Dobar deo javnosti nedavno su zaokupili blagonakloni stavovi Roberta De Nira, kultnog glumca i proslavljenog oskarovca, o Srbiji izneti u, kako je naznačeno, “engleskim medijima”.
Čak je i površna provera stranih portala bila dovoljna da se utvrdi da ne postoje ni tragovi takvih informacija. Što implicira u kakvom stanju su mediji u Srbiji, ali i javno mnenje.
Brojevi klikova i posete stranicama su se povećavali dok se informacija da se po navodnom sopstvenom priznanju Robert De Niro oseća kao Srbin viralno širila. “Engleski mediji” pišu, a srpski se utrkuju da prenesu De Nirovu osudu NATO intervencije u Srbiji, ali i navode da ga inspirišu istorijske ličnosti, poput Dragoljuba Mihailovića i Slobodana Miloševića.
“Verovatno je De Niro poželeo da bude Srbin zbog ovog povećanja plata ili ne znam čega. To služi da narod malo zaboravi na sve što se dešava i tako se pusti neki balončić i da narod kaže ‘eto vidiš teško nam je, ali veliki su uz nas’”, komentar je glumca Branislava Trifunovića na činjenicu da je potpuno neproverena vest, čiji je glavni protagonista svetski poznata ličnost, u ponedeljak na nekoliko sati obuzela pažnju javnosti u Srbiji.
Ne želeći da ulazi u motive puštanja takvih informacija kolega našeg sagovornika, Nebojša Glogovac, smatra da bi se tako nešto moglo uklopiti u kontekst laganijih sadržaja uoči novogodišnjih praznika.
“Verovatno je neko iz neke propagande mašinerije koja je i deo neke politike ocenio da bi to prijalo narodu, da neko tako veliki i važan kao što je on bude deo nas na fiktivan način”, smatra Glogovac, koji je odigrao Dragoljuba Dražu Mihailovića u serijalu na javnom servisu, u kom je četnički komandant romansirano prikazan.
Niko sa sigurnošću ne može da kaže odakle su se i kako pojavili navodi tobožnjeg intervjua zvezde “Razjarenog bika”, “Taksiste” ili “Lovca na jelene” u kome dominiraju stavovi koji koincidiraju sa verovanjima i ponašajem čije je izvorište u devedesetim godinama. Kao i tendencije za revizijom antifašističke borbe ili potencijalnih simpatija prema Slobodanu Miloševiću.
Dragoljub Mihailović je podsetimo označen kao “prvi gerilski borac protiv fašizma”, a Milošević “tragična ličnost šekspirovskog kalibra”.
“Svakako je tu Robert De Niro sjajan izbor, jedino se nadam da će uskoro i Al Paćino da nas podrži i to je to onda”, šaljivim tonom poručuje Marko Dražić, član redakcije Njuz neta satiričnog portala.
On podvlači da su mediji još jednom sami razotkrili neprofesionalizam koji u njima vlada.
“Ajde ranije pre 10, 20 ili 30 godina kada je to bilo teže proveriti. Ali danas kada imamo internet svako može na Guglu da ukuca tu njegovu izjavu. Malo da pogleda gde se to pojavilo da dođe do izvornog sajta. Meni je to potpuno neverovatno, to je posao koji iziskuje od pola do dva minuta. Neverovatno je da to niko nije uradio”, ističe Dražić.
Nešto kasnije grešku su donekle ispravili B92 i “Politika” koji su utvrdili da su De Nirovi navodi nepostojeći uz ocenu da se najverovatnije oslanjaju na izjavu datu agenciji Fonet 2008. godine
Video: De Niro posle razgovora sa tadašnjim predsednikom Borisom Tadićem u Njujorku 2008. godine
Vojislav Žanetić, publicista i humorista kaže da su mediji ovakvim svojim odnosom još jednom opasno ugrozili svoj kredibilitet.
“Lako može da se desi da uskoro počnu da nam se javljaju vesti sa mnogo ozbiljnijim ličnostima i temama. Da se retko bave proveravanjem izvora to je problem koji će dovesti u konačnici do toga da mi medijima nećemo verovati ništa”, zaključuje Žanetić.
Šta to, sa druge strane, govori o javnom mnjenju društva u kome rijaliti programi obaraju rekorde gledanosti, tabloidna štampa tiraže, a osuđivanom kriminalcu odlaže se odlazak u zatvor zbog “neodložnog posla” - boravka u programu “Farma”?
Ivana Kronja, sociološkinja kulture, zaključuje da kao i u devedesetim na javnoj sceni dominiraju populistički sadržaj što je pokazatelj teških uslova u kojima živi većina građana.
“I ovaj slučaj funkcioniše u jednom žanrovskom melodramskom okviru koji je simptomatičan za tragične situacije u nekim društvima. U tom smislu je aktuelan i za devedesete, a nažalost i danas kada se veoma teški problemi nastavljaju.Vidi se da mi nekako imamo potrebu, kao mala i ugrožena sredina u svakom smislu, najpre ekonomski i egzistencijalno, ugroženosti identiteta, političkih sloboda i medijske nepristrasnosti da se onda na neki romansiran način hvatamo za neke simbole koji će nešto reći u naše ime i o nama”, zaključuje sociološkinja kulture Ivana Kronja.
