Odlazeći predsednik Češke Miloš Zeman izjavio je u Beogradu da to što Srbija nije uvela sankcije Rusiji "može da bude prednost za ulogu medijatora" u ratu u Ukrajini.
"Položaj neutralnosti Srbije, da ne podržava sankcije Rusiji, može da bude na neki način i prednost za eventualnu ulogu medijatora jer posrednik ne sme da jasno stoji na jednoj ili drugoj strani", rekao je Zeman na konferenciji za novinare sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem 30. januara.
Zeman je rekao da posrednici u ratu mogu biti i Kina i Turska.
Predsednik Srbije ponovio je da Beograd osuđuje upad i invaziju ruskih snaga na Ukrajinu i poštuje teritorijalni integritet te zemlje, ali i dodao da je Srbija jedina zemlja u Evropi koja nije uvodila sankcije Rusiji.
"To nikada ne krijemo", rekao je Vučić.
Istovremeno je najavio veću humanitarnu pomoć i podršku Ukrajini.
"Učestvovaćemo u izgradnji pojedinih gradova i mesta u Ukrajini, dobili smo već ponudu njihovog ambasadora", rekao je Vučić.
Zemanovo izvinjenje 'u srcima građana'
Vučić je nakon sastanka sa predsednikom Češke rekao i da "država i narod Srbije nikada neće zaboraviti" Zemanovo izvinjenje za NATO bombardovanje 1999. godine.
"Pokazao je hrabrost kakvu niko u Evropi nije. On je pokazao kako veliki i hrabri ljude mogu da prave istoriju. Ono što je rekao pre dve godine ostalo je u srcu naših građana", rekao je Vučić.
Zeman se 2021. godine tokom susreta sa predsednikom Srbije u Pragu izvinio za bombardovanje bivše Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), za koje je kao tadašnji premijer Češke u ime vlade dao saglasnost.
NATO je 1999. godine pokrenuo vazdušnu intervenciju na SRJ zbog zločina srpskih snaga i egzodusa albanskog stanovništva tokom rata na Kosovu.
Bombardovanje je trajalo 78 dana i okončano je Kumanovskim sporazumom, kojim su se srpske vojne i policijske snage povukle sa Kosova.
"Pre dve godine, u vreme posete predsednika (Srbije) Pragu, zamolio sam da mi se oprosti što sam u životu uradio samo jedanput", rekao je Zeman u Beogradu 30. januara.
Zeman je 2019. godine tokom posete Beogradu najavio i da će postaviti pitanje - da li je moguće preispitivanje češkog stava o nezavisnosti Kosova.
Češko Ministarstvo spoljnih poslova je povodom ovakve najave predsednika Češke upozorilo da je ta država Kosovo priznala kao državu u potpunosti i definitivno, kao i da nikada do sada nije povukla svoje priznanje nijedne države.
"Nažalost, prevagnule su političke snage koje su priznale Kosovo", rekao je Zeman u Beogradu 30. januara i dodao da kao predsednik nije dao saglasnost da Češka imenuje ambasadora na Kosovu.
Vučić i Zeman su tokom susreta potpisali zajedničku deklaraciju o razvoju kulturne saradnje i osnivanju Češkog doma u Beogradu.
Izgradnju Češkog doma platila je 1920-ih češka dijaspora, ali je zgrada 1960-ih konfiskovana i od tada pripada državi.
Vučić je prilikom susreta sa Zemanom 2019. najavio da će vlasti vratiti Česima to zdanje, što je ponovio i 2021. u Pragu.
"Češka kuća će biti mesto susreta naša dva naroda, razmene i razvoja privredne i kulturne saradnje. Ona će biti trajna veza između Srbije i Češke, kamen temeljac najkvalitetnijih odnosa i zalog našeg prijteljstva", napisao je Vučić na Instagramu nakon što je sa Zemanom otvorio obnovljen "Češki dom" u Beogradu.
Poseta Srbiji je oproštajna poseta Miloša Zemana na kraju petogodišnjeg mandata.Posle drugog kruga glasanja 28. januara, za novog predsednika Češke izabran je general u penziji Petr Pavel.
Pavel je pobedio nakon kampanje koja je imala snažnu podršku NATO-u i Evropskoj uniji i podršku za pomoć Ukrajini.
Zeman je u prethodnih deset godina na funkciji svojim postupcima izazivao velike podele u zemlji, uključujući zalaganje za bliže veze sa Pekingom i, sve dok Rusija nije napala Ukrajinu, sa Moskvom, kao i podršku marginalnim snagama poput proruske Komunističke partije.
