Zukorlić bacio rukavicu Beogradu, vlast ćuti

Aktivisti za ljudska prava u Sandžaku kažu da se može govoriti o kršenju manjinskih prava ali da je to daleko od Zukorlićeve formulacije da je diskriminacija u Sandžaku prisutna u svim sferama života u formi državnog terora i takvu deklaraciju vide kao još jedan potez za dnevno politčku upotrebu, a analitičari u Beogradu upozoravaju da vlast ignorisanjem problema u Sandžaku ne šalje dobru političku poruku.

Muftija sandžački Muamer Zukorlić još jednom je bacio rukavicu Beogradu dok vlasti i dalje ne odstupaju od ignorisanja i guranja pod tepih problema u Sandžaku.

U nadležnim ministarstvima nisu bili spremni da odgovore na poslednje prozivke iz ovog regiona a zamenik premijera i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić na pitanje RSE o sandžačkoj deklaraciji kaže da je internacionalizacija pitanja Sandžaka zgodna tema za političke nastupe.

“Za nas je bitno da vidimo na terenu da li se poštuje ravnopravnost svih građana, a sve ostalo je deo nastupa očigledno usmerenih ka dobijanju naklonosti građana koji žive u toj oblasti. Kao što se kod nas Srba mnogi bore da pokažu kako su najveći, najbolji Srbi, tako i kod Bošnjaka verovatno postoji ta tendencija da se u tom smislu dokazuje ko ima ekstremnije stavove u odnosu na državu Srbiju. Mislim da je to pogrešna politika, lako je biti najekstremniji teško je tražiti kompromise”, poručuje Dačić u prvoj reakciji iz Beograda na sandžačku deklaraciju usvojenu u nedelju.

U toj deklaraciji o diskriminaciji u Sandžaku, koju su usvojile organizacije i institucije predvođene Islamskom zajednicom u Srbiji muftije Muamera Zukorlića i Bošnjačkim nacionalnim većem, koje država ne priznaje, ocenjuje se da je “režimska agresija na Islamsku zajednicu (u Srbiji) organizovana sa ciljem urušavanja osnovnog stožera opstanka Bošnjaka u Sandžaku" ali i da je "ukoliko režim u Beogradu hitno ne promeni ponašanje prema Bošnjacima, nužno pripremiti građane na opštu građansku neposlušnost i masovne proteste".

Samir Tandir, predsednik Izvršnog odbora Bošnjačkog nacionalnog veća kaže da je deklaracija bila neophodna jer se zvanični režim u Beogradu oglušava o sve pozive legitimnih predstavnika Bošnjaka da se kroz dijalog reše otvorena pitanja u Sandžaku.

„Posebno treba istaći pet otvorenih pitanja, to su brutalna agresija na islamsku zajednicu, nepriznavanje izborne volje koju su Bošnjaci iskazali na izborima za nacionalni savet, pokušaj opstrukcije akreditiacije internacionalnog univerziteta, izbacivanje veroučitelja islamske veronauke iz osnovnih i srednjih škola i otimanje vakufske imovine. Sa najbrutalnijim vidovima diskriminacije Bošnjaci se suočavaju u svim segmentima života kada je u pitanju zapošljavanje, obraćanje nekim drugim državnim institucijama, kada je u pitanju ekonomija, privreda, polje kulture“, objašnjava Tandir.

Netrpeljivost na relaciji između Islamske zajednice u Srbiji i Vlade u Beogradu eskalirala je kada je država načinila niz, po mnogim analitičarima, pogrešnih poteza u toku izbora za nacionalne savete menjajući izborna pravila tokom samog izbornog procesa.

Dok Beograd ne pokazuje da ima bilo kakvu strategiju za rešavanje problema u Sandžaku muftija Zukorlić sve otvorenije u poslednje vreme kao verski vođa, ojačan glasovima dobijenim za izborima za Nacionalni savet Bošnjaka, šalje političke poruke i neretko koristi zapaljivu retoriku. Kad zagovora autonomiju Sandžaka na mitinzima poručuje, kako su prenosili mediji, ”Bošnjaci više neće tražiti autonomiju, već će je sami uzeti”, zatim predsedniku Srbije ’’Igranje sa Sandžakom je igranje sa Srbijom, a to nije pametno’’ ili da “u državi svima mora biti lepo ili će biti vatre pa neće goreti samo naša kuća”.

Problem kuva ispod površine

Aida Ćorović iz novopazarske organizacije Urban In kaže da je, iako ima kršenja ljudskih i manjinskih prava u ovom regionu, to daleko od diskriminacije na svim nivoima i da je i poslednji potez muftije Zukorlića za dnevno političku upotrebu.

“Kada zapravo detaljno čitate gde se on žali to su sve stvari gde je on lično povređen, gde je njemu uskraćeno pravo da teroriše ostatak Sandžaka. Sigurno je da Srbiji predstoji još puno godina i dosta puta da pređe da bi se moglo reći da su manjinska prava, ali ne govorim samo u odnosu na Bošnjake, pa da onda kažemo da smo svi zadovoljni, ali mislim da je to obostrana priča i da će morati da se malo više radi na podizanju svesti većinskog naroda. Nažalost, siromaštvo u kome se mi nalazimo je pogodno tle za raspirivanje međunacionalne mržnje, nama ne trebaju ponovo 90-te, mi svi dobro znamo kako su se one završile”, kaže Ćorović.

Novi Pazar, najveći grad u Sandžaku, nekada trgovački centar, švercerski raj iz 1990- tih godina, danas je poznat po niskom životnom standardu, siromaštvu i nezaposlenosti. Najpre podeljeni između dve islamske zajednice, jedne lojalne Beogradu i Zukorlićeve koja je institucionalno povezana sa Islamskom zajednicom u BiH, onda na dve političke opcije između Sulejmana Ugljanina i Rasima Ljajića, danas Bošnjaci iz ovog regiona okupljeni oko muftije Zukorlića štošta zameraju Beogradu koji u izbegavanju da pokuša da pronađe rešenje za narasle političke strasti problem gura pod tepih.

To otvara prostor, kaže politički analitičar Dejan Vuk Stanković, da nešto što je mali problem vremenom postaje sve veći.

„To je u ovoj fazi još uvek nešto što se koliko toliko može staviti pod kontrolu i relativno mirno rešiti uz korekciju stanovišta i jedne i druge strane ali ukoliko ta praksa ignorisanja problema ostane vodeći princip bojim se da taj problem može neočekivano da eskalira a u širem nekom kontekstu države koja ima već puno problema i sa regionom i sa međunarodnom zajednicom to ne može nikako da bude dobra politčka poruka“, kaže Stanković.

No, s obzirom da Srbija polako ulazi u izbornu godinu biće jako malo prostora, ocenjuje Stanković, za uspostavljanje normalnih kanala komunikacije i pravljenje kompromisa.

„Pretpostavljam da će inercija opstati a da će se problem kuvati ispod površine i pitanje je šta će sa svime time biti“, zaključuje Stanković.