VIDEO: Trailer za film "Houston, We Have a Problem"
Iva Martinović
Slovenački reditelj Žiga Virc ponovo je digao pravu buru kada je na internet postavljen trailer koji za iduću godinu najavljuje njegov novi film "Houston, We Have a Problem".
Reč je o priči “koja će nam otkriti kako je Jugoslavija za vreme hladog rata razvijala svemirski program koji je 1961. godine Josip Broz Tito prodao SAD, a američki predsednik John Kennedy je potom najavio let na Mesec!“.
Talentovani mladi reditelj je slične reakcije izazvao i 2010. godine trailerom za film “Trst je naš”, za koji je bio nominovan i za studentskog Oskara.
U intervjuu za RSE, ne otkriva da li je i ovoga puta reč o satiri, ali kaže ni sam nije očekivao toliko interesovanje.
RSE: Trailer koji najavljuje vaš novi projekat digao je veliku prašinu u regionu, i otvorio raspravu o tome je li Titova Jugoslavija zaista mogla imati svemirski program. Mnogi će reći da je reč o filmu koji u stilu dokumentarca, kombinujući istinite činjenice i fikciju, priča izmišljenu, satiričnu priču. Jesu li u pravu?
U ovom trenutku možemo reći da 80 ili 90 posto materijala koji je korišćen za trailer predstavlja manje ili više potvrđene činjenice
RSE: Na čemu se zasniva priča da je Jugoslavija imala svemirski program?
Virc: Pre dve godine čuo sam neke priče na internet konferenciji o jugoslovenskom svemirskom programu i pokušao sam da ih sažmem u igrani film. Međutim, kada smo kasnije počeli istraživanje, pronalazili smo sve više i više veoma interesantnih stvari o ovom, kako ga zovemo, jugoslovenskom svemirskom programu. Kao što znate, JNA je u to vreme imala vrlo dobro razvijen projekat razvoja svog supersoničnog aviona, i drugih "high-tech" sredstava, o čemu je bio obavešten i sam Kenedi. Pronašli smo mnogo snimaka i saznanja o tome na internetu, a o tome imamo dosta i drugih informacija. Zato smo odlučili da je možda bolje da napravimo dokumentarnu dramu samo o ovom jugoslovenskom svemirskom programu. U nastavku smo sproveli dosta istraživanja i napravili ovaj trejler koji se zapravo zasniva na našim istraživanjima i materijalima koje smo pronašli. To je pre svega bilo namenjeno potencijalnom koproducentu, ali nekako se desilo da ga je videlo mnogo više šire publike nego što smo očekivali.
RSE: Iz trailera saznajemo da, bez Jugoslavije, Amerikanci nikada ne bi odleteli na Mesec. Odakle vam to?
Virc: Kao što sam već rekao, u kontaktu smo sa različitim ljudima, ali za sada, zbog budućeg razvoja ovog projekta, pokušavamo da ne dajemo više informacija o tome. Projekat se još uvek razvija i nismo sigurni u kom ćemo pravcu otići. Još uvek uspostavljamo kontakte širom sveta, ali za nas su svakako najintrigantniji i najuzbudljiviji kontakti koje ostvarujemo u bivšoj Jugoslaviji i SAD. Ne mogu da kažem sa kim smo tačno u kontaktu, ali smo baš danas razovarali sa nekim iz Amerike i nadam se da ćemo doći do nekih novih činjenica o tom programu. Počinjemo sa predprodukcijom u martu i nisam siguran gde ćemo snimati film, ali znam da će se deo događati i u SAD.
RSE: Šta lično kažete – je li Titova Jugoslavija imala kapacitet za ovako nešto?
Virc: Nema jednostavnog odgovora na pitanje da li je tako nešto zaista postojalo ili nije. Naše mišljenje proizlazi iz pokušaja da napravimo priču o tome, bez obzira na to da li je istina. Ali, Jugoslavija je posebno u šezdesetim i sedamdestim godinama bila visoko razvijena zemlja, pogotovu kada govorimo o njenoj Armiji. Uz to, imali smo i naučnike poput Hermana Potočnika, koji je bio Slovenac. Njegova knjiga o putovanju kroz svemir bila je osnova i inspiracija Wernheru von Braunu, koji je bio nemački naučnik, a potom čelnik razvojnog programa NASA-e. Slika Hermana Potočnika, zbog njegovih doprinosa, i danas visi na zidu u sedištu NASA-e…(smeh). I ima tu još mnogo zanimljivih detalja. Period hladnog rata je bilo vreme mnogih zanimljivih priča, mnogih tajni. Setimo se samo priča vezanih za sovjetski svemirski program kada nismo bili sigurni šta je istina, a šta nije. Uvek su postojale stvari koje smo jedni od drugih skrivali. Nadam se da ćemo saznati šta se zaista iza svega toga krilo. Sada smo u fazi smo kada prikupljamo sve činjenice, ali još uvek nam je potrebno puno, puno potvrda, puno dokumentacije i istraživanja u arhivama da bismo mogli bilo šta da potvrdimo. Ne želim da budem previše senzacionalan jer hoćemo da napravimo dokumentarnu dramu koju će ljudi želeti da gledaju, i iz koje će naučiti nešto novo. U ovom trenuku ne mogu reći ništa više specifično.
Neizvesno snimanje filma
RSE: U prva 24 sata pošto je postavljen na Youtube, trailer je pogledalo više od 200 hiljada ljudi, i pokrenuo brojne rasprave. Jeste li to i očekivali?
Virc: Pratio sam šta se događa na YouTube-u, i bio je jedan komentar koji je sažeo sve – “konačno jedan koji film koji ne deli bivše jugoslovenske države nego ih ponovo ujedinjuje”. Mislim da je to bio najbolji komentar koji sam video. Mislim da ovde postoji neka vrsta nostalgije za vremenima iza nas zato što smo svi bili deo te Jugoslavije. Naravno, svi znamo šta se dogodilo i kako su se stvari završile, ali mislim da ovo nije priča koja pokušava da na neki način vrati sećanja na loša vremena, već sećanja na dobra vremena u Jugoslaviji. Mislim da je to i nešto za čim ljudi na neki način tragaju. I nadam se da ćemo u filmu ispuniti njihova očekivanja.
RSE: Najavili ste da će trailer možda biti i povučen sa interneta. Zbog čega?
Virc: Činjenica je da je on baziran na dosta arhivskog materijala, kao i mnogo drugih snimaka koje smo dobili zarad prezentacije filma. Tu se pojavljuju i mogući problemi sa autorskim pravima. Konačna verzija podrazumevaće da i ta pitanja budu rešena. Znamo kako YouTube radi, možda neke snimke nećemo moći da prikazujemo, pa ćemo morati da otkažemo trailer. Ali za sada, sve funkcioniše bez problema.
Pre svega ovo je dokumentarna drama – tako je nazivamo u ovoj fazi zato što još nismo uradili dramatizaciju, što bi bilo normalno za ovu vrstu filmova. I druga stvar je da mi još uvek nismo sigurni da li ćemo praviti film
RSE: Većina medija objavila je priču koju najavljuje trailer, pokrenute su polemike da li je reč o dokumentarcu ili satiri, ali je, čini se, retko ko i vas kontaktirao.
Virc: Ono što se dogodilo prvog dana jeste da su mnogi mediji samo koprali priču. Ponavljali je neprekidno iz početka. Pri tome su učinili mnogo materijalnih grešaka. Ostavili su veliki deo publike, čitalaca i gledalaca pod utiskom da je film već završen. Dakle, pre svega ovo je dokumentarna drama – tako je nazivamo u ovoj fazi zato što još nismo uradili dramatizaciju, što bi bilo normalno za ovu vrstu filmova. I druga stvar je da mi još uvek nismo sigurni da li ćemo praviti film. On još nije u fazi predprodukcije, on je tek u fazi istraživanja. Predprodukcija je planirana za mart sa nekima od naših partnera u Nemačkoj, i ukoliko obezbedimo neophodna sredstva, počećemo sa produkcijom početkom naredne godine.
RSE: Na kraju 2010. godine bili ste nominovani za studentskog Oskara za film “Trst je naš”. Provokativan trailer izazvao je i tada burne reakcije.
Virc: Iskreno, problem sa ovom vrstom projekta je to što želimo da imamo veliki broj gledalaca, a to je nemoguće postići. Znate, pronalazili smo mnoge projekte verujući da će to biti nešto što će ljudi gledati u velikom broju, ali to se nije dogodilo. Ono što mislim da je veoma važno, a vezano je za nominaciju za Oskara za kratki film u 2010. godini, jeste da se tema nekako objasni na drugačiji način. Ovde je tema bila Drugi svetski rat, drugačije nego što je to uobičano. Primera radi, u tom kratkom filmu grupa ljudi je ispričala priču o glavnim bitkama Drugog svetskog rata. To je zaista bilo cool zato što taj rat nismo morali da prikažemo na klasičan način – preko tipičnih scena rata i ubijanja. Izabrali smo umesto toga da situaciju predstavimo koristeći drugačiji filmski jezik, u kojem je bilo i dosta sećanja na taj segment prošlosti. Čini mi se da je to bilo veoma uspešno urađeno, da je imalo i efekta i odjeka. Međutim, uprkos tome što je ovo o čemu sam govorio bila upsešna priča, ne mogu reći da postoji nekakav recept za uspeh. U tom smislu, sve što mogu reći jeste da sam bio zainteresovan za priče koje su zaintrigirale i mnogo drugih ljudi.
*** U tekstu Ive Martinović Tito i svemir: Jugoslovenski mit u filmu pročitajte kako slovenački režiser Žiga Verc najavljuje dokumentarni film o navodnom tajnom svemirskom programu koji je bivša SFRJ prodala SAD 1961. godine i koji je omogućio američkoj vladi da ubrza let na Mjesec.
*** U tekstu Azre Bajrić Aerodrom Željava - Vojno čudo prepušteno zaboravu pročitajte razgovor sa oficirom bivše JNA o izgradnji i stvarnoj namjeni aerodroma Željava i planovima za njegovu eventualnu rekonstrukciju
*** U razgovoru za RSE dvojica stručnjaka NASA-e dovode u pitanje postojanje tog programa kao i njegovu prodaju SAD-u i kažu kako Nema dokaza da su SAD kupile tajni program od Tita
