Iako je 2016. godine najveća distanca postojala prema LGBT populaciji, sada građani Srbije najveću socijalnu distancu osećaju prema migrantima, odnosno tražiocima azila, a čak trećina njih, odnosno 37 odsto, ne bi volela da migranti žive u istoj državi kao i oni, pokazuje poslednji Izveštaj Poverenika za zaštitu ravnopravnosti o odnosu građana prema diskriminaciji u Srbiji iz 2019. godine.
U ovakvom raspoloženju su proteklog vikenda, 25. oktobra, u parku kod Ekonomskog fakulteta u Beogradu, dve grupe aktivista stajale jedni preko puta drugih uz jake policijske snage.
Sa jedne strane aktivisti levo orijentisanih organizacija koji su se okupili u znak podrške migrantima koji borave na tom mestu, a sa druge strane aktivisti desno orijentisanih organizacija, predvođenih neregistrovanom esktremno desničarskom grupacijom „Narodne patrole“ koja je uoči skupa pozvala svoje pristalice da „očiste” pomenuti park od migranata.
Odgovarajući na pitanje zašto je uopšte dozvoljen skup antimigrantskih desničara u Beogradu, Katarina Golubović, predsednica nevladine organizacije iz Beograda, Komiteta pravnika za ljudska prava YUCOM, u razgovoru za Radio Slobodna Evropa (RSE) navela je da razlog leži u političkoj volji.
“Ako vi to nećete da zabranite, prvo ćete dozvoliti skup, ako nije prijavljen onda ga nećete prekinuti, a na kraju nećete ni sankcionsati one koje možete odmah na licu mesta da legitimišete i sprovedete do Prekršajnog suda”, navela je ona.
Zakon je jasan ali ga policija selektivno primenjuje
Nakon što je neformalna ekstremistička organizacija „Narodna patrola“ najavila da će u nedelju „očistiti“ park kod Ekonomskog fakulteta, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) do danas nije zvanično potvrdilo da li je održani skup prijavljen.
Po pitanju javnog održavanja ovakvih događaja Ustav Srbije je jasan i u članu 49. kaže da je “zabranjeno i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti”. Sagovornica RSE ukazuje i na Zakon o sprečavanju diskriminacije kao i na Zakon o javnom okupljanju, kao dodatna dva pravna akta koja jasno ukazuju da okupljanja poput onog koje se desilo 25. oktobra, ne bi trebalo da se dozvole.
“Zakon o javnim okupljanjima ne dozvoljava ovakve skupove. Dva su mehanizma, po Zakonu o javnom okupljanju, jedan je zabrana a drugi je sankcionisanje, gde postoje vrlo velike prekršajne kazne za organizatore ovakvih okupljanja i njihove učesnike. Mi imamo i Zakon o zabrani diskriminacije, koji jeste dobro sredstvo, ali naše krivično zakonodavstvo nije dovoljno široko da obuhvati sve napade koji su motivisani mržnjom”, objašnjava Katarina Golubović.
Kako sama kaže, “tu zakazuje policija, jer ona treba da podnese zahtev za pokretanje prekršajnog postupka pred Prekršajnim sudom, ali to se vrlo selektivno primenjuje od strane policije i tu dolazi do izraza politička volja”.
Otkud velika polarizacija u društvu?
Tokom prve polovine devedesetih godina, u Srbiju je izbeglo preko 617.000 osoba, pokazuju podaci Komesarijata za izbeglice i migracije Republike Srbije iz 1996. godine. Međutim, imajući takvo iskustvo, trideset godina kasnije, čak 75 odsto građana Srbije ima negativna osećanja prema izbeglicama i migrantima sa Bliskog istoka i Afrike, pokazuju podaci Fondacije za otvoreno društvo iz 2020. godine.
Sve manje razumevanja građana Srbije prema migrantima ogleda se u dugotrajnoj netrpeljivosti ka svakom stranom elementu u državi što je posledica dugogodišnje ksenofobične politike, od Slobodana Miloševića pa nadalje, smatra Katarina Golubović.
“Mi stalno imamo u političkom vrhu nekoga ko takvu politiku neguje. Te posledice koje mi imamo od pre 30 godina, ti ljudi su deo biračkog tela. Vi morate da se obraćate tom delu biračkog tela. I zato imate te ljude u Vladi, imate te pokrete, jer oni prosto moraju da drže jedan deo biračkog tela. Ova vlast vrlo dobro zna šta radi i kako da prikupi jedan broj stalnih glasača”, objasnila je ona.
Sa druge strane, direktorka nevladine organizacije Beogradski centar za ljudska prava, Sonja Tošković, u razgovoru za RSE ističe da se uzroci podela u društvu, jačanja desničarskih organizacija i dozvoljavanje sve većeg njihovog upliva u društvo moraju tražiti i u “antimigrantskoj kampanji koja je obojila celu ovu godinu”.
“To je nekako skretanje pažnje građana Srbije od nekih drugih važnih tema koji ih se tiču, pa je ovo idealno da zamaže oči u odnosu na neke druge stvari, jer je vrlo jasno da migranti nisu nikakva pretnja ni po Srbiju, ni po našu politku, niti građane”, rekla je Tošković.
Ona je dodala da se politka Srbije naslanja na politiku Evropske unije, koja “gradi zidove pokušavajući da se zaštiti od islamizacije i navodnog terorizma”.
“Ono što je zanimljivo jeste da građani uopšte ne razumeju kakva je migraciona politika Republike Srbije. Mislim da velika odgovornost leži na državnim organima a ne samo na Komeserijatu za izbeglice. Treba tu da bude mnogo institucija koje bi trebale u javnosti biti glasnije, da se čuje koliko je ovde tih ljudi, kakva je njihova namera, ko su izbeglice”, smatra ona.
Ima li rešenja?
Iako je prema mišljenju Katarine Golubović “sve ovo što se trenutno dešava u Srbiji odraz spoljno-političkih odnosa na nivou Evropske unije, gde takođe desnica jača, te se samim tim to preliva i na unutrašnje politike u Srbiji”, ona ipak smatra da će se situacija u budućnosti promeniti.
“Očigledno će se politika prema migrantima menjati u budućnosti. Mi smo svesni da je, da kažemo negde od 2012. godine, počelo sa zabranjivanjem neonacističkih skupova, i da kada postoji jasna politika države da nešto treba da se zaustavi, da se ovakvi skupovi itekako zabranjuju”, kaže Golubović.
Podsetimo, Ustavni sud Srbije zabranio je juna 2012. delovanje ultradesničarske organizacije "Otačastveni pokret Obraz". Ova odluka doneta je skoro tri godine nakon zahteva Republičkog tužilaštva, na čiju inicijativu je do sada zabranjena jedino neonacistička organizacija "Nacionalni stroj". Pokret "Obraz" izbrisan je iz registra jer je sud zaključio da zabrana rada tog udruženja predstavlja srazmeran odgovor društva radi zaštite osnovnih sloboda i prava građana.
Da je trenutna situacija samo jedna faza u društvu, smatra i Sonja Tošković, koja veruje da će se ovakva vrsta problema u srpskom društvu u jednom trenutku rešiti.
“To mora zajednički, ne samo državne institucije i nevladine organizacije, nego i građani, kroz razgovore, dijalog. To je nešto što nama generalno fali u društvu. To treba da se radi sa decom još u osnovnoj školi, da shvate da različitosti nisu nešto što je zlo, nego nešto što je dobro“, rekla je ona i zaključila da su migracije i mobilnost fenomen ovoga veka i nešto što će se u svetu sve više dešavati, bilo zbog ekonomskih, političkih razloga ili pak posledica klimatskih promena.
Ekstremistički incidenti
Skup desničara od 25. oktobra predvodila je grupa nepoznatih muškaraca koja sebe nazivaju „Narodnom patrolom“, a koja je 21. februara presretala migrante u centru Beograda i obaveštavala ih da im "zabranjuju kretanje“, uz poruku da će "imati problem" ako neko napadne "srpske žene i muškarce".
Nakon što se taj snimak pojavio na društvenim mrežama, reagovala je policija i Više javno tužilaštvo, a kako je objavio list „Danas“ 24. oktobra, taj predmet se u tužilaštvu i dalje nalazi u predistražnoj fazi.
Na nedeljnom skupu, desničari su nosili zastavu sa simbolom mrtvačke glave i porukom "S verom u boga, sloboda ili smrt" i baner sa natpisom "Teroristi nisu dobrodošli", a među parolama koje su uzvikivali je i "Srbija Srbima".
“Čišćenje” parka od migranata je samo poslednji u nizu događaja koji su u svom fokusu imali netrpeljivost i govor mržnje.
Nedavno je u Beogradu otvoren Festival savremenih umetnika sa Kosova „Mirëdita, dobar dan!“, 22. oktobra, uz jake policijske snage i protest više stotina desničara, koji su se okupili nedaleko od mesta otvaranja manifestacije.
Okupljeni su mahali zastavama Srbije i pokreta 'Zavetnici', podizali transparente sa fotografijama srpskih manastira na Kosovu i uzvikivali parole o Kosovu, ali i uvrede učesnicima festivala.
Nekoliko dana ranije, 9. oktobra, predsednik organizacije "Srpska desnica" Miša Vacić, bio je akter incidenta u CZKD-u (Centar za kulturnu dekontaminaciju), gde je sa svojim pristalicama uzeo mikrofon na otvaranju izložbe posvećene ratnim događajima u Tuzli i negirao granatiranje tuzlanske Kapije, u kom je 1995. godine, ubijen 71 građanin Tuzle.
Da je govor mržnje prisutan i u samom državnom vrhu Srbije pokazuje primer tadašnjeg ministra odbrane Aleksandra Vulina, koji je na sajtu ministarstva kojim je tada upravljao nekoliko puta kosovske Albance nazivao „Šiptarima“ ignorišući presudu suda u Srbiji po kojoj je taj termin „politički nekorektan i uvredljiv“. I pored brojnih reakcija nevladinog sektora i stranih političara, Vulin je u novom sazivu Vlade izabran za ministra unutrašnjih poslova.
Da je jačanje desnice u Srbiji opasno, istakao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u obraćanju građanima povodom formiranja nove Vlade Srbije 21. oktobra više puta ponovio "da se u Srbiji neće dozvoliti bilo kakvo nasilje prema migrantima".
„Neće se dogoditi da bilo ko u ovoj zemlji tuče bilo koga, nazivali oni sebe narodnom zaštitom, patrolama ili bilo kako, neće moći da tuku ni migrante ni bilo koga drugoga“, rekao je Vučić.
On je napomenuo i da su "migranti u Srbiji u prethodnim godinama, počinili daleko manje krivičnih dela nego domaće stanovništvo".
Prema podacima Komesarijata za izbeglice i migrante, u kampovima i prihvatnim centrima u Srbiji trenutno boravi oko 6.000 izbeglica i migranata, a procene su da se oko 1.200 njih nalazi van kampova.
Facebook Forum