Razdvojiti politički od ekonomskog interesa

Srpski premijer Vojislav Koštunica, zamenik ruskog premijera Dmitry Medvedev i ruski ministar spoljnih poslova Sergei Lavrov u Beogradu, 25. februara 2008.

Nakon izjave Vojislava Koštunice da neće biti obnove odnosa sa zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova sve dok ne ponište tu odluku i očigledno sve tešnje i političke i ekonomske saradnje sa Moskvom, otvara se pitanje da li Srbija postaje isključivo ruska interesna sfera.
Dolazak najvećeg favorita za mesto budućeg predsednika Rusije Dmitrija Medvedeva samo je u javnosti dodatno dodatno pojačavao takav utisak.

Ne sporeći činjenicu da Srbija u ovom trenutku u Rusiji ima najjačeg političkog saveznika, imajući u vidu stav Moskve tokom čitavog procesa rešavanja kosovskog pitanja, ministar ekonomije Mlađan Dinkić kaže da kada je reč o odnosu sa Rusijom jasno treba razdvojiti politički od ekonomskog interesa:
"Nas je Rusija snažno podržala u borbi za očuvanje suvereniteta, ali su nam u isto vreme pre nedelju dana povećali cenu gasa za 30% - uskoro će gas u Srbiji poskupeti za 30%. Ako govorimo o tome da se u politici moramo držati zajedno, a oni se u ekonomiji drže tržišnih uslova trebali bi i mi da se u ekonomiji držimo tržišnih principa – ili idemo na tržišne principe ili idemo na prijateljstvo. Ako nam povećavaju cenu gasa i mi treba da tražimo tržišnu cenu za NIS."
Činjenica je takođe da na izuzetno bliskim odnosima sa Rusijom i zahlađenju odnosa sa zapadom u ovom trenutku insistira pre svega deo vladajuće koalicije koju predvodi premijer Vojislav Koštunica i njegova DSS. Međutim, visoki funkcioner ove stranke Dragan Šormaz za naš program kaže da je naivno razmišljati da je Srbija uopšte u poziciji da bira čija će interesna sfera ovog trenutka biti:
"Nažalost, očigledno je da zapad nema poverenja u Srbiju, ili nema dobre namere, pa se možda zbog toga čini da se Srbija okreće Rusiji. Zato, ovo što se dešava može svima biti čudno imajući u vidu poslednjih osam godina i svega što smo radili u Srbiji, ali te zapadne sile su pokazale da njima apsolutno nije bitno ko je na vlasti u Srbiji i kakvo je društvo, da li je demokratsko ili nije. Očigledno je da se rukovode nekim drugim interesima od kojih Srbija ima samo štetu."
Simeon Pobulić iz Foruma za međunarodne odnose i dugogodišnji diplomata kaže da Srbija ne može u geostrateškom položaju biti isključivo ruska sfera jednostavno zbog geografske udaljenosti dve zemlje:
"Da će Rusi imati više uticaja na nas nego Amerikanci, to stoji. To će uglavnom biti ekonomskim polugama i pomoću u UN. Međutim, nikada se ne sme zaboraviti da Rusi teže da budu globalna sila, a globalne sile imaju velike računice. Ne verujem da u njihovoj računici Kosovo stoji veoma visoko, ono je možda u ovom trenutku vrlo aktuelno, ali ne stoji visoko."
Pobulić dodaje da Rusija po pitanju nezavisnosti Kosova ne može gotovo ništa da učini izuzev da spreči da Priština dobije stolicu u Ujedinjenim nacijama, te da dolazak vicepremiejra Dmitrija Medvedeva osim primarno ekonomskog interesa praktično ima za cilj samo demonstraciju uloge Rusije kao velikog svetskog igrača. On naglašava da Koštuničine izjave, da Srbija neće obnavljati odnose sa onim zemljama koje su priznale nezavisnost Kosova ukoliko taj akt ne ponište, imaju samo unutrašnjepolitički motiv:
"Koštunica hoće da učvrsti svoju poziciju, koja se ipak svodi na borbu za vlast, i ovo što on govori služi mu samo da bi napumpao svoj rejting u našem javnom mnjenju. Apsurdno je da neko ko ima najviše 8% glasova vlada zemljom – to je neodrživo."
Funkcioner DSS-a Dragan Šormaz, s druge strane, ističe da se Koštuničina izjava odnosila samo na politički aspekt saradnje, iznoseći istovremeno uverenje da snižavanje diplomatskih odnosa sa najjačim zapadnim zemljama neće uticati na ekonomski aspekt i povlačenje investitora iz Srbije:
"U sred ovih događaja oko KiM firma iz Austrije, članica EU, kupila Bor. Ubeđen sam da neće stati investicije."
Slika koju pokušavaju da prikažu neki ovdašnji političari nije u skladu sa realnošću, posebno ako se pogleda kompletna slika ekonomskih odnosa, naglašava ekonomski ekspert Milan Kovačević i dodaje da je oslanjanje samo na Rusiju neizvodljivo:
"Oko polovine naših odnosa su sa EU i to je neminovno. Drugo, imamo veoma značajne ekonomske odnose sa zemljama u našem okruženju, BiH, Makedonija i druge, i to se ne može supstituirati ekonomskim odnosima sa Rusijom jer je Rusija u većem delu na azijskom kontinentu."
Kao primer potrebe zaštite sopstvenih interesa Mlađan Dinkić na posletku navodi da ni nakon četiri godine od potpisivanja sporazuma o plaćanju klirinškog duga Rusije, Srbija još uvek ništa nije naplatila:
"Moramo voditi računa samo o svojim građanima kao što i oni vode računa samo o sebi. Ovo nisu kritike na račun Rusije, ovo su kritike na račun nekih naših predstavnika koji bi trebali više da poštuju naše građane. Postoji ona pesma 'Ni na istok, ni na zapad', moramo biti okrenuti svima, da sarađujemo sa svima ako naši građani od toga imaju koristi."