"Ovo govori da je zakazao ceo sistem".
To ocenjuje Sonja Tošković iz nevladinog Beogradskog centra za ljudska prava nakon ubistva 74-godišnjeg penzionera S.B. koji je služio kaznu zbog prekršaja u beogradskom zatvoru Padinska skela.
Javnost u Srbiji saznala je da se u beogradskom zatvoru dogodilo ubistvo više od mesec dana nakon što je penzioner stradao za vreme odsluženja kazne.
Zaštitnik građana Srbije Zoran Pašalić izjavio je 21. marta za RSE da će pokrenuti postupak kontrole zbog ovog ubistva.
U međuvremenu je Više javno tužilaštvo u Beogradu zatražilo od policije da proveri da li su trojica čuvara i medicinski tehničar izvršili neko krivično delo u ovom slučaju.
Policiji je naloženo da obavi detaljne razgovore sa njima, kao i sa lekarom u zavodu, navedeno je u saopštenju ovog tužilaštva 21. marta.
Tužilaštvo je takođe tražilo medicinsku dokumentaciju S.B. u vezi sa izvršenim pregledima u zavodu.
Za ubistvo zatvorenika osumnjičena su trojica mladića koji su sa njim služili kazne u istoj ćeliji. To je saopštilo Više tužilaštvo u Beogradu 20. marta.
Prema sumnjama tužilaštva, ubijeni zatvorenik je mučen više od 15 dana.
Ministarstvo pravde Srbije pokrenulo je postupak unutrašnje kontrole i postupak za utvrđivanje disciplinske odgovornosti. Ministarstvo je u saopštenju od 20. marta navelo da je smenjen upravnik zavoda.
"Apelujemo na nadležne organe da u što kraćem roku sprovedu postupak protiv učinilaca ovog svirepog ubistva i iste što strožije sankcionišu", saopštilo je Ministarstvo 20. marta.
Raniji izveštaji Saveta Evrope ukazuju na "široko rasprostanjeno nasilje" među zatvorenicima u Srbiji.
'Zakasnela' reakcija institucija
Sonja Tošković iz nevladinog Beogradskog centra za ljudska prava kaže za RSE da je vest o ovom ubistvu veoma uznemirujuća jer je reč o zatvoru u Beogradu "u kom se izdržavaju blaže zatvorske kazne".
"Potpuno je neverovatno da se takvo zlostavljanje dešavalo i zanemarivanje svega toga i da je na kraju došlo do smrtnog ishoda", kaže ona dodajući da se postavlja pitanje uloge lekara u tom zatvoru budući da su pre smrti konstatovane povrede.
Tošković navodi da je reakcija institucija u smislu pokretanja postupaka i smene čelnika zatvora adekvatna, ali zakasnila.
"Reakcija (institucija) je došla tek posle obdukcije, a sve se to dešavalo početkom februara", navodi ona.
Tošković smatra da je ozbiljan deo problema "obrazac ponašanja u zatvorima", a to je strah zatvorenika koji trpe zlostavljanje i od onih sa kojima dele ćeliju i od zatvorskih čuvara. Više javno tužilaštvo je u saopštenju navelo da S.B. "usled straha" nije prijavio zlostavljanje.
"Neće svako da se usudi da prijavi nasilje ili zlostavljanje zato što je to jedan zatvoreni sistem vrlo specifičan", kaže ona dodajući da je Beogradski centar za ljudska prava dobijao prijave od zatvorenika o nasilju, ali da su to značajno "blaži oblici nasilja".
Šta se do sada zna?
Više javno tužilaštvo u Beogradu je saopštilo 20. marta da je pokrenulo istragu protiv tri mladića zbog sumnje da su ubila 74-godišnjeg S.B. s kojim su delila ćeliju u Kazneno-popravnom zavodu Padinska Skela.
Tužilaštvo je navelo da je obdukcioni nalaz pokazao da je S.B. umro nasilnom smrću.
Osumnjičeni Srećko S. (20), Saša S. (21) i Dalibor P. (21) saslušani su u tužilaštvu 14. marta.
Prema saopštenju tužilaštva, osumnjičeni su od polovine januara do 4. februara zajednički izvršili krivično delo i pri bezobzirnom nasilničkom ponašanju lišili života S.B.
Tužilaštvo navodi i da se sumnja se da su osumnjičeni, u sobi u kojoj su zajedno boravili, S.B. svakodnevno psihički, fizički i seksualno zlostavljali, "pošto mu je nestalo novca kojim je u zatvorskoj kantini kupovao namirnice za osumnjičene".
U saopštenju tužilaštva se takođe navodi da je S.B. bio na lekarskom pregledu zbog povreda koje je zadobio 3. februara "ali usled straha nije prijavio zlostavljanje koje trpi, pa su ga iste večeri osumnjičeni odveli u kupatilo gde su ga polivali hladnom vodom".
Sutradan se njegovo zdravstveno stanje pogoršalo i preminuo je, navodi se u saopštenju.
Istraga je u fazi ispitivanja svedoka i prikupljanja dokaza.
Svi osumnjičeni, kao i oštećeni, izdržavali su kazne zatvora zbog učinjenih prekršaja, navodi se u saopštenju tužilaštva.
Iz Ministarstva pravde nisu odgovorili na pitanja RSE, između ostalog, zbog čega je S.B. vraćen u zatvorsku ćeliju sa istim zatvorenicima iako je prethodno konstatovano da ima povrede, kao i da li u tom zatvoru postoji sistemski problem da zaposleni ne mogu da kontrolišu zatvorenike.
Šta se navodi u izveštajima o zatvorima u Srbiji?
"Nasilje i zastrašivanje među zatvorenicima i dalje je široko rasprostranjeno, a srpske vlasti treba da razviju efikasnu nacionalnu strategiju za suzbijanje ovog fenomenа", navodi se u izveštaju Evropskog komiteta za sprečavanje mučenja i nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja Saveta Evrope iz 2022.
Reč je o izveštaju Komiteta o periodičnoj poseti Srbiji u periodu od 9. do 19. marta 2021. godine.
Inače, Komitet organizuje posete mestima, između ostalog, zatvorima, na kojima se nalaze lica lišena slobode da bi ocenio kako se postupa prema njima i o tome sastavlja izveštaj koji dostavlja državama.
Komitet obavlja posete na osnovu Evropske konvencije o sprečavanju mučenja i nečovečnih ili ponižavajućih postupaka i kažnjavanja, a Srbija je ratifikovala konvenciju 2003. godine.
U izveštaju se dalje navodi da problem nasilja među zatvorenicima zahteva "pojačano praćenje ponašanja zatvorenika" s posebnim naglaskom na "situaciju u ćelijama uveče/noću", kao i izveštavanje o "sumnjivim i potvrđenim slučajevima zastrašivanja/nasilja među zatvorenicima".
"Rukovodstvo i osoblje treba da posvete veću pažnju proceni rizika i potreba, klasifikaciji i rasporedu pojedinačnih zatvorenika kako bi se osiguralo da zatvorenici ne budu izloženi drugim zatvorenicima koji mogu da ih povrede", piše u izveštaju.
U izveštaju se upozorava da "ilegalna trgovina psihoaktivnim supstancama i nagomilani dugovi među zatvorenicima podstiču nivo nasilja i zastrašivanja među zarobljenicima".
Komitet u izveštaju ponavlja preporuku da Srbija usvoji "efikasnu nacionalnu strategiju za borbu protiv nasilja i zastrašivanja među zatvorenicima".
Komitet je u izveštaju iz 2022. pozdravio mere koje su preduzele srpske vlasti u pogledu smanjenja prenatrpanosti zatvora i poboljšanja materijalnih uslova u zatvorima.
U ranijim izveštajima Saveta Evrope ukazivano je na prenatrpanost zatvora u Srbiji, odnosno da je broj zatvorenika po službeniku kaznene ustanove veći od evropskog proseka.
U izveštaju Saveta Evrope iz aprila 2021. objavljeno da na 100 mesta u zatvorima u Srbiji boravi 107 osoba.
