SAD: Privremeno rešenje za krizu, republikanci i demokrate duboko podeljene

Američki predsednik Barak Obama u četvrtak rano ujutro potpisao je zakon kojim se podiže granica zaduživanja SAD i izbegava rizik bankrota zemlje, čime je okončana dvonedeljna politička kriza i neizvesnost.

Prethodno je Predstavnički dom koji kontrolišu republikanci podržao mere nekoliko sati uoči krajnjeg roka koji je isticao u ponoć, sledeći tako američki Senat u kome su se većinske demokrate izjasnile nešto ranije.

Svetske berze su pozitivno reagovale, a Kina i ostale zemlje koje poseduju najviše američkih obveznica pozdravile su sporazum. Istovremeno, direktorka Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) Kristina Lagard upozorila je da je potrebno otkloniti neizvesnost u američkim finansijama trajnijim fiskalnim merama. Analitičari procenjuje da je ovo samo privremeno rešenje i da republikanci i demokrate ostaju duboko podeljeni oko budžeta.

U Predstavničkom domu ove mere je podržalo 285 kongresmena, od toga 198 demokrata i 87 republikanaca, dok je 144 republikanaca bilo protiv. Istovremeno, 81 senator je glasao za a 18 ih je bilo protiv.

Prema ovom kratkoročnom dogovoru, sredstva za finansiranje federalne vlade biće produžena do 15. januara, dok će limit za zaduživanje važiti do 7. februara. Zvaničnici Bele kuće zaduženi za budžet saopštili su da će desetine hiljada radnika javnog sektora, koji su više od dve nedelje bili na neplaćenom odsustvu početi da se vraćaju na posao.

Američki predsednik Barak Obama izjavio je da je zahvalan zbog postizanja kompromisa, poručivši da je sada vreme za vraćanje poverenja američkog naroda:

„Želim da zahvalim liderima obe partije što smo došli do ove tačke. Odmah ćemo otpočeti deblokadu vlade i ublažiti nesigurnosti kojima su bili prepušteni kako poslovanje tako i američki narod“.

Dogovor je postignut posle 16 dana zastoja zbog protivljenja republikanaca reformama u zdravstevnom osiguranju koje je predložio američki predsednik oličenim u zakonu koji je u javnosti poznat kao Obamaker. Pomenuti akt je ovom prilikom ostao netaknut, ali s obzirom na probleme u kojima su se SAD našle, Obama je najavio da je spreman na pregovore sa republikancima, jer želi da se prestane sa manirom upravljanja “od krize do krize”.

“Mnogo posla je pred nama, uključujući i potrebu da povratimo poverenje naroda koje smo izgubili tokom poslednjih nekoliko nedelja tako što ćemo rešavati njihove probleme. Spreman sam da sarađujem sa svima, demokratama i republikancima, Senatom i Predstavničkim domom kako bismo ojačali ekonomiju, zaposlili ljude, ojačali srednju klasu i ojačali finansije“.

Većinski republikanci u Predstavničkom domu, koji prema mišljenju javnosti snose glavnu odgovornost za blokadu, priznali su u sredu poraz.

“Dobro smo se borili. Jedino što nismo pobedili”, kazao je predsedavajući Predstavničkog doma Džon Bejner (John Boehner). On je, međutim, rekao da će njegova partija nastaviti napore da zaustavi katastrofu u koju, po njegovim rečima, vodi zemlju Obamin zakon o zdravstvu.

Istovremeno, veteran među republikancima senator, Džon Mekejn (John McCain), koji je bio njihov kandidat na predsedničkim izborima 2008, kazao je da je “ovo jedno od najsramijih poglavlja koje sam video tokom svog dugogodišnjeg angažmana u Senatu”. On je kazao za “Bi-Bi-Si” (BBC) da je “uznemiravajuće kada republikanci napadaju republikance” i “mi ćemo nastaviti raspravu unutar partije o smeru kojim ide i kako da rešavamo ključna pitanja”.

Svet pozdravio dogovor

Dogovor demokrata i republikanaca i okončanje krize u SAD pozdravili su direktorka Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard i predsednik Svetske banke Džim Jong Kim, koji su tokom delimične blokade SAD upozoravali na moguće katastrofalne posledice po svetsku ekonomiju.

Lagardova je navela da je Kongres SAD preduzeo "važan i nužan korak", ali da je "od suštinskog značaja da se smanji neizvesnost oko sprovođenja fiskalne politike podizanjem granice duga na trajniji način".

"Nastavljamo da ohrabrujemo SAD da usvoje budžet za 2014. i zamene sekvester postepenim uvođenjm mera koje neće ugroziti oporavak i usvoje uravnotežen i sveobuhvatan srednjoročni fisklani plan", navodi se u saopštenju.

I Kina je pozdravila odluku Kongresa SAD.

”Odgovarajuće rešenje ovog problema nije dobro samo za SAD, već takođe i za stabilnost i razvoj svetske privrede", rekla je danas Hua Čunjing, portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova.

Peking je poslednjih dana uputio više upozorenja i poziva Vašingtonu da postigne fiskalni kompromis i ukazivao na nerazdvojivost veza između dve zemlje.

Kina je zemlja koja drži najveći deo američkog duga sa 1.277 milijardi dolara u državnim obveznicama, prema poslednjim podacima američke vlade.

Kina je takođe brinula kako bi nemogućnost SAD da otplaćuje dugove uticao na kineski privredni rast koji zavisi od izvoza i stranih ulaganja.

Pozitivna reakcija berzi

Berze širom sveta su ojačale posle dogovora američkih lidera o nastavku finansiranja državnih službi i otplate dugova.

Tokijska berza ojačala je u četvrtak za 1,1 odsto, kao i finansijska tržišta Južne Koreje, Australije i zemalja jugoistočne Azije.

Na Volstritu su cene deonica u sredu skočile više od jedan posto jer su ulagači verovali da će se u Vašingtonu u poslednji čas postići dogovor o povećanju zaduživanja države, što se i ostvarilo.

Premda su to samo privremena rešenja, koja ne zatvaraju ključna pitanja budžetskog deficita koja dele republikance i demokrate, kao i da bi se SAD ponovno na početku iduće godine mogle naći u sličnoj situaciji, ulagače je ohrabrilo što je dogovor ipak postignut u roku.

“Nije reč samo o tome da su ulagači odahnuli nakon dogovora, već su cene deonica porasle i zbog toga što je tržišno okruženje i dalje podsticajno, s obzirom na vrlo labavu monetarnu politiku Feda”, kazala je Džudi Mouzes (Judy Moses) iz fonda “Evercore Wealth Management”.

Većina analitičara očekuje da će američka centralna banka odložiti odluku o smanjenju podsticajnih monetarnih mera zbog štete nanesene ekonomiji tokom dvonedeljne bustave rada državnih službi.

Na dobro raspoloženje ulagača ukazuje i pad VIX indeks 'straha' Čikaške berze opcija za 21 posto, što je njegov najveći dnevni pad u poslednje dve godine. To pokazuje da ulagači manje osiguravaju svoje portfelje od mogućeg gubitka vrednosti deonica.

S okončanjem političke krize u Vašingtonu, u prvi plan ponovno ulaze fundamentalni pokazatelji, pre svega kvartalni poslovni rezultati kompanija.

Rast su zabeležile i evropske berze.

Šteta ugledu američke ekonomske stabilnosti

SAD su imale rok do 17. januara da podignu granicu zaduživanja od 16,7 hiljada milijardi dolara, jer bi u protivnom bile onemogućene da izmiruju i spoljen i unutrašnje, što podrazumeva kamate na obveznice, čime bi američki dug postao bezvredan.

Zbog delimične blokade vlade, oko 700 hiljada vladinih činovnika, od 2,1 milion, nije dolazilo na posao, tj. bilo je na neplaćenom prinudnom odmoru.

Većina nacionalnih parkova, muzeja, federalnih zgrada i usluga nije funkcionisala, a bila je odložena isplata i penzija i naknada vojnim veteranima.

Tvrdokorni konzervativci započeli su borbu oko budžeta pre 16 dana, dovodeći vladu do prve blokade u poslednjih 17 godina zahtevom da Obama odustane od predloga reforme zdravstvenog osiguranja.

Kongres zbog toga nije mogao da se dogovori o budžetu za narednu fiskalnu godinu, koja u SAD počinje 1. oktobra.

Političari, bankari i ekonomisti upozoravali su na globalne ekonomske posledice ukoliko ne bi bio postignut sporazum o podizanju granice zaduživanja vlade SAD, odnosno to bi moglo da dovede u pitanje vrednost dolara, novac svetskih rezervi, kao i obveznica američke vlade, koje se smatraju najsigurnijim u svetu.

Izraelski komentatori navode da je spor u Kongresu narušio ugled Amerike u svetu.

"Nema sumnje da je nanesena šteta ugledu američke ekonomske stabilnosti. To nije dobro za finansijska tržišta, ni za SAD, niti za čitav svet", ocenio je Eli Groner, ekonomski izaslanik Izraela u Vašingtonu.

Ovaj sporazum je samo privremenog karaktera, s obzirom na duboke podele između republikanaca i demokrata oko finansiranja budžeta, pa postoji bojazan da se slična blokada može desiti i početkom sledeće godine kada ističe važnost ovih mera.