Živković: Zamislite da je Đinđić imao kiosk, a kamoli medijsku agenciju

Zoran Živković, bivši premijer i funkcioner Demokratske stranke, za početak iduće godine najavljuje formiranje nove partije, koja će, prema njegovim rečima, biti različita od postojećih korumpiranih i zastarelih političkih stranaka na političkom meniju Srbije. U Inicijativnom odboru stranke našli su se ljudi poput Vesne Rakić Vodinelić, Vladimira Pavićevića, a političku logistiku novoj partiji pružiće i Vesna Pešić. Praksu svoje bivše partije, Demokratske stranke, Živković kaže da će komentarisati samo u pogledu njenog odnosa prema vlasti, a osvrćući se na zalaganje novog lidera DS za afirmaciju državnih preduzeća, naš sagovornik zaprepašćeno pita: „Zamislite da je Zoran Đinđić kada je bio predsednik Demokratske stranke imao kiosk, a kamoli agenciju koja drži 30 – 40% medijskoj prostora Srbije. Šta bi o njemu rekli građani? Šta bi rekli politički protivnici“? Danas, deset godina nakon njegove smrti postaje normalna stvar da su političari koji sebe predstavljaju kao levičare, kao ljude koji će da ojačaju socijaldemokratski atribut DS-a, praktično najveći korisnici tranzicije. To je nešto što ja ne mogu da razumem, ali to je već pitanje te stranke. Ja konačno i neopozivo to više neću da komentarišem“.

RSE: Kakav profil će imati vaša nova partija, kako će se zvati i gde će stajati u odnosu na centar?

Živković: U Srbiji je vrlo nezahvalno pozicionirati stranku, a posebno pre nego što stranka počne da radi jer su levica i desnica u Srbiji jako daleko od definicija koje se koriste u Evropi i tamo gde stranke imaju dužu tradiciju, ali biću hrabar pa ću da kažem da će to biti stranka centra, bez levih i desnih skretanja, bez bežanja u socijalnu demagogiju i bez bilo kakvih šovinističkih ataka koji inače krase srpsku desnicu.

RSE: Koji ljudi će u novoj stranci imati istaknutija mesta?

Živković: Biće to ljudi koji praktično uopšte nisu bili aktivni u onome što Srbija prepoznaje kao visoku politiku, ali su to istovremeno ljudi koji već odavno imaju svoj politički stav i rešenost da svu svoju energiju potroše na to da se formira nova stranka koja će označiti početak novog vremena u stvaranju srpskih stranaka. Ovo deluje previše pretenciozno, ali ovo govorim zato što je posmatrajući sa strane, konkurencija katastrofalna i zbog toga mogu da budem uveren da će ljudi koji sada imaju između 30 i 40 godina, a naravno biće tu i mlađih i starijih od njih, ljudi koji su mahom fakultetski obrazovani, ali, naravno, ima tu i drugih struktura, biti primer kako treba da se formira i kako treba da radi nova, moderna, demokratska stranka u Srbiji.

RSE: Nećete nam otkriti neka imena?

Živković: U Inicijativnom odboru je dr Vesna Rakić Vodinelić, tu sam ja, nisu članovi Inicijativnog odbora ali nam pomažu i gospođa Vesna Pešić i gospodin Dušan Pavlović, Vlada Pavićević sa Fakulteta političkih nauka je takođe u Inicijativnom odboru, a ostale ljude ne biste prepoznali sada, ali ćete da ih vidite u predstojećim mesecima.

RSE: Ima li među njima dosta ljudi koji su zastupali strategiju belih listića?

Živković: Ima ljudi koji su aktivno zastupali strategiju belih listića, a postoje i ljudi koji nisu ni izašli da glasaju. Dakle, bili su pasivni u odnosu na prethodne izbore, sa obrazloženjem da nemaju za koga da glasaju. Upravo zbog toga smo rešili da napravimo jednu stranku koja će biti alternativa ljudima koji nisu glasali na prethodnim izborima, da na predstojećim izborima mogu da dobiju alternativu za koju će glasati.

RSE: Da li se plašite pomalo toga da će vašoj novoj partiji kojoj ćete biti na čelu, u njenom novom političkom početku, agendi i prioritetima, smetati navodi koji se povremeno mogu čuti da ste i vi kao posle odlaska sa političke funkcije bili korisnik političkih privilegija, kada su, recimo, u pitanju hektari vinograda u Vojvodini?

Živković: Naravno, u političkom životu Srbije možete da čujete razne gluposti. Postoji mnogo ljudi koji su kriminalci na političkim položajima u Srbiji i emituju laži o bilo kome ko bi im mogao biti alternativa, pa je tako i u mom slučaju. Nikakve privilegije i nikakve hektare ja nisam dobio, niti sam od države nešto dobio niti sam sada vlasnik bilo čega. To je bila jedna subvencija za zasad vinove loze koju svuda u svetu, pa i ovde, subvencionra država i svaki čovek koji je ozbiljno počeo da se bavi tim poslom mogao je da dobije tu subvenciju od države. To ne da nije protivzakonito, nego ja nemam niti bilo kakav moralni problem sa tim. Nakon odlaska sa premijerske funkcije, verovatno da bi jednom delu srpske javnosti bilo najdraže da sam sedeo pored mosta i prosio. Pošto sam ja privatnik od 1986. godine, bilo je potpuno prirodno da se nakon tog političkog posla koji sam radio vratim tamo gde sam bio pre toga; da ne budem na leđima države, da ne mora država ili stranka da mi obezbeđuje ni vile, ni obezbeđenje, ni plate, ni bilo šta drugo, nego da se sam brinem o sebi. Pozivam sve one koji misle da sam radio bilo šta nečasno ili nezakonito da u odnosu na to pokrenu adekvatne postupke pred sudovima ili da na neki drugi način ospore moje dalje političko delovanje. Mislim da u Srbiji ima dovoljno ljudi koji su potpuno svesni toga šta sam ja radio i šta je istina u toj priči o mojim navodnim privilegijama.

RSE: Kad kažete da ne spadate u ljude kojima stranka daje posao, plaća zakupnine vila itd, aludirate direktno na bivšeg predsednika Tadića?

Živković: Ne aludiram, nego mogu da vam navedem osobe imenom i prezimenom, ali građani Srbije to već znaju pa nema potrebe. Mislim pri tom na celu političku „elitu“ Srbije. Gde oni žive? Kako su stekli te stanove? Ko im šta plaća? Šta su radili poslednjih dvadeset godina i kojom su se to delatnošću bavili da mogu da kupe sebi nov nameštaj, a kamoli da se sele iz stanova u vile i iz vila u zamkove? Prema tome, ako je to osnovna stvar u opredeljivanju građana Srbije za koga će glasati, mislim na bilo kakvo poređenje sa bilo kojim aktuelnim političarom koji ima bilo kakvu relevantnu vrednost - ja sam spreman sam da se ide na upoređivanje zakonitosti i moralnosti mog poslovnog delovanja i bilo koga drugog sa političke scene Srbije.

RSE: U politčkom manifestu nove stranke stoji da su istinske reforme u Srbiji zaustavljene ubistvom premijera Đinđića. Kažete da ćete nastaviti tamo gde je DS tada stala?

Živković: Tako je. Mislim da je svima u Srbiji jasno da su reforme praktično ugašene u 2003. godini ubistvom Zorana Đinđića, a onda i dolaskom nove vlade koja je praktično bila kontrarevolucionarna vlada - ukoliko je 5. oktobar bio neka demokratska revolucija. Poslednjih osam godina, dakle od tog vremena do danas, u Srbiji se jedino dobro desilo to što mladi više ne moraju da idu u vojsku, što smo dobili „beli šengen“ i to što smo u statusu kandidata za EU. „Beli šengen“, međutim, mogu da koriste samo oni koji imaju novac, njih je, nažalost, vrlo malo, a status kandidata danas u Evropi imaju svi oni koji imaju državu. Znači, samo neke teritorije koje još uvek nisu sigurne da li su država ili provizorijum, nemaju taj status. Dobro je što je to ostvareno za osam godina – medjutim, to su uspesi koji su mogli da budu urađeni za osam meseci a ne za osam godina, pa bi onda bio ostvaren nekakav razvoj umesto što je sedam godina potrošeno u stalnoj priči političke elite Srbije da se trudi i da putuje ka EU i da čini korake, dok je, zapravo, tapkala u mestu. Neki problemi, kao što je pitanje korupcije, za ovih osam godina postali su i mnogo ozbiljniji nego što su bili. Bilo je korupcije i pre osam godina, i pre deset vekova, ali ovakav nivo korupcije praktično je postao ustavna kategorija. To je korupcija koju možete da vidite i osetite u vazduhu, ona je tako raširena da je zahvatila celo društvo. To nikada nije bilo u Srbiji, a danas jeste. Problem Kosova nije rešen, otišlo se na zaoštravanje situacije jednom autističnom politikom koja nije donela ništa dobro nikom na Kosovu, a posebno ne Srbima koji su danas ugroženiji na toj teritoriji nego što su to bili pre osam godina. Na našem približavanju ka EU učinjeno je samo pola koraka. Privreda praktično ne postoji. Socijalna davanja su mala i jako neselktivna. Imamo medije koji su praktično pod kontrolom političara i tajkuna, skoro bez izuzetka. Tu su, dakle, svi problemi koje smo imali i pre osam godina, koji su postali duplo veći nego što su bili, plus pet novih. Zato treba da se formira jedna stranka čija je namera da nastavi te reforme koje su prekinute 2003. godine i mi ćemo se potruditi da se predstavimo srpskom biračkom telu kao ta alternativa. Da li ćemo u tome uspeti pokazaće vreme.

RSE: Najavljujete da će vaša nova stranka biti različita u odnosu na postojeće korumpirane i zastarele političke partije, kako ste se sami izrazili. Koji su mehanizmi kojima ćete uveriti građane Srbije, a svesni ste koliko su oni sumnjičavi prema političarima i razočarani u političare, kako ćete ih uveriti da ćete u moru svih postojećih stranaka, vi biti nešto što je zaista novo?

Živković: Mi nećemo skrivati istinu od naših građana kao što danas svi čine - neki ih lažu, kažu, sa levičarske strane, neki sa desničarske, ali niko ne govori istinu. Mi ćemo to činiti, kao što je radila vlast do 2004. godine. Ima mnogo problema, ali mi ćemo nuditi i konkretna rešenja za te probleme. Finansiranje naše stranke će biti potpuno transparentno. Na sajtu stranke, kada ona bude osnovana i kada bude otvoren tekući račun stranke, svakog dana će bilo ko u Srbiji moći da vidi ko je uplatio, ako je uplatio, donaciju ili članarinu i kako su potrošene te pare. To je sada apsolutni tamni vilajet u Srbiji, a izveštaji koje stranke šalju nadležnim državnim organima su naprosto smešni. Ispada da nekoliko sodadžija, bojadžija i poslastičara finansira ogromnu stranku. Ovde ćete svakodnevno imenom i prezimenom videti da li neko plaća stranku i za šta se troše ti novci. Imaćemo u statutu stranke odredbe koje će biti potpuna novina u Srbiji, koje regulišu mandat predsednika. Od predsednika opštinskog odbora do predsednika stranke, mandat će biti ograničen tako da osoba samo dva puta može da bude birana na predsedničku funkciju. Tražimo i promenu u političkim institucijama u Srbiji, njihovu reformu.

Tražimo da parlament bude manji, da ima 150 poslanika, da sto poslanika bude birano direktno, a 50 poslanika proporcionalnom metodom, kako bismo došli do toga da znate ko je poslanik za koga ste glasali i šta vam je obećao pre izbora; da ne glasate za lica sa bilborda koje nikada nećete sresti nego da glasate za svog komšiju koji će biti vaš poslanik; da znate gde on stanuje i ako loše radi da mu pokucate na vrata i pitate ga šta to radi, a ako dobro radi da mu pošaljete bocu dobrog vina ili bombonjeru, ali ne kao pokušaj da ga podmitite nego kao simbol svog zadovoljstva. Sada imamo u parlamentu poslanike koji ne dolaze na sednice, a kada i dođu, svađaju se oko toga ko će gde da sedne; bar 80% njih nema pojma o zakonima koji su tog dana na dnevnom redu. To sve može da se promeni promenom izbornog zakona.

Gradonačelnici opština i gradova moraju da budu birani direktno, sa nadležnostima koje ne mogu da budu deo političke nagodbe među strankama koje prave koalicije nego moraju da budu direktan izbor građana. To važi i za odbornike u skupštinama lokalnih samouprava. Treći predlog koji je važan za reformu institucija je da vlada bude formirana po kancelarskom principu, a to znači da predsednik vlade predlaže parlamentu ceo svoj kabinet. Da parlament glasa za taj kabinet, a da onda izmene u tom kabinetu, odnosno smene ministara, predsednik vlade može da radi sam. To je dobro jer sprečava trule kompromise i feudalizaciju vlasti, pa se, recimo, neće događati ništa poput ovog što se dešavalo, naime, da sadašnji premijer kaže da je prošla vlada radila nešto što je bilo na štetu Srbije, a upravo je on bio zamenik predsednika te prošle vlade.

RSE: Pre nekoliko meseci, u vreme ogorčene borbe za prevlast u Demokratskoj stranci između Borisa Tadića i Dragana Đilasa, vi ste kazali da je za stanje u toj stranci odgovoran i Đilas. Čini mi se da ste procentualno izmerili njegovu odgovornost sa bar 49,9 %. Rekli ste da su njih dvojica jedno telo sa dve glave. Nakon stranačkih izbora, ako se to uopšte tako može nazvati, s obzirom da su se njih dvojica dogovorili o svemu, pa su delegate pozvali samo da farsično ispune nekakvu „demokratsku“ formu, imamo Đilasa na čelu te stranke. Kakvu Demokratsku stranku očekujete pod njegovim vodstvom?

Živković: Kada sam izašao iz DS-a rekao sam da neću da komentarišem bilo šta što se dešava u toj stranci, osim onoga što se tiče njenog učešća u vlasti, ali mogu da komentarišem istup novog predsednika stranke koji se zalaže za formiranje državnih preduzeća. To nema veze, ne sa programom DS-a, nego sa osnovnim načelima DS-a ikada. To je nešto što je neoprostivo, što ne samo u ideološkom smislu, nego u smislu zdravog razuma ne može da se poveže sa Demokratskom strankom. Da kojim slučajem još postoji JUL u Srbiji, ni on se ne bi zalagao za takvo nešto, a ja doživljavam da stranka u kojoj sam bio dvadeset godina sada hoće da restaurira socijalizam i samoupravljanje. To je nešto što je nespojivo sa razumom i sa bilo čim što je Demokratska stranka radila. Dakle, ovo je poslednji put, samo za vas ekskluzivno, da komentarišem bilo šta iz Demokratske stranke. Ta stranka, odnosno to rukovodstvo - ne zaslužuje nikakav komentar.

RSE: Da, ali ta državna preduzeća su vrlo dobra kasica-prasica. Ne ostvaruje li gospodin Đilas u tim državnim preduzećima velike prihode?

Živković: Državne kompanije su leglo korupcije, nepotizma i sveg zla koje se danas valja po Srbiji, a naravno da ljudi na visokim političkim funkcijama, pa i taj sadašnji predsednik DS-a, imaju vrlo lukreativne poslove upravo sa javnim preduzećima, sa javnim servisom, sa mnogim drugim firmama koje su iz domena javnog servisa, tako da ja mogu da razumem njegov lični stav; čovek se obogatio na takav način, ali to je nespojivo i sa moralom političara i sa zakonom. Zamislite da je Zoran Đinđić kada je bio predsednik DS-a imao kiosk a kamoli agenciju koja drži 30 – 40% medijskoj prostora Srbije. Šta bi o njemu rekli građani? Šta bi rekli politički protivnici? Danas, deset godina nakon njegove smrti postaje normalna stvar da su političari koji sebe predstavljaju kao levičare, kao ljude koji će da ojačaju socijaldemokratski atribut DS-a, praktično najveći korisnici tranzicije. To je nešto što ja ne mogu da razumem, ali to je već pitanje te stranke. Ja konačno i neopozivo to više neću da komentarišem.

RSE: Kako ocenjujete hapšenje do juče neprikosnovenog gospodara Srbije Miroslava Miškovića? Mislite li da će to postepeno voditi i do njegovih političkih zaštitnika u svim dosadašnjim vladama?

Živković: Ja se nadam da će hapšenje Miškovića biti simbolički početak najvećeg obračuna sa kriminalom i korupcijom u Srbiji, kako oni koje rukovode tim sektorom i govore. Ne slažem se sa tim da je Mišković bio sve vreme gospodar Srbije. U vreme kada sam ja bio predsednik Vlade i pre toga, Mišković je bio jedan od poslovnih ljudi koji su imali izvesno bogatstvo, ali nije postojala nijedna afera o nekom njegovom poslovnom potezu ili učešću u nekoj privatizaciji. Sve to počinje nakon 2004. godine. Da podsetim, u kabinetu ondašnjeg predsednika vlade, mislim da se zvao Vojislav Koštunica, u četri oka je bilo dogovoreno kako će biti privatizovan „C market“. O tome postoji i službena zabeleška, ali, koliko se sećam, niko o tome nije otvorio ni predistražni postupak, a kamoli sudski proces. Slažem se sa onima koji predlažu da se proveri imovina svih političara u Srbiji, neka se i moja ponovo ispita, iako je to rađeno već više puta, nemam, dakle, nikakav problem da se to proverava, ako treba svakih šest meseci. I kada nakon toga budete videli te tokove novca, biće mnogo jasnije sve ono što se dešavalo u Srbiji u poslednjih osam godina.

RSE: Zašto se po vašem sudu Demokratska stranka, bar u poslednjem mandatu, osim marketinški, nije obračunavala sa sistemskom korupcijom? Zašto Tadić nije krenuo na Miškovića umesto što je pledirao da tajkuni budu dobri i izgrade bar po most kako bi se odužili narodu? Nije li to bio kapitulantski čin političara prema tajkunima?

Živković: Od 2004. godine naovamo, u moru neprincipijelnih koalicija postoji koalicija krupnog kapitala i vrha politike i efekti su vrlo jasni i javni. To je dovelo do osiromašenja građana i do bogaćanja tajkuna i političara koji su im bili skutonoše. To isto važi i za prethodnog predsednika i za prethodne predsednike vlada, koji su trčali da otvaraju tržne centre sa tim istim Miškovićem i koji su bili srećni kada bi bili pozvani da daju intervju za novine koje oni i neki drugi tajkuni finansiraju. To je sve jasno građanima Srbije i to je verovatno jedan od glavnih razloga poraza te stranke na proteklim izborima. Ovo što se dešava u prvih par meseci nove vlasti može da bude obećavajuće samo pod uslovom da to nije još jedan predizborni operetski performans tipa - malo ćemo da hapsimo, što se sviđa narodu, a onda će sutra predsednik države da abolira te koje smo hapsili. Bila su velika estradna hapšenja i u vreme Koštunicine vlade i u vreme vlade Mirka Cvetkovića - ne sećam se da je iko osuđen, a prošlo je puno vremena.