Američki predsednik Donald Tramp (Trump) zapretio je u petak da će uvesti dodatne sankcije Rusiji zbog njenih kontinuiranih napada na Ukrajinu, sugerišući da te mere imaju za cilj da primoraju Kremlj na prekidu vatre i na kraju mirovnom sporazumu za okončanje rata.
Tramp je to rekao nakon što je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao saveznike njegove zemlje da izvrše pritisak na Rusiju da okonča rat, sa primirjem u vazduhu i na moru kao prvim korakom, nakon što je Moskva pokrenula masivan napad raketama i dronovima na na energetsku i gasnu infrastrukturu u više regiona Ukrajine.
"Na osnovu činjenice da Rusija apsolutno 'bombarduje' Ukrajinu na bojnom polju upravo sada, snažno razmatram velike sankcije za banke, sankcije i carine Rusiji dok se ne postigne prekid vatre i konačni sporazum o miru", napisao je Tramp na mreži Truth Social.
"Rusija i Ukrajina odmah dođite za sto, pre nego što bude kasno", dodao je on. "Hvala!!!"
Tramp nije ulazio u detalje o potencijalnim merama. Nekoliko dana posle svoje inauguracije 20. januara govorio je o potencijalnoj upotrebi "taksa, carina i sankcija" da bi Rusiju doveo za pregovarački sto, ali takve mere nisu najavljene.
Nova izjava je jedan od nekoliko Trampovih poslednjih nedelja o tome šta bi se moglo učiniti da se Rusija privoli na pregovore. To je usledilo posle napete razmene kritika između SAD i Ukrajine, uključujući oštru raspravu 28. februara u Beloj kući posle koje je Tramp rekao da Zelenski nije spreman za mir.
Govoreći u Beloj kući kasnije tokom dana, Tramp je rekao da i dalje veruje da ruski predsednik Vladimir Putin želi mir, ali je sugerisao da ima sumnje u pogledu Ukrajine.
"Mislim da obe strane žele da se to reši", rekao je on, ali "iskreno, teže mi je da radim s Ukrajinom, a ona nema karte".
"Što se tiče konačnog rešenja, možda će biti lakše raditi s Rusijom, što je iznenađujuće", rekao je Tramp. On je ponovio da je Rusija nedavno "bombardovala" Ukrajinu, ali je rekao da misli da razume zašto.
"Zapravo mislim da on radi ono što bi bilo ko na toj poziciji trenutno radio", rekao je Tramp i dodao: "Uvek sam imao dobre odnose sa Putinom. I znate, on želi da okonča rat".
"Mislim da će biti velikodušniji nego što mora i to je prilično dobro", rekao je on. "To znači mnogo dobrih stvari".
Tramp je ove svoju odluku da obustavi vojnu pomoć Kijevu i ograniči razmenu obaveštajnih podataka s Ukrajinom, rekavši: "Moram da znam da oni žele da se nagode".
"Ukrajina mora da stane na loptu i da završi posao", rekao je on.
Zelenski je u večernjem obraćanju rekao da Ukrajina želi mir "što je pre moguće" i da je "odlučna da bude veoma konstruktivna".
"Tema je jasna: mir što je pre moguće, bezbednost što je moguće pouzdanija", rekao je on.
Glavni izvor nedavnih tenzija između SAD i Ukrajine bilo je Trampov opiranje zahtevima Zelenskog za konkretne bezbednosne garancije Kijevu u slučaju prekida vatre ili mirovnog sporazuma. Upitan o tome u Beloj kući, Tramp je rekao: "Pre nego što uopšte razmislim (o bezbednosnim garancijama), želim da rešim rat".
Zelenski je prethodno u petak na društvenim mrežama rekao da je Rusija ispalila skoro 70 krstarećih i balističkih projektila, kao i da je lansirala skoro 200 dronova na različite energetske objekte u Ukrajini u napadu koji je pogodio i stambene zgrade.
On nije rekao da li je bilo mrtvih kao posledica napada koji su usledili usred diplomatskog pritiska za mirovne pregovore, u kojima će delegacija Ukrajine sledeće nedelje otputovati u Saudijsku Arabiju da se sastane s američkim zvaničnicima u cilju izrade okvira za mirovni sporazum.
"Prvi koraci ka uspostavljanju pravog mira trebalo bi da budu prisiljavanje jedinog izvora ovog rata, odnosno Rusije, da zaustavi upravo takve napade na život", napisao je Zelenski.
"To se može realno kontrolisati. Zatišje na nebu – zabrana upotrebe projektila, dronova dugog dometa i vazdušnih bombi. A takođe i zatišje na moru – prava garancija normalnog transporta", rekao je ukrajinski predsednik.
Na događaju u Beloj kući sa Trampom, savetnik za nacionalnu bezbednost Majk Valc (Mike Waltz) rekao je da će se on i državni sekretar Marko Rubio (Marco) sastati s ukrajinskom delegacijom u Saudijskoj Arabiji.
Valc je rekao da misli da će SAD "vratiti stvari na pravi put po pitanju Ukrajine".
Ukrajinski ministar spoljnih poslova Andrij Sibiha rekao je da je u petak imao "konstruktivan razgovor" s Rubiom o predstojećem sastanku.
"Ukrajina želi da se rat završi, a američko rukovodstvo je od suštinskog značaja za postizanje trajnog mira. Razgovarali smo i o načinima za unapređenje naše bilateralne saradnje", naveo je Sibiha na mreži X.
Masovni napad – 30. takav udar na ukrajinsku energetsku infrastrukturu od početka ruske invazije 2022. – deo je šire ruske strategije usmerene na kritičnu energetsku infrastrukturu Ukrajine. U protekle dve nedelje ruski udari su više puta pogađali energetske objekte u Odeskoj oblasti.
Ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile su da je napad počeo u 3.03 časa kada je Rusija lansirala krstareće rakete Kalibr iz Crnog mora. Ubrzo posle toga, upozorile su na borbeni avion MiG-31K, koji nosi hipersonične rakete Kinžal.
Ruske snage su takođe lansirale baraž dronova u koordinisanom napadu.
Zelenski je rekao da su avioni F-16 i Miraž-2000 koje je obezbedila Francuska korišćeni da pomognu u odbijanju napada. Mlaznjaci su deo paketa pomoći koji je najavio francuski predsednik Emanuel Makron (Emmanuel Macronb) u junu 2024.
Kao rezultat napada u petak, Poljska je aktivirala svoje sisteme protivvazdušne odbrane i podigla borbene avione. Oružane snage Poljske su saopštile da su, zbog aktivnosti ruske avijacije dugog dometa, Poljska i njeni saveznici pokrenuli vazdušnu operaciju za praćenje i reagovanje na pretnje.
Naftohaz, ukrajinska državna gasna kompanija, potvrdila je da je ovo 17. kombinovani napad na njenu infrastrukturu.
Izvršni direktor kompanije Roman Čumak rekao je da su proizvodni pogoni neophodni za ekstrakciju gasa ozbiljno pogođeni, ali da su napori za obnovu već u toku.
Uprkos negiranju Moskve da napada civilnu infrastrukturu, Ukrajina i međunarodne organizacije navode da su to ratni zločini, navodeći namerno gađanje bolnica, škola, energetskih objekata i sistema vodosnabdevanja širom zemlje.
