralica kaže da je pitanje azila čvrsto povezano sa stanjem ljudskih prava zemlje iz koje dolaze azilanti. Što je stanje ljudskih prava bolje to je i broj azilanata iz te zemlje manji, kaže on:
"Ono što nedostaje u svim prilozima koje sam do sada video o azilu jeste jedna jednostavna činjenica, a to je da se u Srbiji mora raditi na institucionalnom jačanju zaštite ljudskih prava. Dakle, obdusman, prezentacija pred parlamentom, stanje ljudskih prava, zaštita za svakog pojedinca – time će Srbija biti stavljena na listu sigurnih zemalja porekla."
Albanci sa Kosova često tvrde da su predmet skorijih pokušaja Albanske nacionalne armije da ih regrutuje ili kažu da su bili žtve fizičkih napada naoružanih i najčešće maskiranih lica samo zbog ličnih, profesionalnih ili trgovinskih veza sa srpskim susedima, navedeno je u izveštaju.
U izveštaju se još navodi i da je broj Roma iz Srbije koji su tražili azil u Francuskoj prošle godine mnogo manji nego u prošlosti i da najčešće navode da dolaze sa Kosova, iako to često ne može da se utvrdi zbog starosti dokumenata koje imaju. Oni kao razloge za traženje azila navode loše uslove života, neprestanu diskriminaciju i nasilno ponašanje čije su žrtve.