Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da njegova zemlja obustavlja proces sertifikacije kontroverznog gasovoda Severni tok 2 iz Rusije kao reakcija na akcije Moskve u Ukrajini, prenosi redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Šolc je rekao novinarima 22. februara da je zatražio da se obustavi proces revizije od strane nemačkog regulatora za cevovod vredan 11 milijardi dolara kojim treba da se isporučuje gas u Nemačku iz Rusije preko Baltičkog mora.
„To zvuči tehnički, ali to je neophodan administrativni korak tako da bez ove sertifikacije Severni tok 2 ne može da počne rad“, rekao je nemački kancelar.
Nije bilo odmah jasno koliko bi ovo odložilo početak rada gasovoda ili kada bi se proces sertifikacije mogao nastaviti. Gasovod je završen, ali nije počeo da radi jer čeka konačnu sertifikaciju.
Gasovodu su se dugo protivile Sjedinjene Države i neke evropske zemlje koje smatraju da bi to povećalo oslanjanje starog kontinenta na ruske isporuke energenata.
Vašington je takođe saopštio da će naneti ekonomsku štetu Ukrajini, omogućavajući Moskvi da preusmeri izvoz gasa preko Ukrajine, lišavajući je milijardi dolara godišnje zarade od tranzitnih taksi.
Šolc je rekao da je njegova vlada odlučila da "ponovo proceni" sertifikaciju gasovoda u svetlu najnovijih dešavanja.
„To će svakako potrajati, ako mogu tako da kažem“, rekao je on.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je da ako Rusija izvrši invaziju na Ukrajinu, „onda više neće biti Severnog toka 2. Obećavam vam, okončaćemo ga”.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je zahtevao u utorak, 22. februara da se gasovod zatvori s obzirom na potez Rusije da prizna dva separatistička regiona u njegovoj zemlji kao nezavisne države i da pošalje trupe na tu teritoriju.
Zelenski je rekao da Rusija mora biti kažnjena za svoje postupke „trenutnim sankcijama“ koje uključuju „potpuno zaustavljanje Severnog toka 2“.
Severni tok 2 projektovan je da udvostruči količinu gasa koji teče iz Rusije direktno u Nemačku, zaobilazeći tradicionalnu tranzitnu državu Ukrajinu, na dnu Baltičkog mora. Gradnja je završena pre nekoliko sedmica, ali gasovod još nije u funkciji
Projekat je kontroverzan jer će, kako tvrdi SAD, pojačati zavisnost Evrope o ruskom gasu. Projekat se suočio i sa otporom unutar Evropske unije i Ukrajine, kojoj su tranzitne naknade važan izvor prihoda.
Ukrajina koči projekat i zbog napetosti na granici s Rusijom, tvrdeći da Moskva priprema invaziju. Rusija demantuje tvrdnje Kijeva kojima se pridružio i Zapad, zaprijetivši Moskvi sankcijama.
