Saga o kupovini Železare Smederevo nastavljena je tužbom Esmarka protiv jednog biznismena i najavom da želi da vodi i privatizuje srpsku čeličanu. Pre manje od mesec dana propali su pregovori te američke firme i srpske vlade, pa je ova novost unela dodatnu konfuziju o sudbini smederevske železare.
"Ne odustajemo od Železare,” poručio je Džejms Bušar, direktor Esmarka. Uprava giganta iz Pitsburga je saopštila da će se prijaviti na tender za izbor menadžerskog tima srpske čeličane, a da je cilj ove američke firme da je privatizuje do juna 2016.
Čini se, kaže za RSE Mahmud Bušatlija, konsultant za strana ulaganja, da se Esmark ozbiljno vraća u igru za privatizaciju čeličane u Smederevu.
“Mada ne bi smelo to da se desi. Jer posle neuspešnog pregovaranja pokazalo se da oni nisu baš tako dobar partner kako smo ga mi prikazivali, niti da imaju čiste namere prema našoj čeličani. U takvoj situaciji, vlada ne bi smela da dozvoli da se uopšte spomene da Esmark i dalje učestvuje u bilo kakvim procesima koji će voditi upravljanju i kasnije privatizaciji.”
Dok se ovdašnja javnost pitala kako i zašto su propali pregovori o kupovini Železare, jer Esmark je bio jedini i, kako je vlada najavljivala, najbolji kandidat, iz sopstvene biznis pozicije odgovor je tražila i američka firma. Epilog, za sada, je da je Esmark podneo tužbu sa zahtevom za odštetu od 100 miliona dolara protiv slovačkog biznismena Petra Kamaraša koji je, po tvrdnji te američke kompanije, podrivao njihove napore da kupe srpsku čeličanu.
Srbija nema nikakve veze sa tužbom Esmarka, poručio je premijer Aleksandar Vučić.
„Ova zemlja će da napravi ugovor sa onim ko ponudi najbolje uslove. Mi nikada nismo uzimali nikakvu rudu, pogotovu ne od njih. Ali oni su bili zajedno, to je njihov sukob unutar njihove kuće... To su ljudi koji su zajedno dolazili kod nas na pregovore. Ne pada mi na pamet da se mešam u to i da arbitriram između njih.“
Suština Esmarkovog otkrića je, bar kako navodi u saopštenju o tužbi, da je Kamaraš sa pozicije investitora i agenta na strani Esmarka Evropa, posedujući poverljive informacije o strategiji američke firme za srpsku čeličanu, sabotirao pregovore da bi njegove kompanije i dalje mogle da snabdevaju Železaru gvozdenom rudom. I to nije sve, navodi Esmark, Kamaraš je imao i ‘Plan B’ da je on privatizuje tako što bi vodio novi tim koji bi upravljao Železarom.
Mahmud Bušatlija kaže da ovakve igre nisu retke u velikim poslovima.
“Međutim, malo me buni što to javnost saznaje. To nije uobičajeno. Činjenica da Esmark otvoreno govori o tome možda ukazuje da je tužena strana imala kontakte sa nekim ko je predstavljao nas u svemu tome. Neko ko je na neki način upetljan u taj njihov čisto interni odnos. Pa je moguće da je pokušavao da to reši i na drugačiji način dovede do konačnog ishoda pregovora.”
‘Plan B’ ima i Vlada Srbije, aktiviran je sredinom februara nakon neuspelih pregovora sa Esmarkom i on podrazumeva angažovanje profesionalnog menadžmenta koji će Železaru voditi do privatizacije.
Ekonomista Ljubomir Madžar kaže za RSE da nije iznenađenje da Esmark ne odustaje.
“Činjenica da je Esmark odustao od pogodbe u u prvom aranžmanu, da pod tim uslovima nije hteo da se angažuje kao vlasnik, ne podrazumeva da mu automatski nije zanimljiva menadžerska pozicija. Ovo sada je potpuno novi aranžman koji može da bude veoma atraktivan za Esmark.”
Ali, sa druge strane, Mahmud Bušatlija smatra da bi Esmark, u kombinaciji menadžer pa vlasnik u Železari, bio očajno rešenje.
“Da tako nešto pokušaju da urade u Americi, imali bi velikih problema. Jer ako neko vodi firmu onda on o njoj zna daleko više od bilo koga drugog ko bi konkurisao na tenderu za privatizaciju. Dakle, mogućnost da se bilo ko ozbiljan javi na sledeći tender, ukoliko se Esmarku omogući da upravlja i da kasnije učestvuje u privatizaciji, ne postoji. To bi bilo katastrofalno.”
I tako, 5.000 radnika smederevske železare čeka nove menadžere i vlasnike do nekih boljih dana i planirane maksimalne proizvodnje od dva miliona tona. U vreme prethodnog vlasnika, US Steel-a, solidno se poslovalo, ali je ova kompanija nakon promena na tržištu čelika izašla iz posla.
Ipak, smatra Mahmud Bušatlija, ne treba tugovati što je propao prvobitni plan da Esmark kupi Železaru.
“To se nije dobro završilo u odnosu na očekivanja. Ali, po meni, završilo se odlično. Jer Esmark nije došao u situaciju da uradi ono u čemu je specijalista… A to je da uzme firmu, da otpusti radnike, da železaru uništi, i da na tome zaradi.”
Smederevska čeličana u vreme Titove Jugoslavije bila je značajan deo privrede, punom parom radilo se u tri smene, ali se sa ratovima i raspadom zemlje posao smanjio. Ostalo je zabeleženo i da su se devedesetih u doba sankcija, manjka posla, nemaštine i direktora Dušana Matkovića u Sartidu, kako se tada Železara zvala, gajile pečurke.
Ni danas, zaključuje ekonomista Ljubomir Madžar, za smederevsku čeličanu nema idealnog rešenja.
“Niko neće da uđe ni u kakav aranžman sa Vladom Srbije da bi preuzeo gubitak Železare koji je neminovan. Jedini način da se taj gubitak izbegne jeste da se Sartid zatvori. Ali očigledno je da postoje neki drugi socijalni i politički motivi i interesi zbog kojih ta čeličana neće biti zatvorena.”
