Do sada mladi su se uglavnom napijali na ekskurzijama i na maturskim proslavama, a sada to čine vikendom. Ranije su se napijali samo momci, a sada prednjače devojke.
Načelnica Urgentne službe Opšte bolnice u Valjevu dr Vesna Katić kaže da vikendom imaju sve češće problema u obavljanju redovnih poslova zbog broja onih koje dovode na trežnjenje.
“Pacijenti su uzrasta od 13, 14 godina pa negde do 25, 26 godina. Obično se konzumiraju veće količine alkohola, ponekad i po litar žestokog alkohola, mešaju se i različita pića. Najčešće ih u teškom stanju kolima dovoze kod nas na trežnjenje. U pratnji bude još njih četvoro, petoro, uglavnom pripitih, i naravno da se napravi opšta gužva i buka. Ponekad smo primorani da pozovemo policiju”, navodi dr Katić.
I mladi podržavaju tezu da je alkohol sve prisutniji.
“Smatram da se alkoholizam u velikoj meri povećao. Čim otvorimo neke novine ili bilo koji portal na internet možemo primetiti da se glorifikuje buntovnički pogled na izlaske i alkoholisano stanje. I to je, čini se, društveno prihvatljivo. Uroš ovoj pojavi korene vidi u objektivnim društvenim okolnostima. Perspektiva je definitivno crna. Izađete i kupite to neko pivo za 120 dinara i više nije važno da se vreme lepo provede nego da nekako prođe”, priča Uroš Dimitriević, učenik četvrtog razreda Valjevske gimnazije.
Sara Đurđević, učenica četvrtog razreda Gimnazije, kaže da je alkohol mnogima stimulans za provod.
“Nije važno da li se radio o momcima ili devojkama, već važno je to da svi šaljemo jednu lošu poruku. Oni moraju da popiju jer ne mogu da igraju i da se provode ukoliko su trezni”, navodi Sara Đurđević.
Psiholog Valjevske gimnazije Gordana Avramović kaže da se donja starosna ganica pomera i da je alkohol sve prisutniji i kod osnovaca.
“Istina, mi nemamo neka konkretna istraživanja, ali kada se pogledaju istraživanja zemalja u okruženju onda vidimo da deca već sa 11, 12 godina imaju iskustva sa alkoholom, a procenat dece koja konzumiraju alkohol postaje sve veći. Mislim da je sa jedne strane stanje nemoći da se sa problemima uhvate u koštac ali uzroke treba tražiti i u siromaštvu. Nemogućnost organizovanja alternativnih programa, negovanja i razvijanja zdavih stilova života i realizacije akademskih ambicija”, kaže psiholog Gordana Avramović.
