Zašto je sufista Rumi popularan na Zapadu

Njegova poezija obuhvata mnoge različite ideje, ali suština je u traganju za sjedinjenjem sa božanskim. Pisao je na novom persijskom jeziku, a prevodi njegovih dela su veoma popularni u drugim zemljama. 2007. godine bio je najpopularniji pesnik u Americi.

Kako objasniti popularnost Rumijeve poezije (persijski pravnik, teolog i sufi mistik iz 13. veka) na Zapadu u u vreme pojačanog anti-islamskog raspoloženja i zbog čega su sufi pokreti atraktivni zapadnjacima?

"Najzad, šta ko traži tom se i dovine,
Svakom ko se strpi znak radosti sine."
(iz pesme Zaspao ljubavnik)

Rumijevi stihovi, poput ovih, popularniji su na Zapadu nego u islamskih zemljama. To je moguće, kaže za RSE Ibrahim Gamard, šejh iz sufi Mevlevi reda u Kaliforniji, koji čitavog svog života prevodi poeziju persijskog sufi mistika iz 13. veka Rumija.

„Uprkos anti-islamskim osećanjima, Islam je i dalje religija koja se najbrže razvija u SAD. Istovremeno, postoji i dalje veliko interesovanje za sufizam, ali zato što je predstavljen kao vrsta misticizma koji ne zavisi od islama i koji prevazilazi pojedinačne religije,“ objašnjava Gamard.

„Islam u regionima, kao što su Centralna Azija, Afrika i Indonezija, širi se popularizacijom sufizma,“ podseća Gamard, „koji je bio umerena forma islama dok nije kasnije uspostavljen tradicionalniji oblik“.

Gamard kaže da i u SAD postoje popularni sufi pokreti koji su atraktivni Amerikancima zbog svog umerenog Islama.

„I to je glavni razlog što je Rumijeva poezija tako popularna jer je predstavljena u popularnim verzijama, a ne u vernom prevodu, i Rumi je u njima predstavljen kao mistik koji je samo malo islamski“, navodi on.

„I to je takođe razlog zašto je prodaja moje knjige „Rumi i Islam“ koja sadrži izabrane prevode Rumijevih hvalospeva vrlina proroka Muhameda prošla tako loše“, kaže Gamard.

„Mnogi Amerikanci vole Rumija zbog njegove ekstatične duhovnosti zbog božanske ljubavi ali bi oni više voleli da on ne bude musliman ili bar ne više od minimalnog. Zbog toga je većina Rumijevih knjiga prodata da zadovolji njihovu želju pre svega za misticizmom a što manje za islamom. Amerikanci imaju malo interesovanja ili simpatija za politički Islam ali čitajući najpopularizovanije Rumijeve knjige Amerikanci uče o mnogim tradicionalnim muslimanskim vrednostima i mudrosti učenja“, objašnjava sagovornik RSE koji je prešao na Islam 1984.

Sufizam sa naglaskom na ljubavi

Sufi imami su protiv najnasilnijih formi Islama. U najradikalnijim delovima muslimanskog sveta sufi lideri rizikuju svoje živote za svoja tolerantna uverenja. Sufizam je najpluralističkija inkarnacija Islama, pristupačna i obrazovanima i neobrazovanima, vernicima i nevernicima – i stoga je most od unikatne vrednosti između Istoka i Zapada.

Veliki sufi mislioci, poput pesnika iz 13. veka Rumija, smatrali su da su svo postojanje i sve religije jedno, da su sve one manifestacije iste božanske stvarnosti. Ono što je važno nije prazan ritual džamije, crkve, sinagoge ili hrama, već da božanstvo najbolje može da se postigne kroz kapiju ljudskog srca, da svi možemo naći raj u nama, ako znamo gde da gledamo. Na neki način, sufizam sa naglaskom na ljubavi, pre nego na suđenju, predstavlja Novi zavet Islama.


Sufizam je potpuno autohton, duboko ukorenjen pokret otpora protiv nasilnog islamskog radikalizma. Da li se može iskoristiti za politiku nije do kraja jasno.

Poslednjih godina postoje uznemirujuće tendencije u Čečeniji i Dagestanu gde lokalne vlade promovišu popularni islam koji selektivno pozajmljuje – i ponekad groteskno iskrivljuje simbole i rituale sufizma, čak ignoriše njegovu suštinu. Tamo se sufizam pretvara u državnu religiju i sufi šejhovi i sveštenici koji predvode molitvu su blisko povezani sa vladama.

Ibrahim Gamard, šejh iz Sufi Mevlevi reda u Kaliforniji, na pitanje da li sufizam može biti iskorišćen u službi političkih vlasti, kaže da je to nešto o čemu on malo zna.

„Čini mi se da vlade u muslimanskim zemljama koje rade protiv tradicionalnog islama, pre svega sekularne vlade koje slede želje jakih ne-muslimanskih zemalja, vekovima vladaju muslimanima deleći ih na „dobre muslimane“ i „loše muslimane“, kao što su bogati protiv siromašnih, pro-zapadno orijentisani protiv tradicionalista, ne-sufisti protv sufista, Suniti protv Šiita, PLO protiv Hamasa i td.," rekao nam je Gamard.

Gamard kaže da je pročitao, kako su u Americi, pojedini univerzitetski profesori sa studija o Bliskom Istoku, savetovali američku Vladu da dozvole sufistima u Avganistanu da vladaju ovom zemljom, rukovodeći se uverenjem da su sufisti suprotnost islamistima.

„Ali to je naivno verovanje, zato što su i sufisti muslimani, dakle, kao i kod drugih grupa muslimana, i sufisti se kreću od liberalnih do konzervativnih“, zaključuje Gamard.

„Mi muslimani ne treba da dozovlimo da nas ove manipulacije okrenu jedne protiv drugih. I sufisti ne bi trebalo da dozvole da ih izmanipulišu vlade. Umesto toga, trebalo bi da se fokusiraju na suštinu sufizma i negovanje vrlina koje zahteva islamska vera“, kaže Gamard.