Istovremeno, otvara se pitanje u kom svojstvu će samitu prisustvovati delegacija Srbije imajući u vidu da je s jedne strane članica Partnerstva za mir, a da je sa druge strane Skupština usvojila deklaraciju o vojnoj neutralnosti, te da se pre svega od premijera Vojislava Koštunice od proglašenja nezavisnosti Kosova mogu čuti vrlo oštri stavovi o Severnoatlantskoj alijansi.
Srbija će na Samitu NATO-a u Bukureštu biti prisutna kao učesnik Translatlantskog foruma i članica programa Partnerstvo za mir, kaže za naš program pomoćnik ministra odbrane Dušan Spasojević. On istovremeno naglašava da učešće delegacije Srbije neće na ovdašnjoj političkoj sceni izazvati nesuglasice bez obzira na oštre tonove koji na račun NATO pakta dolaze iz redova DSS-a premijera Vojislava Koštunice, te da bitnog uticaja neće imati ni činjenica da je Skupština usvojila Deklaraciju o vojnoj neutralnosti Srbije:
“Bilo bi potpuno kontraproduktivno da Srbija seče zelenu granu na kojoj sedi. Ako jedna Rusija i jedan Putin mogu da učestvuju na Samitu, na vidim zašto bi Srbija bila “veći katolik od Pape”. Praktično će se na ovom samitu raspravljati i govoriti o svim najvažnijim svetskim pitanjima. Naravno, tema Kosova će biti prisutna na samom forumu, biće organizovan jedan poseban panel na kojem ćemo još jednom iskoristiti priliku i zastupati naše poznate stavove o protivljenju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i Metohije”.
S druge strane, ostaje činjenica da je premijer Srbije u više navrata optužio Severnoatlantski savez, govoreći da je jedini cilj proglašenja nezavisnosti Kosova stvaranje, kako se izrazio, NATO države. Ministar za trgovinu i visoki funkcioner DSS-a Predrag Bubalo ističe da će se Vlada odrediti prema učešću delegacija Ministarstva odbrane i ministarstva spoljnih poslova na samitu NATO-a i dodaje da se DSS zalaže za vojnu neutralnost Srbije.
“Naravno ta neutralnost ne podrazumeva da mi ne možemo da budemo posmatrači, da ne pratimo šta se dešava u određenim vojnim blokovima, ali je tu uvek mnogo važnije pitanje statusa i u kojoj formi će neko biti prisutan, a ne da li je uopšte prisutan””.
A da u stranci Vojislava Koštunice uprkos relativno pomirljivom stavu ministra Bubala ne vide Srbiju u budućnosti kao integralni deo transatlantskih organizacija možda najbolje ilustruju reči portparola Andreje Mladenovića:
“Demokratska stranka Srbije je u svom programu protiv toga. Ulazak u NATO pakt značio bi veliku grešku za našu državu i građani će 11. maja dati pravi odgovor na ovakve ideje i ovakva zalaganja”.
Istovremeno, predsednik Atlantskog Saveta u Srbiji Vladan Živulović kaže da Dekaracija o vojnoj neutralnosti nema veliku važnost jer u krajnjoj liniji zahteva referendum građana koji bi se izjasnili o pitanju članstva Srbije u NATO paktu. On dodaje da izjave u kojima se optužuje Severnoatlantski pakt imaju pre svega predizborni karakter i naglašava da je Srbija kao članica Partnerstva za mir u obavezi da prisustvuje Samitu NATO-a.
“Bitno je da se pojave naši predstavnici na Samitu i da nešto kažu ljudima iz NATO-a, a mislim da sigurno neće reći da izlazimo iz programa Partnerstvo za mir, već treba dalje nastaviti pregovore i razvijati programe koji, nažalost sada u ovom trenutku, stoje zamrznuti. Izjave pojedinih političara su politikantske. To je više u funkciji izbora nego što predstavlja ozbiljnu izjavu. Moramo da budemo načisto da nas NATO nije pozvao u članstvo, niti ćemo biti pozvani u dogledno vreme. Znači, koriste naši političari tu priču za svoje potrebe politikantske”.
Sa stavom da je reč o o izjavame pre svega namenjenim unutrašnjepolitičkoj upotrebi slaže se na posletku i pomoćnik ministra odbrane Dušan Spasojević.
“Mislim da je jako važno za Srbiju da u svakom trenuku svi odgovorni javni delatnici imaju interes države i građana Srbije a ne svojih partija”.