Ruski predsednik Vladimir Putin i beloruski lider Aleksandar Lukašenko u ponedeljak, 22. februara, proveli su šest sati zajedno u ruskom crnomorskom gradu Soči, razgovarajući o zastalim integracionim naporima, piše redakcija Radija Slobodna Evropa na engleskom jeziku.
Dvojica lidera sastala su se pošto su se obojica u svojim zemljama suočila s masovnim protestima, ali i sa sve većim pritiskom Zapada zbog policijskih akcija protiv opozicionih lidera i mirnih demonstranata.
Razgovori su počeli u 15 časova po lokalnom vremenu, posle čega su otišli na skijanje, a onda nastavili razgovore tokom svečane radne večere.
Pres služba Kremlja saopštila je da je dnevni red razgovora fokusiran na razvoj rusko-beloruskih odnosa u smislu "strateškog partnerstva i saveza", ekonomskih veza, energetike i integracije u okviru zajedničke države.
Tokom dela sastanka koji je bio otvoren za novinare, Putin i Lukašenko su razgovarali i o isporuci zaliha ruskih vakcina protiv korona virusa u Belorusiju.
Na početku sastanka Putin je izrazio zadovoljstvo zbog potvrde "nivo interakcije, strateškog partnerstva i savezničkih odnosa" Rusije i Belorusije.
Ruski mediji preneli su da je Lukašenko na sastanku rekao da je "ostalo možda šest, sedam (integracionih) mapa puta od 33" koje je još treba izraditi u okviru šireg "akcionog plana" o zajedničkoj saradnji.
"Svi ostali su spremni za potpisivanje", rekao je beloruski lider.
Sastanak dvojice lidera je održan dok se Evropska unija (EU) sprema za nove sankcije protiv Rusije, a verovatno i Belorusije, pojačavajući pritisak zbog mnoštvo pitanja koja su zbližila dva suseda poslednjih meseci.
EU je progresivno uvela sankcije Belorusiji kao odgovor na nasilnu represiju nad mirnim demonstrantima, opozicijom i medijima od izbora u avgustu koje Brisle smatra neregularnim, a koji su produžili 26-godišnju autoritarnu vladavinu Lukašenka.
Poslednjih godina Rusija je vršila pritisak na Belorusiju da preduzme korake ka integraciji kako bi zacementirala dvadesetogodišnji sporazum o zajedničkoj državi države, ali je nailazila na Lukašenkovo odbijanje koji je sebe predstavljao kao otpor pritisku Kremlja.
Situacija je međutim počela da se menja pošto je Rusija podržala Lukašenka posle predsedničkih izbora u avgustu.
"Minsk savršeno razume koliko je sada važno biti na pravoj strani Kremlja", napisao je politički analitičar Artjom Šraibman u analizi za Moskovski centar Karnegi, dodajući da je "Lukašenko mnogo puta pokušao da pokaže da su on i Putin u istom čamcu naspram Zapada i da su nedavni protesti u Rusiji nastavak protesta u Belorusiji".
Putin je u Soči stigao posle pretnje novih sankcija iz EU i SAD zbog pritvaranja opozicionog političara Alekseja Navaljnog i dokaza da je borac protiv korupcije otrovana nervnim agensom nalik novičoku. Navaljni za svoje trovanje krivi Putina i agente Federalne službe bezbednosti (FSB).
Lukašenkova zahvalnost
Beloruski lider zahvalio je Putinu na ekonomskoj podršci koju je njegova zemlja dobila od Rusije kada se prošle godine suočio s masovnim protestima, preneo je Rojters (Reuters).
Rusija je Belorusiji dala zajam od 1,5 milijardi dolara prošlog septembra u znak podrške Lukašenku dok su demonstranti izlazili na ulice širom Belorusije posle izbora 9. avgusta za koje protivnici kažu da su namešteni.
Lukašenko negira izbornu prevaru i držao se vlasti uz podršku Kremlja, koji je tada naveo da će sredstva biti namenjena za refinansiranje prethodnih zajmova.
"Veoma sam zahvalan na ekonomskoj podršci koju pružate Belorusiji", rekao je Lukašenko Putinu u Sočiju. "Moram da vas obavestim da to nije bilo uzalud. Novac nije proćerdan".
Ruski list Komersant citirao je izvore iz vlade u Moskvi koji su rekli da je Lukašenko tražio od Putina još jedan zajam od tri milijarde dolara, ali je beloruski lider negirao da traži dodatni novac.
Bliske veze i vakcine
U kratkim izjavama na početku razgovora u Sočiju, dvojica lidera su istakli bliske ekonomske i kulturne veze dve zemlje, preneo je Asošiejtid pres (The Associated Press).
Pored zahvalnosti Moskvi na ekonomskoj podršci, Lukašenko je pohvalio rusku vakcinu za COVID-19 Spunjtik V, čija je prva serija stigla u Belorusiju u decembru pošto je bivša sovjetska republika postala druga zemlja posle Rusije koja je odobrila tu vakcinu.
Lukašenko je rekao da će u martu početi proizvodnja te vakcine u Belorusiji i dodao da će zemlja do jeseni razviti sopstvenu vakcinu protiv korona virusa.
Rusija i Belorusija imaju sporazum o uniji koji predviđa bliske političke, ekonomske i vojne veze, ali su dve zemlje često ulazile u sporove, ukazuje AP i dodaje da se, uprkos ranijim trvenjama, Kremlj užasavao mogućnosti da protesti primoraju beloruskog lidera da podnese ostavku, strahujući da bi to ohrabrilo Putinove kritičare u zemlji.
Facebook Forum