Glavni muftija Islamske zajednice Srbije, sa sedištem u Sandžaku, Muamer Zukorlić izjavio je da se vlast odnosi prema Sandžaku isto kao što se Milošević nekada odnosio prema Kosovu.
U intervjuu za “Večernje novosti“ on precizira da vlast tretira Bošnjake baš kao što je ona Miloševićeva tretirala Albance.
Nekada Kosovo, danas Sandžak. Nekada Albanci, danas Bošnjaci. Nekada Milošević, danas Tadić. Po Zukorlićevom mišljenju razlike nema. Promenile su se vlasti i okolnosti ali odnos prema manjinskom narodu nije. Zukorlić to ovako objašnjava:
„Vlasti u Srbiji se odnose prema Sandžaku isto kao Milošević prema Kosovu. Samo ima manje pendreka i batinanja, ali su prava Bošnjaka ugrožena kao što su bila prava Albanaca. Tražite informacije o strukturi zaposlenih u poreskoj upravi, policiji, zdravstvu u poslednjih godinu dana u Novom Pazaru. Kada ne mogu više da nađu Srbina u Pazaru za neko radno mesto, onda ga dovlače iz Raške.“
Duboko podeljeni i posvađani bošnjački političari iz Sandžaka u ovom slučaju se slažu da je muftija Zukorlić ipak malo preterao.
Uz to, podseća se da je srpska vlast do sada svojim intervencijama u političke a posebno u verske strukture uticala da podele u Sandžaku toliko narastu, da smirivanje prilika među samim Bošnjacima možda postaje i bitnije od rasprava o odnosu države prema njima.
Ne postoje paralele
Narodni poslanik iz Bošnjačke demokratske stranke Sandžaka Esad Džudžević:
„Mi smo generalno zadovoljni početkom ostvarivanja pre svega manjinskih prava Bošnjaka u Sandžaku.“
Novi PazarPotpredsednik Sandžačke demokratske partije Mujo Muković:
„Ne stoje paralele sa bilo kim. Ni sa Albancima na Kosovu za vreme Miloševića, ni sa Srbima u Kninu za vreme ne znam koga.“
Prvi političar koga ste čuli je u savezu sa partijom ministra u Vladi Sulejmana Ugljanina, dok je drugi u stranci drugog ministra Rasima Ljajića. Ugljanin i Ljajić u su žestokom sukobu čija su posledica i do sada dve stradale osobe.
Atmosferu u Novom Pazaru opisuju Novopazarci sa kojima je razgovarao Enes Halilović:
„Mnogo bi biti bolje.“
„Stvaraju se velike podele.“
„Nije baš nešto posebno pozitivno.“
Za muftiju Zukorlića važi da je bliži Ljajiću, odnosno partiji u kojoj je i Mujo Muković koji prihvata ocene da u upravnim organima vlasti nije angažovan adekvatan broj pripadnika manjinskog bošnjačkog naroda, ali i dodaje:
„Bošnjaci u Srbiji treba da ostvaruju i da se bore za svoja prava. Ali ne treba dolivati ulje na vatru i tražiti probleme tamo gde ih nema.“
Trka sa manjinama u Vojvodini
Zukorlić je Ugljanina u istom intervjuu označio kao „najveći problem Sandžaka“. Ugljaninovi sledbenici bi verovatno slično ocenili Zukorlića.
Esad Džudžević odbacuje njegove tvrdnje o odnosu vlasti prema Bošnjacima uz ocenu da je u poslednjih devet godina učinjen bitan napredak na polju prava manjina:
„Pravimo jednu trku. Praktično jednu zdravu takmičarsku trku sa onim što uživaju manjine u Vojvodini.“
Ma koliko bilo pozitivno to što su dva Bošnjaka ministri u Vladi Srbije, ipak je očigledna njihova neravnomerna zastupljenost u državnim institucijama. U razgovoru za naš program to je ocenila novinarka lista „Danas“ i dobar poznavalac prilika u Sandžaku Safeta Biševac:
„Apsurdno je recimo da u Tutinu u kome živi skoro 98 odsto Bošnjaka, njih ima u policiji tek oko 50 procenata. A u Novom Pazaru na primer Bošnjaka ima više od 80 odsto. Odnos u policiji je 70 prema 30 odsto u korist Srba.“
Kada je o spornoj Zukorlićevoj oceni reč Biševac, zaključuje:
„Uvek sam bila protiv poređenja Sandžaka i Kosova. To su potpuno drugačije situacije, drugačije priče. U Sandžaku među bošnjačkim političkim strankama i među Bošnjacima nema nikakvog separatizma, nikakvih ideja takve vrste.“
Prst u oko
Vojislav Koštunica dok je bio premijerOno u šta nema sumnje jeste da je vlast, to jest prethodna Koštuničina Vlada, odigrala ključnu ulogu u sandžačkim konfliktima. Učinila je to registracijom Islamske zajednice na čelu sa Ademom Zilkićem i centrom u Beogradu.
Formiranjem paralelne zajednice gurnula je prst u oko Zukorliću jasno pokušavajući da podeli pastvu kojoj se obraća. To je proizvelo čitav niz incidenata od kojih se pamti onaj kada su se Zukorlićevi sledbenici sukobili sa policijom koja ih je u Tutinu sprečila da postave kamen temeljac za novu džamiju:
„Alahu ekber! Alahu ekber!....“, čulo se u martu 2008. godine, a i u oktobru iste godine u Novom Pazaru kada je došao Adem Ziklić, koga su Zukorlićeve pristalice dočekale povicima: "Uaaa!!!".
Zilkić je po nekima provocirao kada je nedavno u Sandžaku ugostio sarajevskog reisa-ul-Ulemu Mustafu Cerića, sa kojim je kasnije otputovao i na Kosovo:
„Mi vam donosimo lepe pozdrave iz šeher Sarajeva...!“
Zukorlić je pratio Cerića po Kosovu zbog čega se našao i na udaru kritika da je time priznao nezavisnost države koju Srbija ne priznaje, što on odbacuje konstatacijom da nije nadležan za takvu vrstu posla. Zukorlić je izložen i kritikama da je duboko zagazio u politiku, a nakon što je nedavno formiran i Politički savet Mešihata islamske zajednice mnogi su poverovali da je namerio i stranku da formira.
Safeta Biševac podseća da se sandžački spor ne može rešiti nepolitičkim metodama pošto je udar na Zukorlićevu zajednicu izvršen iz Ministarstva vera i od strane Ugljanina:
„Ako vas političari napadnu iz nekih političkih razloga vi onda morate da se branite isto na politički način.“
Kombinacija religije sa lokalnom i državnom politikom neprekidno proširuje konflikt unutar bošnjačke manjine u Sandžaku i samim tim je udaljava od suštinske rasprave o položaju Bošnjaka u Srbiji.
U intervjuu za “Večernje novosti“ on precizira da vlast tretira Bošnjake baš kao što je ona Miloševićeva tretirala Albance.
Nekada Kosovo, danas Sandžak. Nekada Albanci, danas Bošnjaci. Nekada Milošević, danas Tadić. Po Zukorlićevom mišljenju razlike nema. Promenile su se vlasti i okolnosti ali odnos prema manjinskom narodu nije. Zukorlić to ovako objašnjava:
„Vlasti u Srbiji se odnose prema Sandžaku isto kao Milošević prema Kosovu. Samo ima manje pendreka i batinanja, ali su prava Bošnjaka ugrožena kao što su bila prava Albanaca. Tražite informacije o strukturi zaposlenih u poreskoj upravi, policiji, zdravstvu u poslednjih godinu dana u Novom Pazaru. Kada ne mogu više da nađu Srbina u Pazaru za neko radno mesto, onda ga dovlače iz Raške.“
Duboko podeljeni i posvađani bošnjački političari iz Sandžaka u ovom slučaju se slažu da je muftija Zukorlić ipak malo preterao.
Uz to, podseća se da je srpska vlast do sada svojim intervencijama u političke a posebno u verske strukture uticala da podele u Sandžaku toliko narastu, da smirivanje prilika među samim Bošnjacima možda postaje i bitnije od rasprava o odnosu države prema njima.
Ne postoje paralele
Narodni poslanik iz Bošnjačke demokratske stranke Sandžaka Esad Džudžević:
„Mi smo generalno zadovoljni početkom ostvarivanja pre svega manjinskih prava Bošnjaka u Sandžaku.“
„Ne stoje paralele sa bilo kim. Ni sa Albancima na Kosovu za vreme Miloševića, ni sa Srbima u Kninu za vreme ne znam koga.“
Prvi političar koga ste čuli je u savezu sa partijom ministra u Vladi Sulejmana Ugljanina, dok je drugi u stranci drugog ministra Rasima Ljajića. Ugljanin i Ljajić u su žestokom sukobu čija su posledica i do sada dve stradale osobe.
Atmosferu u Novom Pazaru opisuju Novopazarci sa kojima je razgovarao Enes Halilović:
„Mnogo bi biti bolje.“
„Stvaraju se velike podele.“
„Nije baš nešto posebno pozitivno.“
Za muftiju Zukorlića važi da je bliži Ljajiću, odnosno partiji u kojoj je i Mujo Muković koji prihvata ocene da u upravnim organima vlasti nije angažovan adekvatan broj pripadnika manjinskog bošnjačkog naroda, ali i dodaje:
„Bošnjaci u Srbiji treba da ostvaruju i da se bore za svoja prava. Ali ne treba dolivati ulje na vatru i tražiti probleme tamo gde ih nema.“
Trka sa manjinama u Vojvodini
Zukorlić je Ugljanina u istom intervjuu označio kao „najveći problem Sandžaka“. Ugljaninovi sledbenici bi verovatno slično ocenili Zukorlića.
Esad Džudžević odbacuje njegove tvrdnje o odnosu vlasti prema Bošnjacima uz ocenu da je u poslednjih devet godina učinjen bitan napredak na polju prava manjina:
„Pravimo jednu trku. Praktično jednu zdravu takmičarsku trku sa onim što uživaju manjine u Vojvodini.“
Ma koliko bilo pozitivno to što su dva Bošnjaka ministri u Vladi Srbije, ipak je očigledna njihova neravnomerna zastupljenost u državnim institucijama. U razgovoru za naš program to je ocenila novinarka lista „Danas“ i dobar poznavalac prilika u Sandžaku Safeta Biševac:
„Apsurdno je recimo da u Tutinu u kome živi skoro 98 odsto Bošnjaka, njih ima u policiji tek oko 50 procenata. A u Novom Pazaru na primer Bošnjaka ima više od 80 odsto. Odnos u policiji je 70 prema 30 odsto u korist Srba.“
Kada je o spornoj Zukorlićevoj oceni reč Biševac, zaključuje:
„Uvek sam bila protiv poređenja Sandžaka i Kosova. To su potpuno drugačije situacije, drugačije priče. U Sandžaku među bošnjačkim političkim strankama i među Bošnjacima nema nikakvog separatizma, nikakvih ideja takve vrste.“
Prst u oko
Formiranjem paralelne zajednice gurnula je prst u oko Zukorliću jasno pokušavajući da podeli pastvu kojoj se obraća. To je proizvelo čitav niz incidenata od kojih se pamti onaj kada su se Zukorlićevi sledbenici sukobili sa policijom koja ih je u Tutinu sprečila da postave kamen temeljac za novu džamiju:
„Alahu ekber! Alahu ekber!....“, čulo se u martu 2008. godine, a i u oktobru iste godine u Novom Pazaru kada je došao Adem Ziklić, koga su Zukorlićeve pristalice dočekale povicima: "Uaaa!!!".
Zilkić je po nekima provocirao kada je nedavno u Sandžaku ugostio sarajevskog reisa-ul-Ulemu Mustafu Cerića, sa kojim je kasnije otputovao i na Kosovo:
„Mi vam donosimo lepe pozdrave iz šeher Sarajeva...!“
Zukorlić je pratio Cerića po Kosovu zbog čega se našao i na udaru kritika da je time priznao nezavisnost države koju Srbija ne priznaje, što on odbacuje konstatacijom da nije nadležan za takvu vrstu posla. Zukorlić je izložen i kritikama da je duboko zagazio u politiku, a nakon što je nedavno formiran i Politički savet Mešihata islamske zajednice mnogi su poverovali da je namerio i stranku da formira.
Safeta Biševac podseća da se sandžački spor ne može rešiti nepolitičkim metodama pošto je udar na Zukorlićevu zajednicu izvršen iz Ministarstva vera i od strane Ugljanina:
„Ako vas političari napadnu iz nekih političkih razloga vi onda morate da se branite isto na politički način.“
Kombinacija religije sa lokalnom i državnom politikom neprekidno proširuje konflikt unutar bošnjačke manjine u Sandžaku i samim tim je udaljava od suštinske rasprave o položaju Bošnjaka u Srbiji.