Poslanik i bivši kardiohirurg Masud Pezeškijan (Masoud Pezeshkian) pobedio je u drugom krugu predsedničkih izbora u Iranu.
Kako je 6. jula na državnoj televiziji rekao Mohsen Eslami, portparol izbornih vlasti, Pezeškijan je osvojio 53,7 odsto (16.384.403 glasova), dok je Said Džalili (Saeed Jalili) dobio 44,3 odsto (13.538.179).
Izlaznost u drugom krugu bila je 49,8 odsto, posle rekordno niskih 40 odsto u prvom.
"Pružićemo ruku prijateljstva svima. Sve ljude Irana trebalo bi da iskoristimo za napredak zemlje", rekao je Pezeškijan u prvom obraćanju posle pobede.
Masud Pezeškijan (69) bio je član iranskog parlamenta od 2008. i potpredsednik između 2016. i 2020, kada su umereni reformisti imali većinu.
Izbore, na koje je izašlo oko 30 miliona Iranaca, nije nadgledala nijedna međunarodno priznata posmatračka organizacija.
Umereni reformista Pezeškijan obećao je u kampanji manje konzervativan odnos prema nošenju hidžaba, nakon masovnih protesta u Iranu zbog smrti Mahse Amini 2022. godine dok je bila u pritvoru iranske policije za moral.
Izjavio je da želi bolje odnose sa Zapadom i sa njim postigne novi nuklearni sporazum.
Pezeškijan ne spori da je iranski vrhovni vođa ajatolah Ali Hamnei na vrhu iranske vlade.
Prethodno je decenijama podržavao Hamneija i vojnu jedinicu Čuvari islamske revolucije.
Pristalice Pezeškijana tvrdile su tokom kampanje da bi pobeda tvrdolinijaša Saida Džalilija značila uspostavljanje vlade slične talibanskoj u Avganistanu.
Džalili, bivši pregovarač sa Zapadom o iranskom nuklearnom programu, važi za političara tvrde linije koji se između ostalog zalaže i za obavezno nošenje hidžaba.
Izbori u Iranu održani su godinu dana pre roka zbog pogibije predsednika Ebrahima Raisija u helikopterskoj nesreći u maju.
Drugi krug izbora održan je pošto više od 60 odsto birača nije izašlo na glasanje 28. juna.
U prvom krugu izbora Pezeškijan je osvojio 44 odsto glasova, dok je Džalili dobio 40 odsto.
Za nadzor biračkog procesa bilo je zaduženo iransko ministarstvo unutrašnjih poslova.
