Penzioner Karlo Kiš iz Zrenjanina jedan je od gotovo 80.000 građana ovog grada na severoistoku Srbije, koji 16 godina razmišlja da li u stanu ima ili nema vode za piće.
Pri tome uredno plaća račune za gradski vodovod, za koji je od januara 2004. godine na snazi zabrana upotrebe vode za piće zbog prekomerne količine arsena.
"Ne koristimo vodu sa česme, ni za kuvanje, a račun za vodu mi je 4.000 hiljade dinara (oko 35 evra) mesečno i bar još 2.500 dinara dam za flaširanu vodu (oko 20 evra). Čuo sam najave o ukidanju zabrane, ali u to ne verujem. Gradonačelnik je mnogo toga obećao, ali nijedan rok nije ispoštovan", rekao je Kiš za Radio Slobodna Evropa (RSE).
Grad je tokom godina bez uspeha pokušavao da reši problem vodosnabdevanja, a portparol javnog komunalnog preduzeća "Vodovod i kanalizacija" iz Zrenjanina Siniša Gajin izjavio je za RSE da je to preduzeće 7. maja uputilo zahtev pokrajinskoj sanitarnoj inspekciji da se zabrana ukine.
Privatni investitor je nakon više od pet godina od potpisivanja ugovora o izgradnji fabrike vode uspeo da isporuči prečišćenu vodu, tvrde u "Vodovodu".
"Posle više od 16 godina, voda iz vodovodne mreže je u skladu sa republičkim pravilnikom o higijenskoj ispravnosti. To su potvrdili i rezultati analize vode akreditovanih laboratorija Zavoda za javno zdravlje u Zrenjaninu i Beogradu koji su od 25. marta do 27. aprila vršili analizu vode iz gradske vodovodne mreže", istakao je Gajin.
Dodaje da je analiza rađena šest puta za mesec dana sa sedam mernih mesta iz gradske vodovodne mreže, sa izvorišta i iz rezervoara pitke vode.
Iz pokrajinske sanitarne inspekcije nisu odgovorili na pitanje RSE kada će biti doneta odluka o eventualnom ukidanju zabrane i da li su ispoštovane neophodne procedure. Portparol gradskog "Vodovoda i kanalizacije" rekao je da ni to preduzeće još nema povratne informacije iz pokrajinskih institucija.
Zabrana traje, investitor zarađuje
Iako zabrana nije zvanično ukinuta, grad je prošlog meseca platio privatnom investitoru prvu isporuku pijaće vode, rekla je za RSE portparolka gradskog odbora opozicione Demokratske stranke (DS) i odbornica u Skupštini grada Zrenjanina Alisa Kockar.
Radi se o sumi od šest miliona dinara (više od 50.000 evra) za prečišćenu vodu za april, napominju iz udruženja Građanski preokret, čiji su članovi i bivši gradski funkcioneri Predrag Jeremić i Ivan Živkov.
Da je privatnom investitoru isplaćen novac za isporuku vode u aprilu potvrdio je za televiziju N1 gradonačelnik Zrenjanina Čedomir Janjić, funkcioner vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). On, međutim, ni posle više pokušaja nije odgovorio na upit RSE da u telefonskoj izjavi objasni šta se dešava sa vodosnabdevanjem u gradu.
Posao prečišćavanja zrenjaninske vode je 2015. godine dodeljen konzorcijumu privatnih firmi kojeg su činile "Gruppo Zilio" i "Gruppo Zilio SPA", ćerke firme italijanske kompanije istog imena i "Synertech" iz Beograda. Ugovorom je predviđeno da privatni investitor izgradi, održava i ulaže u postrojenje za prečišćavanje, a da grad plaća isporuku pijaće vode. Rok za izgradnju postrojenja bio je osam meseci. Međutim, prema tada važećem Zakonu o komunalnim delatnostima isporuku pijaće vode nisu mogle obavljaju privatne firme.
"Suluda situacija" sa ugovorom, kako je to nazvala premijerka Srbije Ana Brnabić, rešena je izmenom zakona krajem 2018. godine, kada je omogućeno da i privatni investitori uz pribavljenu saglasnost mogu da se bave komunalnim delatnostima.
Hapšenja i krivične prijave
U februaru ove godine policija je privela dvojicu gradskih čelnika u vreme sklapanja poslova oko fabrike vode - bivšeg pomoćnika gradonačelnika Ivana Devića. On je uz takođe privedenog Gorana Tajdića jedno vreme bio i među rukovodiocima gradskog "Vodovoda".
Priveden je i Nenad Obradović, većinski vlasnik firme "Synertech" koja je u vreme potpisivanja ugovora bila deo konzorcijuma sa druge dve privatne firme, a u međuvremenu je postala i većinski vlasnik Grupe Zillio koja upravlja fabrikom vode. U vreme potpisivanja ugovora o izgradnji postrojenja za prečišćavanje Obradović je bio zakonski zastupnik konzorcijuma privatnih investitora.
U krivičnoj prijavi MUP-a se, između ostalog, navodi da se Ivan Dević i Nenad Obradović sumnjiče da su se pre raspisivanja javne nabavke o fabrici vode dogovarali o elementima konkursa, kao i da je Goran Tajdić potpisao ugovor koji nije bio u skladu sa tadašnjim Zakonom o komunalnim delatnostima.
Iz posebnog odeljenja za suzbijanje korupcije Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu za RSE potvrđuju da se od marta osumnjičeni ne nalaze u pritvoru.
Optužnice, međutim, još nema. Iz tužilaštva odgovaraju da se postupak nalazi u fazi istrage "u kojoj je potrebno da se izvrše dodatne provere i pribave dodatni dokazi kako bi se odlučilo o narednim procesnim radnjama".
"Trenutno nije doneta naredba o proširenju istrage u odnosu na neka druga lica", navodi se u odgovoru Tužilaštva.
"Uočljivo je da su hapšeni samo neposredni realizatori tog poduhvata, a odluke o svemu donosio je grad Zrenjanin, odnosno njegovi organi – Skupština i Gradsko veće. Ceo posao je vodila vladajuća stranka. Ne može se reći da su hapšeni oni koji su donosili odluke, nego oni koji su ih realizovali", rekao je za RSE sociolog Miroslav Samardžić iz nevladinog Zrenjaninskog socijalnog foruma, organizacije koja od svog osnivanja 2014. godine prati dešavanja u vezi sa vodosnabdevanjem.
Nakon hapšenja Nenada Obradovića, predstavnika privatnog konzorcijuma i većinskog vlasnika Grupe Zillio koja upravlja zrenjaninskom fabrikom vode, promenjen je zakonski zastupnik grupe. Sada je u Agenciji za privredne registre (APR) kao direktor Grupe Zillio zaveden je Bojan Dimkić. On, međutim, nije odgovorio na mejl RSE u kojem smo zatražili razgovor sa njim.
Nakon izmena u APR-u, Dimkić je u izjavama za lokalne medije i televiziju N1 rekao da su dve izraelske kompanije od januara ove godine većinski vlasnici zrenjaninske fabrike vode i da su investirali više stotina hiljada evra sređivanje i proširenje kapaciteta postrojenja. U APR-u, međutim, promena vlasništva nije zavedena.
Sumnje u ispravnost i izborna kampanja
Da je voda u zrenjaninskim česmama prečišćena i da je grad "na korak od skidanja zabrane" saopštio je 7. aprila, za vreme vanrednog stanja, gradonačelnik Čedomir Janjić.
Nakon najava da bi zabrana upotrebe vode za piće u Zrenjaninu mogla biti ukinuta, Demokratska stranka je izrazila sumnju u ispravnost nalaza koji su priloženi pokrajinskoj sanitarnoj inspekciji.
"Ništa se ne dešava – postrojenje ne radi, kvari se, a onda baš sad pred izbore, odjednom, posle pet godina će da proradi. Nije prvi put da najavljuju ukidanje zabrane, ni da postrojenje radi i da su im analize dobre", kaže portparolka te stranke Alisa Kockar.
Građanski preokret je pozvao pokrajinsku inspekciju da sprovede nezavisnu analizu pre donošenja odluke.
"Od nekih 50-60 stvari koje se nalaze u pravilniku o ispravnosti vode, mi imamo rezultate za nekih desetak. To naprosto ne može biti dovoljno. Pogotovo što niko od nas ne zna kojom tehnologijom je rađeno prečišćavanje i koje hemikalije se koriste", stav je predsednika Građanskog preokreta Dušana Kokota.
- Pogledajte: Kako je izgledala deceniju i po duga potraga Zrenjanina za pijaćom vodom?
Portparol gradskog komunalnog preduzeća "Vodovod i kanalizacija" odgovara – "verujemo rezultatima akreditovanih laboratorija", i dodaje da su i interne analize "Vodovoda" potvrdile ispravnost zrenjaninske vode.
"To su rezultati koji su merodavni. Ukoliko, naravno, neko ima neke druge analize to uvek može da podnese ovlašćenim državnim institucija. A povezivanje sa kampanjom, odnosno uplitanje politike u ovakvu temu je uvek moguće. Ali, pazite, to je proces koji je započet još pre pet godina. Bilo je problema i privelo se kraju", rekao je Gajin.
Kako radi fabrika vode?
Od 24. februara ove godine vodosnabdevanje grada vrši se preko postrojenja za prečišćavanje vode, a od završetka izgradnje 2017. prečistač je više puta počinjao i prekidao rad. Prekidi su pravdani kvarovima i potrebom za dodatnim investicijama, a rokovi su više puta probijani.
"Što se tiče vodosnabdevanja u gradu ono teče bez većih problema. Svi imaju vodu u Zrenjaninu", rekao je portparol gradskog "Vodovoda i kanalizacije" Siniša Gajin.
Objasnio je da, prema ugovoru, to javno preduzeće dostavlja sirovu vodu privatnom postrojenju, a zatim se prerađena voda "u određenoj količini i pod određenim pritiskom" pušta u gradsku vodovodnu mrežu.
Ipak, Zrenjaninci koji žive u zgradama za vreme vanrednog stanja zbog epidemije korona virusa žalili su se na slab pritisak u vodovodnoj mreži, kao i da vode na višim spratovima uopšte nije bilo.
"Dogodila se paradoksalna situacija da čujete apele građanima da peru ruke, a mi ceo dan nismo imali vode", podsetio je Miroslav Samardžić iz Zrenjaninskog socijalnog foruma.
Siniša Gajin iz "Vodovoda" rekao je da je u jednom momentu "bilo određenih problema", te da je to trajalo "nekih šest ili sedam dana".
"Vršeni su određeni radovi, nakon čega su ti problemi eliminisani", tvrdi Gajin.
Gradonačelnik Čedomir Janjić najavio je da će grad finansirati kupovinu pumpi za višespratnice i bušenje dodatnih bunara na izvorištu vode.
Dušan Kokot iz Građanskog preokreta rekao je za RSE da su gradske vlasti više puta ponavljale da fabrika vode građane Zrenjanina "neće koštati ni dinara", ali da je to udruženje intervencijom Poverenika za informacije od javnog značaja došlo do podatka da je između 2018. i 2019. godine investitoru prebačeno više od 100 miliona dinara (oko 850 hiljada evra).
"Znamo da je prošle godine 67.5 miliona dinara (oko 580 hiljada evra) dato kao pozajmica, država pozajmljuje pare investitoru. JKP "Vodovod i kanalizacija" je u dva navrata bilo jemac između investitora i neke firme koja proizvodi delove, te je za investitora plaćalo te delove", pojasnio je Kokot. Siniša Gajin iz Vodovoda, međutim, tvrdi da su 67.5 miliona dinara pozajmice koja je dodeljena investitoru odlukom Vlade Srbije "jedina sredstva koja su prebačena preko tog preduzeća".
Inače, u krivičnoj prijavi MUP-a se predstavnik investitora Nenad Obradović sumnjiči da je trećinu te subvencije Vlade Srbije, odnosno više od 20 miliona dinara (oko 180 hiljada evra), potrošio na tekuće poslovanje svoje firme, umesto na nabavku i zamenu opreme u fabrici vode.
Redovi za prečišćenu vodu
A dok je zabrana upotrebe pijaće vode na snazi, Karlo Kiš sa početka priče dolazi na takozvanu "eko-česmu", sedam kilometara udaljenu od njegovog naselja, na kojoj je na četiri slavine ugrađen prečistač za vodu. Ta česma u zrenjaninskom naselju Bagljaš jedina je takva u gradu i u funkciji je od 2011. godine.
"Dolazim ovde jednom nedeljno da punim balone", rekao je Kiš u čijem domaćinstvu živi pet članova.
Pojedini građani na "eko-česmu" dolaze gotovo svakodnevno, kako bi barem delimično smanjili mesečni trošak za flaširanu vodu.
"Ja samo ovu vodu pijem, i to je vučem do kuće već dugo godina. Po devet balona svaki dan nosim. Nije lako, ipak ja imam 62 godine", istakla je Vera Čolić uz napomenu da je njena kuća udaljena pet kilometara od česme.
Penzionerka Mirjana Ponoćko, kojoj je česma blizu kuće, rekla je za RSE da je malo jedna česma na 80.000 ljudi.
"Budu gužve ponekad. Bilo je prekida u radu česme po dvadeset minuta, i onda tri balona napuniš, pa čekaš opet", opisala je Ponoćko. Rekla je i da ne može veruje u saopštenja o ispravnosti vode za piće. "I do sad su obećali svašta, pa nisu ispunili. Ali, ako bude ispravna, počeću da pijem. Zašto bih dolazila ovde da se maltretiram", istakla je Ponoćko.
Neispravna pijaća voda nije problem samo građana Zrenjanina. Prema poslednjem istraživanju Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", rađenom 2018. godine, od 42 kontrolisana javna vodovoda u Vojvodini, samo devet je bilo ispravno, a čelnici pokrajinskog zavoda za javno zdravlje su prošle godine izjavljivali da tek trećina stanovnika pokrajine ima ispravnu vodu za piće.
Facebook Forum