Početak nove epohe za Kosovo

Predsjednik i premijer Kosova Fatmir Sejdiu (s) i Hašim Tači (d) sastali su se generalnim sekretarom NATO-a Jap de Hop Skeferom u Prištini, nepun mesec nakon proglašenja nezavisnosti Kosova, 14. marta 2008.

Predsednik i premijer Kosova, Fatmir Sejdiu i Hašim Tači izjavili su da je pre devet godina najveća vojna alijansa NATO i međunarodna zajednica, napadima na vojne i policijske ciljeve u Srbiji, odbranila Kosovo.
“Ove godine ovaj značajan datum novije istorije Kosova dolazi sa ostvarenim snom mnogih generacija - nezavisnom i suverenom Republikom Kosovom”, izjavio je kosovski predsednik.

Premijer Kosova Hašim Thaqi rekao da je pravična borba naroda Kosova, koju je predvodila Oslobodilačka vojska Kosova (OVK), učinila da najsnažnija vojna alijansa na svetu stane u podršku “najviših zapadnoevropskih civilizacijskih vrednosti na Kosovu, slobodi miru i demokratiji“. Premijer Tači je istakao da su demokratski svet i NATO dali istorijski doprinos oslobođenju Kosova, čineći tako da „ 24 mart bude početak nove epoke za Kosovo“.

„Narod Kosova će za vek vekova biti zahvalan NATO-u i zemljama koje su podržale pravičnu borbu“.

Devet godina posle toga Kosovo je izgradilo svoju državu, koja je međunarodno priznata, posebno opredeljena za zaštitu prava manjina i za integraciju u EU i NATO-a, kazao je kosovski premijer.

„Država Kosovo će uvek biti faktor mira i stabilnosti u regionu“, rekao je premijer Tači.

Predsednik Demokratske partije (DS) za Kosovo Goran Bogdanović kaže da se iz sadašnje perspektive jasno vidi da je cilj bombardovanja ciljeva u Srbiji bilo stvaranje države Kosovo, iako ne poriče da neposredno pre bombardovanja na Kosovu bilo gaženja ljudskih prava Albanaca.

“Kampanja NATO snaga, napad na Srbiju je bio upravo u cilju stvaranja nezavisne države Kosovo i Metohija i to se, na žalost, pokazalo unilateralnim priznavanjem Kosova kao nezavisne države. Naravno velika je šteta što se to tada desilo i mislim da nisu postojali nikakvi razlozi da bi se uništili onoliki objekti, infrastruktura, izgubio toliki broj ljudskih života, bez obzira što je stanje na Kosovu i Metohiju bilo katastrofalno i gde smo imali kršenje ljudskih prava od strane tadašnje vlasti prema Albancima”.

On smatra da je tada u međunarodnoj zajendici trebao da prevlada, kako kaže, razum i da ne dođe do napada.

“Naravno, tada je u međunarodnoj zajednici morao da prevlada razum i da se pokuša da se iznađe neki model ili neki način da se sedne za pregovarački sto, da se razgovara, da bi se izbegli svi ti sukobi”.

Hydajet Hyseni, učesnik konferencije u Rambujeu, čiji je neuspeh doveo do bombardovanja NATO-a, kaže kako intervencija NATO-a nije dozvolila ponavljanje Srebrenice na Kosovu. To je, prema njemu, bilo neophodno pošto režim Miloševića nije razumeo jezik dijaloga.

“Još jednom je potvrđeno da je preventivna diplomacija najbolji način da bi se predupredile posledice, međutim kada se to ne učini u potrebno vreme onda je i vojna intervencija u funkciji predupređenja eskalacije nasilja ipak opravdana. Vojna intervencija NATO-a i demokratskog sveta na Kosovu je jedna od najuspešnijih i najhumanijih priča međunarodne intervencije u zonama sukoba”
, kaže Hyseni, ističući da će Kosovo uvek biti zahvalno za tu internenciju i da će opravdati podršku gradeći novu demokratsku stvarnost.
Hyseni ističe da su, i pored proglašavanja nezavisnosti, pred Kosovom veliki izazovi jer imajući u vidu zvaničnu politiku Beograda Kosovo pred opasnošću da se nađe u situaciji u kojoj je sada Bosna i da to međunarodna zajednica ne treba da dozvoli.