Šta se sprema Srbima na Kosovu?

Predstavnici Srba na Kosovu traže ustavne izmene kako bi Zajednica opština sa srpskom većinom (ZSO) bila formirana u skladu sa dogovorima iz Brisela.

Stručnjaci kažu da je u tom slučaju glavno pitanje kakav će biti status srpske zajednice u ustavnom poretku Kosova. Ukoliko oni postanu ustavna kategorija, to bi im u budućnosti omogućilo i pravo na samoopredeljenje ili autonomiju.

U međuvremenu, predsednik Kosova Hašim Tači najavio je da bi se konačnim sporazumom Kosova i Srbije unapredila pozicija srpske zajednice.

Tači je i u Sofiji tokom samita EU – Zapadni Balkan i po povratku iz Sofije kazao da se od konačnog sporazuma Kosova i Srbije može očekivati afirmativnija pozicija za srpsku zajednicu na Kosovu.

"Pronaći će se modaliteti međususedske saradnje na osnovu evropskih standarda radi što afirmativnije pozicije srpske zajednice na Kosovu. Oni su građani Kosova, državljani Kosova, i svako afirmativnije poštovanje prema njima pomaže i ojačava državu Kosovo i podršku međunarodne zajednice našoj državi", kazao je Tači u Sofiji 16. maja, nakon sastanka sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i visokom predstavnicom Evropske unije (EU) Federikom Mogerini.

Dva dana kasnije, Tači je u Prištini ponovio da je Kosovo spremno za pregovore i fleksibilnost, kao i za razgovore o boljem položaju građana Kosova srpske nacionalnosti. Međutim, on je naglasio da će se konačnim sporazumom očuvati suverenitet i teritorijalni integritet.

Iz Predsedništva Kosova za sada ne komentarišu šta se konkretno može očekivati kada je u pitanju budući položaj srpske zajednice.

Poslanik Srpske liste Igor Simić smatra da pre konačnog sporazuma treba da se formira ZSO kako je dogovoreno u Briselu. Da bi se to desilo, dodaje Simić, potrebno je izmeniti ne samo Ustav Kosova već i sve ostale pravne akte kako bi se omogućilo prilagođavanje pravnog okvira Kosova sa Briselskim sporazumom, što je "deo implementacionog plana za formiranje Zajednice".

"To je jedini način da se ZSO formira onako kako je dogovoreno u Briselu. Sve ostalo znači ponovno prolongiranje i probleme u formiranju", navodi Simić u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).

S druge strane, Upravljački tim za izradu statuta za ZSO nastavlja sa radom kako bi statut bio gotov do avgusta.

Zajednica bi trebalo da okupi deset opština gde živi većinsko srpsko stanovništvo, južno i severno od Ibra. Briselski sporazum takođe predviđa da će ZSO nadgledati oblasti kao što su ekonomski razvoj, obrazovanje, zdravstvo, te urbano i ruralno planiranje u tim opštinama. Zajednica bi trebalo da ima predsednika, potpredsednika i Skupštinu.

Iz Vlade Kosova navode da srpska zajednica na Kosovu već ima dovoljno unapređena prava, te se u ustavnom i pravnom smislu ne može zahtevati više osim što se mogu vršiti napori "da im život bude podnošljiviji". Međutim, savetnik premijera Kosova Haljilj Matoši kaže da je, što se ZSO tiče, ustavno i pravno pitanje završeno.

"Već postoji odluka Ustavnog suda i samo na osnovu te odluke može da se formira ZSO. Što se tiče prvog Briselskog sporazuma, strane su se složile da nakon izrade statuta ZSO, završnu reč o tome daće ponovo Ustavni sud. Svaka pretenzija za nešto više ili za uslovljavanja, mogu se nazivati političkom ucenom, odnosno zahtevom koji će samo prolongirati formiranje ZSO", ističe Matoši.

Bivši predsednik Ustavnog suda Enver Hasani kaže da je zahtev o ustavnim promenama legitimno pravo svakog poslanika Skupštine onda kada postoji dovoljan broj poslanika koji to zahteva. U ovom slučaju, dodaje Hasani, tačno je da se bez ustavnih i zakonskih promena ne može sprovesti Prvi sporazum o ZSO.

Hasani dodaje da nema dileme da li će ZSO imati izvršna ovlašćenja, već je glavno pitanje ustavni status ZSO, odnosno da li će biti ravnopravan sa ustavnim statusom Kosova kao nezavisne zemlje.

"Ono što Srbi traže jeste da budu ustavna kategorija, da budu posebna kategorija unutar ustavnog poretka. Nije problem to da li će ZSO imati ovlašćenja javnog prava ili ne, već je problem koji će biti status srpske zajednice i njihove Skupštine (Skupština Zajednice) u ustavnom poretku Kosova. Da li će Skupština biti ustavna?", navodi Hasani.

"Ukoliko je tako, onda će i srpska zajednica imati specijalna ustavna prava, što u kasnijoj fazi može podrazumevati i pravo na spoljno samoopredeljenje. Ukoliko ta Skupština neće imati status ustavne skupštine, onda će se ustavne promene desiti u skladu da duhom aktuelnog ustava", ocenjuje bivši predsednik Ustavnog suda.

Ukoliko se srpskoj zajednici omogući da postane posebna ustavna kategorija, to u budućnosti može dovesti i do autonomije severa.

Formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom predviđeno je prvim Briselskim sporazumom iz 2013. godine. Konkretni detalji su dalje usaglašeni principima/opštim elementima iz 2015.

Međutim, Ustavni sud Kosova je u decembru iste godine utvrdio da principi o ZSO nisu u potpunosti usaglašeni sa Ustavom Kosova, ali, kako je istaknuto, to bi se moglo uskladiti zakonskim aktom Vlade Kosova i statutom.

Ono što je bilo sporno jeste status zaposlenih, zabrinutosti u pogledu poštivanja različitosti zajednica stanovnika u opštinama, nadležnosti u oblasti lokalne ekonomije, obrazovanja, primarne i sekundarne zdravstvene zaštite, te socijalnog staranja, urbanog i ruralnog razvoja.